Broj 270
Početna > Lepi i zdravi > Tihi ubica

Hipertenziju lečite na vreme

Tihi ubica

Iako se smatra da je hipertenzija uobičajena kod starijih osoba, sve češće probleme s povišenim krvnim pritiskom ima i mlađa populacija pa je neophodno obratiti pažnju na prve simptome

Prognoze stručnjaka pokazuju da će više od 50 odsto stanovništva, starosti između 60 i 70 godina, imati problem s povišenim krvnim pritiskom - rečeno je na stručnom skupu „Izbor terapije u hipertenziji - kako jednostavno izbeći komplikovano", koji je nedavno održan pod pokroviteljstvom britanske ambasade u sklopu inicijative „Zdravlje nas povezuje”.

Redovna terapija

- Kod starijih pacijenata treba voditi računa da nakon terapije ne dođe do naglog pada pritiska, budući da efekat leka nastupa nakon dva sata od uzimanja. Za sve lekove treba dati dovoljno vremena da se ispolji efekat, a važno je redovno uzimanje terapije. Najbolje je ako se postigne da se terapijom visok pritisak snizi za oko 20 milimetara - kaže prof. dr Dimitra Kalimanovska Oštrić, kardiolog iz Kliničkog centra Srbije i šef Katedre za opštu medicinu na Medicinskom fakultetu.

Pravovremeno lečenje
Hipertenziju je neophodno lečiti na vreme, a problematično je što se najčešće pacijenti jave za pomoć kada počnu da osećaju i druge zdravstvene tegobe. Veoma je važna pravilna ishrana, fizička aktivnost i zdrav način života kako bi se predupredio nastanak tog oboljenja.
- Problematično je to što starost sa sobom nosi i druga oboljenja poput dijabetesa, opstruktivne bolesti pluća, kao i kardiovaskularne bolesti, pa prilikom određivanja terapije lekar mora biti oprezan i voditi računa o tome kako neki lek deluje na bolest koju pacijent već ima i druge lekove koje koristi. Neophodno je da im se da odgovarajuća doza nekog leka jer kod nekih lekova i male količine mogu dati dobre rezultate - tvrdi dr Mira Kiš Veljković iz Doma zdravlja Novi Beograd.

Udružena bolest
- Česta je pojava da pacijenti pored hipertenzije imaju dijabetes ili problem sa oštećenjem bubrega i da su lekovi iz grupe „kalcijum blokatora" dobri za lečenje tih zdravstvenih problema - tvrdi nefrolog doc. dr Milan Radović iz Kliničkog centra Srbije.

Bez simptoma
Hipertenzija godinama može biti bez ikakvih simptoma, pa se dešava da je otkrije neka od ozbiljnih komplikacija, kao što su: infarkt srca, moždani udar - šlog, slepilo, bolesti bubrega i slično. Mnoge od ovih bolesti su smrtonosne, pa se hipertenzija naziva i „tihim ubicom".

Glavobolja i gušenje
Najčešći simptomi su: glavobolja, zujanje u ušima, krvavljenje iz nosa, pritisak u grudima, povremeno prolazno trnjenje ili slabost polovine tela, gušenje, brže zamaranje.

Doživotno lečenje
Lekari prepisuju određene terapije, s tim što je važno znati da je lečenje doživotno i da od ove bolesti nema izlečenja. Lekovi se uvode postepeno i zahtevaju strpljenje i od pacijenta i od lekara. Kada se uspostave vrednosti krvnog pritiska ispod 140/90 mm Hg (kod bolesnika sa šećernom i bubrežnim oboljenjem ispod 130/80 mm Hg, pa čak i ispod 120/80 mm Hg), postignut je željeni cilj.
Povišen pritisak je neophodno lečiti na vreme, ali se pacijenti najčešće jave lekaru kad već počnu da osećaju i druge zdravstvene tegobe. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i zdrav način života najbolje su preventivne mere.

Promena načina života

Obavezan način lečenja svih bolesnika sa hipertenzijom je promena načina života. Ona podrazumeva korigovanje telesne težine, korigovanje ishrane (pet obroka dnevno, nikad gladni - nikad siti, što manje masnih i slatkih namirnica, što više hrane biljnog porekla, što manje slano), prestanak pušenja i unosa alkohola, fizičku aktivnost-svakodnevne šetnje oko 40 minuta, korigovanje stresa.

Nepoznat uzrok bolesti
Svega pet odsto bolesnika ima jasne uzroke hipertenzije (bolesti bubrega, bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, tj. endokrinološke bolesti, bolesti nervnog sistema...). U gotovo 95 odsto slučajeva, međutim, radi se o esencijalnoj hipertenziji (nepoznatog uzroka), koja je porodična bolest. Nasleđivanje hipertenzije nije direktno i na njeno ispoljavanje u velikoj meri utiče način života, pogotovo loše navike poput pušenja, alkohola, konzumiranja velike količine hrane bogate mastima i zasićenim šećerima, fizička neaktivnost i psihički stres.

Žaklina Milenković