Broj 27
Početna > Intervju > MOJI DEČAČKI SNOVI

Vojin Đorđević

MOJI DEČAČKI SNOVI

Prvi čovek Si&Si grupe Vojin Đorđević nedavno se iz Kana vratio sa zlatnom nagradom za kvalitet kojom je ovenčana njegova najnovija votka „abnormal”. U ovom intrigantnom nazivu nalazi se čitava poslovna politika ovog poznatog srpskog biznismena koji je do sada mnogo puta rizikovao. Malo ko je verovao da će voda, sok i liker jednog dana postati poznati brendovi. Njima je Vojin Đorđević ispunio samo deo svog životnog sna.

Upadljivo ime proizvoda vam se očito posrećilo jer ste u Kanu od Međunarodne asocijacije „Junajted votka” za njega dobili zlatnu nagradu za kvalitet.
Nagrada za kvalitet nema veze sa atraktivnim imenom jer je ocenjivanje tog takmičenja završeno pre tri meseca u Briselu, a mi smo pre mesec dana preimenovali votku u „abnormal”. Ja sam se lično dugo dvoumio. Razmišljao sam mnogo o tome da li smem toliko da rizikujem, jer smo ovim imenom jednom proizvodu koji ima vrhunski kvalitet i vrhunski dizajn, mogli dati još veću snagu, ali ga i totalno u startu upropastiti. Prve reakcije na ime su zaista dobre, tako da često vredi rizikovati. Rizikovali smo i kod imena vode koje sam sam kreirao, na šta sam posebno ponosan.
Zašto ste vašoj novoj „vertikal” votki promenili ime?
Pre dve godine smo dobili nagradu za dizajn naše votke i tada je nosila ime „vertikal”. To ime je bilo prihvatljivo, ali, nažalost, u nekim zemljama je već bilo zaštićeno. Promenili smo ime u ono koje joj više priliči i oslikava njen karakter, kao i karakter celog koncepta, a to je „abnormal”. Ono je u skladu sa našim nastojanjima da uvek ponudimo novo i drugačije i upravo zbog toga verujem da će naša votka jednog dana biti poznata u svetu. Imati najlepšu flašu na svetu, najbolji kvalitet votke u Evropi i da sve to dolazi iz Srbije, to prevazilazi normalna očekivanja i ustaljene načine razmišljanja.
Da li isključivo pijete vašu vodu?
Već četiri godine pijem isključivo vodu „voda voda”, ali ne samo zbog toga što je proizvod naše kompanije. O kvalitetu ove izvorske vode se odavno znalo i govorilo, a mi smo to samo prepoznali. Njena prirodnost i kvalitet su zaista, uveren sam, mnogo doprineli mojoj vitalnosti. Uostalom, kada odete u Banju Vrujci, možete videti kako dobro izgledaju i bake i deke koji su prešli osamdesete godine.
Na čelu ste Si&Si grupe koja je na domaće i svetsko tržište plasirala srpske brendove. Takvih proizvoda je već bilo na tržištu. Šta je presudilo da se vaši tako dobro pozicioniraju?
Za ovako veliki uspeh, koji pre svega imaju voda „voda voda” i „gorki list” zaista je potreban vrhunski kvalitet, prirodnost, potpuno drugačiji dizajn od svih proizvoda na tržištu i, pre svega, originalnost i genijalnost u promociji tih proizvoda. Presudna je i jedna velika stvaralačka energija i to ne samo moja, već i tima ljudi koji su radili na toj ideji. I to sve zahvaljujući jednoj jasnoj viziji i visoko postavljenim ciljevima.
Jednom ste rekli da uspešan čovek mora da rizikuje i intrigira. Kada ste napravili najveći poslovni rizik?
Inovacija i rizik su nešto što karakterišu mene i kompaniju. Najveći poslovni rizik je bio kada smo vrlo uspešnom i prepoznatljivom proizvodu na tržištu „pelinkovcu” promenili dizajn i dali mu ime „gorki list”. Rizikovali smo jer, da tada taj proces nije uspešno urađen, mogli smo da izgubimo sve. A želeli smo da od nečega što je dobro, napravimo još bolje i u tome smo uspeli. Istovremeno, kod vode smo uložili više od 10 miliona evra u projekat u kome je u startu bilo izvesno samo da imamo vrhunski kvalitet vode, ali sve drugo je bilo rizično - i flaša i ime i koncept. Međutim, osećaj je bio dobar i zato je naša voda danas prestižni brend ne samo u Srbiji, nego i u Evropi. Mislim da neprekidno iznenađujemo okruženje. Takođe, mislim da samim postojanjem i svim aktivnostima intrigiramo i konkurenciju i kompletno tržište, i to ne samo u Srbiji.
Šta mislite da obične ljude najviše intrigira kod biznismena?
Meni je bilo zanimljivo mišljenje naše kućne pomoćnice Kaće, koja je, kada se zaposlila kod nas pre više od deset godina, uvek pričala kako njene komšije, poznanici uvek pitaju: kakva nam je kuća, šta ručamo, kakav sam ja čovek? To je uvek bilo sa očekivanjima nečeg potpuno nestvarnog, drugačijeg i nedostižnog. Zanimljivo je da sam, kada su deca još bila mala pa sam ranije ustajao, ponekad skuvao Kaći kafu i pitao je: „Kaća, šta bi tvoje komšije rekle, kada bi im pričala da ja tebi kuvam kafu?" Ona je tom prilikom iskreno rekla da joj ne bi verovali. Problem je što ljudi danas često biznismene generalizuju i svrstavaju u istu kategoriju, ne praveći razliku na koji način je ko došao do kapitala, i kako ga usmerava i koristi dalje.
Već 19 godina ste u srpskom biznisu. Šta mislite da je najvažnije da bi se opstalo i napredovalo u poslu?
Da bi se opstalo i napredovalo u poslu, mora da se ima kvalitet i želja da se ostvari san. Kvalitet, da bi se uvek ispunila očekivanja potrošača, a san da se bude dosledan na putu ka njegovom ostvarenju. San je taj koji je presudan da kada čovek poželi da ostavi sve, to ne učini, već nastavi ka njegovom ispunjenju. A za napredovanje je potrebno znanje, ideja i jasna vizija koji će nas stimulisati da ostvarimo velike ciljeve. Naravno, za to je potrebna i ogromna energija koju čovek nosi ili ne nosi.
Kako vi skupljate energiju? Kako započinjete radni dan?
Dan započinjem brigom za sebe u pravom smislu te reči, sa đusom i kafom, sa šetnjom i vežbama uz vodu. Prva dva sata posle buđenja uvek posvećujem isključivo sebi. Radni dan započinjem i čitanjem dnevne štampe i pristiglih imejlova.
Koliko vam je potrebno da biste se spremili za izlazak iz kuće?
Od buđenja do odlaska u kancelariju ili na put treba mi oko dva i po sata. U to vreme su uključene vežbe, šetnja, i sve ostalo da bih bio spreman i da bih se tog dana lepo osećao. Naravno, u zavisnosti od toga da li ima neka vanredna situacija u tom periodu, često telefoniram i rešavam ih.
Slovite za nekog ko veoma drži do svog stila. Kako biste ga opisali?
Uvek sam biram ono šta ću da kupim i obučem, a najvažnije mi je da se u tome dobro osećam. To mi sve omogućava da lepo izgledam. Umerenost i nikad napadnost, uglavnom plava boja i osećaj da je baš ta kombinacija za tu priliku najpodesnija.
Zvanično ste među deset najpoželjnijih muškaraca u Srbiji. Da li vam laska ovakva titula i koliko vam je ona obavezujuća?
Sve što radimo želeo bih da bude najbolje ili među najboljima, i to ne samo u Srbiji, nego u svetu. Kroz sve projekte i proizvode se trudimo da to bude tako i, naravno, radujemo se svakom priznanju. Lično, kad biste me pitali da li sebe vidim u toj grupi od deset ljudi, ne bih na prvi pogled rekao da je tako, mada nećemo da osporavamo rad tog žirija! To je, svakako, obavezujuće kao što je i svaki uspeh proizvoda obavezujući. Imponuje kada čovek može da nosi ovako laskavu titulu uz sva druga priznanja koja ima. Možda mi je zato od ustajanja do odlaska u kancelariju potrebno dva i po sata! Sada mi je zaista jako važno da one koji su mi dali takvu titulu nikad ne razočaram, a naročito one koji se slažu sa tim izborom.
Šta mislite da žene najviše cene kod vas?
U toku jednog intervjua jedna novinarka mi je sama rekla da je moj osmeh ono čime su žene oduševljene. Verujem da je to osmeh i drago mi je da se primećuje. Već deset godina postoje razne situacije u našoj Grupi i ogromni pritisci. U poslednje vreme je posebno vanredna situacija, jer sve što je godinama stvarano, sada treba da se odbrani, a da taj osmeh, ipak, ne siđe sa mog lica. Mislim da to žene cene. Takođe cene i moju iskrenost i potpunu prirodnost i spontanost.
Nekada ste uživali da vozite motore. Da li se i sada ponekad provozate?
Uvek sam težio i naporno radio da bih ostvario ono što želim. I kao mladić sam se trudio da zaradim svoj prvi motor. Često sam menjao motore. I danas, ponekad, provozam motor mog sina sa velikim zadovoljstvom.
U čemu se sada najradije vozite?
Sada se najradije vozim u „mercedesu CLS” koji mi odgovara, ali možda nije najbolje rešenje ako se u njemu godišnje pređe 70.000 kilometara. U tom slučaju nije najudobniji, jer nije predviđen za tako velika putovanja. Međutim, toliko je lepo dizajniran da sam zbog estetike spreman da malo više izmaltretiram svoja leđa. To nadoknađujem velikim količinama vode i lepim jutarnjim šetnjama.
Da ste me pitali šta bih voleo da vozim, ne bih smeo da napišem zbog toga što naša Grupa ima dosta nerešenih obaveza. Ali, kada ih uskoro sve rešimo i ne budemo nikome ništa dužni, onda ću zaista voziti nešto što će biti ispunjenje mog dečačkog sna.