Broj 269
Početna > Lepi i zdravi > Zašto nas bole leđa

Bolesti kičmenog stuba

Zašto nas bole leđa

Ljudi su sada, u proseku, deset centimetara viši nego što su bili pre jednog veka. Bitno se promenio način života, a danak plaća ceo organizam, posebno - kičmeni stub

Bol u leđima je posle kijavice najčešće oboljenje savremenog čovečanstva. Beleži se i sve veći broj slučajeva osteoporoze koja je, takođe, bolest savremenog života. Računa se da će svaka treća žena starija od 50 godina doživeti prelom kičme zbog poroznih kostiju. Pored toga, životni vek se danas produžio pa su mnoge bolesti poprimile obim epidemije. Ljudska populacija stari: 2020. godine udvostručiće se broj onih koji su prevalili pola veka, a to umnožava i degenerativna oboljenja. Upravo su ona jedan od osnovnih, od ukupno oko 200, uzroka bola u leđima, zbog kojeg se više od 90 odsto ljudi barem jednom u životu obrati lekaru.

Nepoznati uzroci
Kičmeni stub se razvija od rođenja do završetka rasta, pa se isključivo u tom periodu javljaju neki deformiteti. Najčešće su to deformacije nepoznatog porekla, koje tokom rasta mogu da se pogoršavaju i u velikoj meri traže hirurško lečenje. Razvojne deformitete kičmenog stuba izučava skoliologija. Kičmeni stub s bilo kojim stepenom deformiteta, bilo kako da je lečen, u suštini postaje manje vredan i tokom života donosi nove probleme.

Stepen deformacije
Kako tvrde ortopedi, problemi koji nastaju zavise od stepena deformacije, od lečenja, profesije i higijensko-dijetetskog režima življenja. Svaki čovek, čak i s normalnim kičmenim stubom, posebno ako je u detinjstvu i adolescenciji imao problema, jeste, nažalost, ortopedski bolesnik do kraja života.
Završetkom rasta u periodu pune životne radne aktivnosti kičmeni stub biva izložen karakterističnim povredama, najčešće prolapsu diskus-hernije i traumama.

Najčešće povrede
Povrede kičmenog stuba mogu biti od relativno jednostavnih, koje se leče bez nekih ozbiljnih posledica, do onih najtežih i najtragičnijih, praćenih paralizom. Ako su povrede u nižim delovima kičmenog stuba, onda noge ostaju oduzete, a ako je u pitanju povreda vratnog dela, onda je paralizovano celo telo. Do danas medicina nije uspela da reši pitanje lečenja paralize, pa su to trajne povrede, koje pogađaju ne samo bolesnika već i celu njegovu porodicu, okolinu i društvo.

Genetski poremećaji
Povećan je i broj deformiteta kičmenog stuba. U proseku, današnje generacije su više nego prethodne, pa je povećan broj deformacija, koje često moraju da se rešavaju operativno. Posle operacije, mališani žive normalno. Savremene metode koriguju kičmu u tri ravni, pa pošto im se isprave najveći deformiteti, deca mogu da se vrate svakodnevnim aktivnostima. Tri su velike grupe kičmenih deformacija: genetski poremećaji, neuromuskularna oboljenja i nedeljenje ili pogrešno deljenje pršljenova u uterusu.

Kako nastaje diskus-hernija?

Diskus-hernija po pravilu nastaje kao posledica traume, dizanja tereta, najčešće kod mladih ljudi, često se pogrešno dijagnostikuje, jer se insistira na magnetnoj rezonanci, bez standardnih radiografija, koje su nužne za pravilno postavljanje dijagnoze. Diskus se operiše kad postoji nervni deficit, koji se ne povlači na mirovanje, fizikalnu terapiju i lekove. Sam bol, kao takav, treba da se smiruje na drugi način, a ne operativno.

Bolest trećeg doba
Osteoporoza je problem karakterističan za treće doba. Počinje od tridesete godine i traje do kraja života: koštano tkivo postaje ređe i krhkije. Kičma je posebno pogođena, jer anatomsku građu i strukturu pršljenova brže pogađa gubitak kalcijuma. Zbog biomehaničkih razloga, dolazi do karakteristične staračke povijenosti kičme, pa i čestih preloma osteoporotičnih pršljenova. To je tipično za staračku kičmu, posle 60. godine života.

Žaklina Milenković