Broj 267
Početna > Prica > U carstvu princeza

Milan Gromilić

U carstvu princeza

Baletski igrač, koreograf i učesnik „Survajvera" Milan Gromilić otkriva kakve promene je u njegov život unelo očinstvo i priznaje da beskrajno uživa u porodičnom carstvu u kom caruju tri lepotice - supruga Katarina i ćerke Lara i Hana

Koreograf i solista Pozorišta na Terazijama otkriva koje su prednosti, a koje mane kada se supružnici bave istim poslom i priznaje da sa suprugom planira proširenje porodice, kao i da ne bi imao ništa protiv ni kada bi mu i treće dete bilo ćerka.

Mesec i po dana si bio u Kostariki. Kako si izdržao bez porodice, koliko teško ti je odvojenost od njih pala?
Iako mi je teško pala razdvojenost, sama pomisao na Katarinu i moje dve devojčice me je izvlačila iz teških trenutaka i lošeg raspoloženja. One su mi davale snagu da nastavim dalje. Tamo sam i otišao zbog njih, jer smo mi ovde konkurisali za stan za mlade bračne parove, prošli smo taj konkurs i cela ta priča je i jedan od mojih motiva da odem tamo kako bih svojoj porodici obezbedio budućnost.

Kako je izgledao susret s njima posle toliko vremena? Šta one misle, gde si bio?
Starija kćerka Lara, koja ima tri godine, znala je da tata ide na put, da je to negde na moru i da je on tamo otišao da se takmiči. To je sve što je ona uspela da percipira u njenoj maloj glavici. Mlađa, jednoipogodišnja Hana, nije bila svesna cele situacije. Katarina im je stalno pokazivala moje slike i snimke da bi što manje osetile moju odsutnost, što je Laru bacalo u razna raspoloženja, pošto je vrlo vezana za mene, pa je čas bila vrlo srećna, a već sledećeg trenutka veoma tužna. Nije prošao nijedan dan, a da nije pitala kad ću se vratiti, čak me je i noću dozivala u snu. Takođe, Keti je svakoga dana vodila dnevnik šta su njih dve radile i šta se ovde dešavalo, a ja sam to kasnije čitao sa ogromnim osmehom na licu koje je bilo mokro od suza.

Koliko se muški pogled na svet promeni kada muškarac postane otac?

Kod mene se sve drastično promenilo. Postao sam smireniji, odbacio sam neke potpuno nebitne stvari, dobio nove obaveze i odgovornosti . Kada se žena porodi, narednih šest meseci njoj i dalje rade hormoni i dalje ima PMS, pa u jednom trenutku plače, u drugom se smeje,  i mislim da i tu mora da postoji jedna velika količina razumevanja. Mene je sve to promenilo dosta, a najlepše od svega je što te deca oplemene kao čoveka i otvore tvoju ljudsku stranu još više i naprave te emotivnijim.

Kako si se osećao kada si prvi put uzeo u ruke Laru, a kasnije i Hanu?
Prisustvovao sam porođajima i to je neverovatno iskustvo. Želeo sa da budem uz Katarinu i da vidim moje dete kako uzima prvi dah. To su za mene dve najlepše stvari u životu koje sam video - kako moje ćerke dolaze na svet. Ta količina sreće kada vidiš svoje dete koje udiše vazduh i počinje da plače i onda leže kod mame na grudi i smiruje se, ne može da se meri ni sa čim. Još dok je prva ćerka Lara bila u stomaku, kada bih se vraćao sa predstave, ona je imala ritual da tada krene da pleše po stomaku, a taj ples je započinjao moj glas. Bila bi mirna ceo dan, a kada bi čula moj glas, stomak bi počinjao da pleše. Kada su Laru doneli posle porođaja u boks, ona je vrištala, ja sam je uzeo i počeo da joj pričam, a ona je odmah prestala da plače. I sa Hanom je vrlo slična situacija, a iako sam kroz sve to već jednom prošao, osećaj je jednako divan.

Šta je najlepše u njihovom odrastanju, a koja je najzahtevnija situacija s kojom si se susreo kao roditelj?

Sve je lepo, samo zavisi u kom momentu se to dešava. Najlepši su prvi koraci, prve izgovorene reči, prvo đuskanje, prvi plač, kao i to kako ti stavljaju do znanja da su zbog nečega srećni, a kako kad ih nešto boli ili muči. Oni su sami po sebi zahtevni, ali samo u jednoj stvari - u ljubavi i tu te ne štede nimalo, jer traže konstantnu pažnju, odnosno ljubav, koja je u mom slučaju beskrajna. Najlepše je kada ti dete prvo kaže da te voli do Meseca, a onda nauči da je Sunce dalje, pa pomeri granicu i kaže da te voli do Sunca.

Šta si kao roditelj naučio od svoje dece?
Svaki dan ti nešto naučiš od dece i shvataš kolika je tvoja uloga. Ti učiš kroz njih kakvi će oni ljudi da budu, a to razumevanje koje imaš za svoju decu učiš da primenjuješ i u svakodnevnom životu. Oni su toliko iskreni i kada pogreše, iskreno se postide, što je danas retkost.

Šta bi voleo da ćerke naslede od tebe, a šta od Katarine?

Obe su nasledile Katarininu lepotu, a Lara je nasledila majčin temperament i nežnost, dok je Hana pravi mali harambaša, samo joj fale brkovi, brada i bas-bariton i preslikana je ja. Voleo bih sve najbolje da pokupe i od mene i od Keti, da budu potpuno svoje i imaju svoje ja, da budu uporne, da u svemu što rade budu dosledne i idu do kraja.

Kao jedini muškarac u kući, priželjkuješ li ponekad da imaš i sina?

To Katarina želi, a meni je mnogo lepo u carstvu mojih princeza. Sigurno je da ćemo nas dvoje imati još jedno dete, jer oboje želimo veliku porodicu i oduvek smo želeli da imamo troje dece, a da li će biti muško ili žensko, stvarno je nebitno.

Uputi savet roditeljima.

Najvažnije je da osluškuju svoje dete, da im pružaju neizmernu ljubav, da im se celi prepuste, bez rezerve. Roditeljstvo je divna, ali teška stvar i nije za svakoga. Ništa ne može da te ispuni kao roditeljstvo.
 

 

Milica Prelević
Foto: Jelena Obradović