Broj 266
Početna > Lepi i zdravi > Zaštita od krpelja

Lajmska bolest

Zaštita od krpelja

Šetnja po prirodi u prolećnim danima nosi rizik od uboda krpelja. Ovi mali i teško uočljivi paraziti su izazivači mnogih oboljenja, među kojima je najopasnija lajmska bolest, upozoravaju stručnjaci i podsećaju na mere zaštite kojih se treba pridržavati

Uzročnik lajmske bolesti je spiroheta borelija burgdorferi i prenosi se jedino ubodom zaraženog krpelja, koji je bezbolan i najčešće se ne oseti. Posle uboda, krpelj ostaje čvrsto pripijen svojom rilicom (usni aparat) za kožu više dana, dok se ne nasisa krvi. Za to vreme se ubodena osoba može zaraziti, ukoliko su se u krpelju nalazile borelije.

Prepoznavanje bolesti
Početak rane faze lajmske bolesti karakteriše pojava crvenila na koži - erythema migrans - na mestu uboda krpelja, uz moguću pojavu opštih simptoma i znakova infekcije. U ovoj fazi obavezno bi trebalo preduzeti lečenje. Ukoliko se jave nejasni simptomi i znaci posle uboda krpelja pacijent se upućuje u Savetovalište za lajmsku bolest.

Mere zaštite
Lajmska bolest je bakterijska sistemska zaraza koja napada ceo organizam, a posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce.
Od kada je lajmska bolest prepoznata u Lajmu 1975. godine, ona se istražuje i registruje u mnogim zemljama Amerike, Evrope, Azije i Australije, a prema najnovijim podacima i u severnoj Africi. Ima je na svim područjima gde se nalaze krpelji zaraženi uzročnikom ove bolesti. U našoj zemlji lajmska bolest je prvi put dijagnostikovana na području Beograda 1987. godine - kaže dr Nevenka Pavlović iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda.

Karakteristike oboljenja
Prema njenim rečima, prvi znaci bolesti se mogu javiti u periodu od jednog do mesec dana nakon uboda krpelja zaraženog borelijom burgdorferi. Na mestu uboda krpelja javlja se promena na koži u vidu bubuljice i kružnog crvenila, koje se širi. To je najčešći i prvi tipičan znak početne faze bolesti.

Glavobolja i bolovi
- Istovremeno se mogu javiti povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima. Lokalne limfne žlezde mogu takođe da budu uvećane i bolne. Ako se u početnoj fazi bolesti ne pristupi lečenju, posle šest do osam nedelja, pa i više, može doći do zapaljenja moždanih opni ili nerava, zglobova, srčanog mišića i drugih organa - objašnjava dr Nevenka Pavlović.
Ukoliko se ne počne s lečenjem lajmske bolesti u toku drugog stadijuma bolesti, posle deset meseci ili više godina, može da dođe do trajnog oštećenja zdravlja, invalidnosti i smanjenja radne sposobnosti.

Uputstvo za odstranjivanje
- Kako bi se sprečila infekcija, važno je da se krpelj što ranije izvadi iz kože, 24 časa posle uboda.
- Ako je u koži ostala rilica (usni aparat) krpelja, njeno
odstranjivanje isključivo obavlja stručno lice u zdravstvenoj ustanovi.
- Pre odstranjivanja krpelja nikako ne treba stavljati hemijska sredstva - eter, alkohol, benzin, pomadu, ulje i dr.
- Odstranjivanje krpelja iz kože može se obaviti u svakoj zdravstvenoj
ustanovi (ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti i dr.).
- Rilica se hvata pincetom što bliže koži, bez pritiska na trbuh
krpelja, gnječenja ili kidanja. Mesto uboda, posle odstranjivanja
krpelja, dezinfikovati.
- Nadzor nad osobama koje su imale ubod krpelja sprovodi se u trajanju od tri meseca.
- Kontrolne preglede obavljati jednom mesečno - ordinirajući lekar ili u Savetovalištu za lajmsku bolest.

Na području Beograda
U našoj zemlji lajmska bolest je otkrivena aprila 1987. godine na
području Beograda, od kada se neprekidno sprovodi izučavanje i praćenje
ove prirodno-žarišne bakterijske infekcije. Istovremeno u Gradskom
zavodu za javno zdravlje u Beogradu otvoreno je i Savetovalište za
lajmsku bolest. Prema podacima ovog Savetovališta, do kraja 2011. bolest
je utvrđena kod oko 4800 stanovnika Beograda, među kojima je više od 70
odsto imalo ubod krpelja na zelenim površinama Beograda.

Istine i zablude
- Svi krpelji nisu zaraženi uzročnikom lajmske bolesti.
- Zaražena osoba ne prenosi infekciju na zdravu.
- Lajmska bolest se leči ukoliko se otkrije na vreme.
- Na našem području aktivan je od ranog proleća do kasne jeseni, naročito u maju i junu.
- Ubod krpelja je bezbolan.
- Ovaj parazit se hrani sisanjem krvi čoveka i životinje i na taj način prenosi uzročnika lajmske bolesti.
- Krpelj posle uboda može da ostane čvrsto pripojen za kožu više dana.

 

Žaklina Milenković