Broj 264
Početna > Lepi i zdravi > Bolest novog veka

Vreme polenskih alergija

Bolest novog veka

Crvenilo po koži, uporan suv kašalj, sviranje i pištanje u grudima, zapušenost i curenje iz nosa, crvenilo, peckanje i suzenje očiju - siguran su znak da smo alergični na nešto iz sredine u kojoj smo boravili

Posle zimskih meseci željni smo prirode, šetnje po travi koja buja, udisanja svežeg vazduha. Očekivano zadovoljstvo, međutim, mnogima pokvari kontakt s polenom ili insektima. Cvetanje trava i drveća kod mnogih ljudi će izazvati zdravstvene probleme s brojnim simptomima zbog kojih će se obratiti lekaru, a koji se mogu obuhvatiti pojmom alergija.

Porodična sklonost
Atopijska alergija je nasledna, porodična sklonost ka ispoljavanju takvih stanja kao što su: alergijska kijavica, bronhijalna astma, koprivnjača ili ekcem, pojedinačno ili u kombinaciji.
- Alergija je vid promenjene reakcije organizma, u kontaktu sa određenim materijama, koje se zovu alergeni (poleni trava, drveća ili korova, buđ, duvanski dim, životinjska dlaka, kućna prašina, grinje, perje i sl.). To dovodi do stimulacije imunog sistema i stvaranja antitela, što ne teče brzo - kaže dr Dragoljub Popović, specijalista pulmologije iz Doma zdravlja „Dr Ristić”.

Sve češća oboljenja
Poslednjih 50 godina učestalost alergijskih oboljenja je znatno porasla, naročito kod generacija rođenih posle 1960. godine. Uzroci porasta alergijskih oboljenja nisu precizno utvrđeni, ali se smatra da je u pitanju povećana izloženost spoljnim alergenima u kombinaciji sa smanjenom stimulacijom imunog sistema izazvanom faktorima sredine i nasleđa.

Uzrok prolećne alergije
Na prvom mestu uzroka prolećnih alergija su poleni drveća, trava, cveća, korova. Polen je sićušna čestica jajolikog ili loptastog oblika, oslobođena iz procvetalih biljaka, ima na površini kukice i šiljke kojima se kači za sluzokožu disajnih puteva. Nošen vetrom, lako se prenosi. Samo 20-30 čestica polena u jednom kubnom metru vazduha može da izazove alergijsku reakciju (a samo jedna biljka ambrozije može da otpusti i do osam miliona čestica polena).

Opasna jutra
- Koncentracija polena je najviša u jutarnjim časovima (između 5 i 10 sati), kao i kada je velika vlažnost vazduha. U kontaktu sa sluzokožom dovodi do kijanja, svraba u nosu, curenja iz nosa, suznih i crvenih očiju, kašlja, otežanog disanja. Osim tegoba s disanjem, dešavaju se i promene po koži u vidu svraba i crvenih pečata, često komplikovanih povraćanjem, grčevima u trbuhu i prolivom, naročito ako postoji unakrsna reakcija sa hranom koja potencira alergogenost (tikvice, krastavci, dinje, lubenice, banane, kesten, paradajz, zelena salata) - kaže naš sagovornik.

Hronična bolest
Više od 300 miliona ljudi boluje od astme, a 10-12 odsto mladih do 18
godina makar jednom su imali astmatični napad, 20-25 odsto populacije
boluje od alergijske kijavice, od 50 do 80 odsto osoba sa alergijskom
kijavicom će tokom vremena oboleti od astme. Alergije su hronične
bolesti i utiču na kvalitet života i radnu sposobnost.

Mere opreza
Noću valja držati zatvorene prozore, koristiti klima-uređaje koji čiste,
suše i hlade vazduh, smanjiti jutarnju aktivnost na otvorenom u periodu
od 5 do 10 sati, držati zatvorene prozore kada se putuje kolima i
koristiti unutrašnje kruženje vazduha, ostati u zatvorenom prostoru.
Kada je vlažnost vazduha visoka, treba izbegavati mesta s bujnom
vegetacijom, nositi zaštitne naočare, češće kositi travu u vrtu, uz
korišćenje maske i rukavica da bi se sprečilo cvetanje trava, uklanjati
lišće i grančice, dobro ventilirati prostorije da se spreči vlažnost i
razvoj buđi, ne iznositi posteljinu i garderobu u vrt radi sušenja i
provetravanja (pošto se polen i buđ mogu nakupljati u njima).

 

Žaklina Milenković