Broj 262
Početna > Poznati > Dopustite snovima da vas vode

Dragiša Ilić

Dopustite snovima da vas vode

Dragiša Ilić, u Londonu poznatiji kao Piter, vlasnik više restorana i hotela u Engleskoj i Srbiji, tvrdi da su jasan cilj, inovativni duh i upornost jedini put ka uspehu

Šezdesetdvogodišnji Dragiša Ilić rođen je u jednom malom mestu blizu Raške, živeo je u Kraljevu, a sedamdesetih godina otisnuo se u beli svet kao mlad kuvar. Posle samo godinu dana imao je svoja tri restorana, a danas je vlasnik 25 restorana i dva hotela u Brzeću.

Odlazak u Englesku
- Želeo sam u Londonu da usavršim engleski jezik i da se vratim u Beograd, završim višu školu i postanem direktor nekog restorana. Posle nekoliko dana, međutim, znao sam da se neću vratiti jer mogu da postanem ne samo direktor nego i vlasnik više restorana. Istina je da je svaki početak težak, radio sam sve poslove, kao konobar, barmen ali najviše kao kuvar. Kuvao sam u početku francusku kuhinju, moje najpoznatije jelo bile su tada profiterole filovane umakom od kraba - seća se svojih početaka Dragiša Ilić.

Recept za uspeh
Da bi čovek bio uspešan, po njegovom mišljenju, najvažnije je da poštuje nekoliko životnih pravila.
- Ma koliko bio radan, kreativan i sposoban, čovek ne može sam da uspe, zato je najvažnije da oko sebe imate pravi tim ljudi sa istim ciljem. Kada postavimo jasan cilj, bitno je da svu svoju energiju koncentrišemo u tom pravcu i da se ne rasplinjavamo na sve strane. U tom slučaju sigurno uspevamo, ma kako bio težak cilj - tvrdi naš sagovornik.

Kako je sve počelo

Biznis je započeo u jednom malom restoranu u Londonu i sa malo para. Posle samo godinu dana imao je tri restorana.
- Radio sam u to vreme s jednim Poljakom, uštedeli smo nešto novca i predložio sam mu da otvorimo naš restoran. Uštedeli smo po 3.000 funti, našli smo restoran ali je moj ortak, zbog žene i dece, morao da se vrati u svoju zemlju. Tražio sam pomoć drugih ljudi, ali bez uspeha. Kada bi videli restoran, nisu hteli da ulože novac, govorili su da ovaj posao ne može da uspe. Ponovo se vratim kod Poljaka i zamolim ga da mi bar pozajmi novac da krenem s restoranom, na šta on pristane. Nisam imao dovoljno novca za renoviranje, malo sam prefarbao stolariju, svetlo zamenio sjajem sveća i u pozadini se čula klasična muzika. Sve je pratio kvalitetan i jeftin jelovnik. Posle samo šest meseci bilo je već mnogo gostiju, ljudi su unapred zakazivali i tako je sve počelo - priča Ilić.

Život podređen uspehu
Danas je Dragiša Ilić srećno oženjen, iza njega su dva braka, ima šestoro dece, tri dečaka i tri devojčice, a najmlađe dete ima četiri godine. Jedan od sinova, iako se bavi režijom, odlučio je da se oproba i u ugostiteljstvu.
- U početku mi je čitav život bio podređen poslu, zbog toga mi je prvi brak i propao. Moja supruga jednostavno nije verovala da radim po čitav dan i noć. Moj radni dan je bio redovan posao od 9 ujutru do 15 časova, a onda je sledila nabavka za moj privatni restoran od 15 do 19 časova. U 19 časova sam otvarao restoran i radio do 24 časa, posle toga, obično sam raznosio letke po kraju kako bi ljudi čuli za restoran. Nema te žene koja će ti verovati da radiš po čitav dan i noć. Tako se, nažalost, raspao moj prvi brak - kaže naš sagovornik.

Prati svoje snove
Nove ideje uglavnom traži, kako kaže, u svojim snovima. S vremenom je naučio da pamti snove, zapisuje ih poslednjih trideset godina, jer je podsvest bogat izvor ideja koji većina ljudi ne zna na pravi način da iskoristi.
- Tako sam jednom dobio ideju da ispred restorana stavim čamac gde bi bili izloženi morski plodovi koji su na meniju. Odem do mora, obiđem sve, nađem mali čamac i postavim ga na sredinu restorana, svi gosti su bili oduševljeni. Snovi me pokreću, u njima nalazim večitu inspiraciju.

Koristan savet
Mladim ljudima koji žele da imaju svoj biznis, savetuje da budu odlučni, istrajni i da veruju u uspeh.
- Da bi se pokrenuo neki biznis, ne treba mnogo para, kako se obično veruje, bitne su dobre ideje, da budete inovator, za ostalo ne brinite, uspeh dolazi. Konkretno, za uspešan biznis u ugostiteljstvu važno je da kvantitet zamenite kvalitetom jer goste u restoranima neće privući samo velika porcija ćevapa, već ideja koja će ih oduševiti i naterati da ponovo dođu. Tako ćete se brzo izboriti za svoje mesto i uspešno eliminisati konkurenciju. Pre neki dan video sam u Beogradu da se izdaje restoran za 1.500 evra mesečno. Kada bih ponovo počinjao, iznajmio bih taj prostor i otvorio tajlandski restoran koji bi bio uređen s mnogo zelenila, cveća, doveo bi kuvare, konobare s Tajlanda, i uveren sam da bi vrlo brzo postao pravi hit - kaže Dragiša Ilić.

Cicvara i popara
Pre šest godina Dragiša Ilić je u Beogradu pokrenuo restoran Little Bay i
kupio dva hotela u Brusu i Brzeću gde se gosti poslužuju slatkom od
šljiva i čašom hladne vode, a onda sledi sve po redu, ajvar, ljutenica,
kačamak, cicvara, pasulj, svadbarski kupus...

Najvažnija je ideja
Kuću pisca ser Artura Konana Dojla, koji je stvorio lik Šerloka Holmsa,
Dragiša Ilić je pretvorio u restoran i pansion. U kući slavnog pisca na
40 milja od Londona, turisti su mogli da borave u radnoj, spavaćoj sobi
ili da igraju tenis.

Ručaj i plati koliko misliš da vredi
Dragiša Ilić je jedan od prvih ugostitelja koji je osmislio poseban način usluge – ručaj i plati koliko misliš da vredi.
- Ideja je uveliko zaživela u restoranu Little Bay u Londonu, gde su
ljudi uglavnom ostavljali više para nego što je bila vrednost njihovog
obroka. Posle engleske prestonice, njegov sistem primenili su i u
beogradskom restoranu, ali je, za razliku od londonskog, sav novac koji
se na ovaj način prikupi u Dositejevoj bio namenjen u dobrotvorne svrhe.
Svakog ponedeljka, u saradnji s Vladom Divcem, gosti koji su dolazili
na ručak ili večeru, umesto računa dobijali su spisak naručenih jela bez
cena i plaćali porudžbinu onoliko koliko misle da vredi, odnosno koliko
žele da daju za humanitarne svrhe. Davanja su bila raznolika, ali bar
polovina posetilaca ostavljala je iznos veći od stvarne cene hrane koju
su poručili. Jednu od najvećih donacija ostavili su predstavnici
Slovenačkog poslovnog kluba, koji su dali 1.000 evra. Nažalost, dešavalo
se i da pojedinci dođu da jedu, a onda odu i ne plate ništa.

   

Žaklina Milenković
Foto: Dragana Udovičić