Broj 260
Početna > Lepi i zdravi > Bolest poljupca

Mononukleoza

Bolest poljupca

Infektivna mononukleoza je najčešće blaga bolest, lakog kliničkog toka kod većine tinejdžera i mladih i ne treba je se plašiti. Potrebno je strpljenje, a mirovanje je neophodno do potpunog izlečenja

Sam naziv bolesti neretko zastrašuje pacijenta i njegovu porodicu. Često su pacijenti, a posebno roditelji, u paničnom strahu jer ih ime asocira na neku tešku, pa i egzotičnu bolest. Na sreću, to nije tako!
Ovu bolest izaziva Epštajn-Barov virus. Drugi herpes virusi mogu prouzrokovati slične simptome, ali tada govorimo o sindromu infektivne mononukleoze, dok se o infektivnoj mononukleozi govori ako je dokazani uzročnik Epštajn-Barov virus.

Obolevaju mladi
Bolest je karakteristična za period adolescencije, a obolevaju i mladi ljudi do tridesete godine. Rezervoar infekcije u prirodi je čovek.
- Izvor infekcije je pljuvačka obolele osobe ili zdravog nosioca virusa, pa se bolest naziva i „bolest poljupca", a prenosi se i kašljem i kijanjem. Međutim, bolest nije visoko zarazna, pa je potreban duži i bliži kontakt sa obolelom osobom da bi do infekcije došlo. Virus se može preneti i inficiranim rukama, priborom za jelo, upotrebom zajedničke čaše ili flaše za piće, a među malom decom i preko igračaka. Ovde treba obratiti pažnju na prevenciju - kaže Saša Božović, specijalista infektologije Doma zdravlja „Dr Ristić".

Početak bolesti
Prema njenim rečima, inkubacija, odnosno vreme od kontakta s virusom do nastanka bolesti, traje do šest nedelja, a kod dece do petnaest dana. Početak bolesti je obično postepen: bolesnik je umoran, malaksao, bled, podbulog lica, otečenih kapaka, gubi apetit. Temperatura je povišena, uz jezu i drhtavicu ili bez nje. Bolesnik sam primećuje da su limfne žlezde glave i vrata simetrično uvećane, lako bolne na dodir, a pregledom se otkrije uvećanje žlezda i u pazušnim i u preponskim jamama.

Virus ne miruje
Gušobolja je jedan od karakterističnih znakova: krajnici su uvećani, crveni, nekada bez beličasto-sivkastih debelih naslaga, a nekada sa njima. Uvećanje krajnika može da bude toliko da otežava disanje, gutanje i govor, pa se ima utisak govora „na puna usta". Virus napada žlezdano tkivo, krajnike, limfne žlezde, a kako su jetra i slezina velike žlezde, i njih. Nastaje brzo uvećanje jetre i slezine, koje se sporo povlači. Jetra i slezina su glatke, zaobljenih ivica, lako bolne na dodir. U akutnoj fazi bolesti mogu se javiti tačkasta krvarenja na prelazu tvrdog u meko nepce, ospa po trupu i rukama, a nekada i žutica. Ti znaci mogu pomoći u dijagnostici bolesti, ali nisu karakteristični samo za ovu bolest.

Akutna faza
- Akutna faza bolesti traje od dve do četiri nedelje. Znaci bolesti se postepeno povlače posle dve do četiri nedelje i bolesnik ulazi u fazu oporavka, koja je duga i traje do mesec dana.
Pacijenta u ovoj fazi muči dugotrajna fizička iscrpljenost i nedostatak snage. Limfne žlezde, jetra i slezina mogu ostati dugo uvećane. Komplikacije su retke, a mogu se javiti i zapaljenja drugih organa: mozga i moždanica, pluća, srca i jetre. U ređe, a teške komplikacije spada ruptura slezine i suženje lumena disajnih puteva. Izuzetno retko virus može da se reaktivira mnogo godina posle prve infekcije - kaže naša sagovornica.

Strpljenje je moć
Mirovanje u akutnoj fazi bolesti je neophodno, jer uvek mislimo na
opasnost rupture slezine, a u fazi oporavka pošteda od fizičkih napora
zbog brzog zamaranja pacijenata, malaksalosti i mogućih skokova telesne
temperature. Obično se savetuje pošteda od fizičkih napora i do tri
meseca od početka bolesti. Pacijentu se preporučuje i
higijensko-dijetetski režim ishrane koji se svodi na zabranu
konzumiranja hladnih, vrelih, gaziranih napitaka, jako začinjene i
čvrste hrane radi sprečavanja iritacije zapaljenog i bolnog ždrela.

 

Žaklina Milenković