Broj 26
Početna > Lepi i zdravi > ZAŠTO SPAVAMO?

Zanimljiva strana sna

ZAŠTO SPAVAMO?

Trećinu života provedemo spavajući. Ovo pitanje naučnike muči već vekovima, ali niko nije siguran koji je tačan odgovor. Napoleon, Florens Najtingejl i Margaret Tačer su spavali samo četiri sata dnevno, a Tomas Edison je govorio da je spavanje gubitak vremena

Neki smatraju da spavanje daje telu priliku da se obnovi od dnevnih aktivnosti. S druge strane, zanimljivo je da je količina energije koja se uštedi spavanjem od osam sati samo 50 kilokalorija, što je jednako količini energije koju će nam omogućiti komad tosta. Da bismo razumeli ulogu spavanja, najbolje je videti šta bi se dogodilo da ne spavamo. Prvo, i najvažnije, mozak bi nam izgubio mogućnost funkcionisanja. Ako ste ikada probdeli celu noć, sigurno ste primetili da ste posle nervozni, zaboravni, mrzovoljni i malaksali. Takođe, koncentracija i pažnja vam znatno opadaju. U nedostatku sna deo mozga koji kontroliše jezik, pamćenje, planiranje i osećaj za vreme gotovo se isključuje. Ako ne spavate 17 sati, funkcionisaćete jednako kao da imate 0,05 odsto alkohola u krvi (dve čaše vina).
 
  Istraživanja pokazuju da se zbog nespavanja smanjuje mogućnost snalaženja u situacijama koje se brzo menjaju, ali i na donošenje razumnih odluka. Podložniji smo stresu pa nam raste krvni pritisak, a može doći i do debljanja jer se hormoni i hemikalije koje igraju glavnu ulogu u kontroli apetita, otpuštaju upravo za vreme spavanja.
 
  ŠTO SE DOGAĐA DOK SPAVAMO?
  Spavanje se događa u krugu koji traje od 90 do 110 minuta i stalno se ponavlja, a deli se u dve kategorije - REM i NON-REM, koji je podeljen u četiri faze.
  NON-REM
  Faza 1: lagani san
  U ovoj fazi smo pola budni, a pola spavamo. Mišićna aktivnost se usporava i može se pojaviti lagano trzanje tela. Iz ove faze nas je lako probuditi.
  Faza 2: pravi san  
  Nakon desetak minuta laganog sna ulazimo u ovu fazu koja traje oko 20 minuta. Usporava se disanje i kucanje srca. Najveći deo spavanja događa se u ovoj fazi.
  Faza 3 i 4: duboki san
  U fazi 3 mozak počinje da proizvodi delta talase, a to je tip talasa koji su visoki i spori. Tada su nam kucanje srca i disanje na najnižem nivou. Za fazu 4 je karakteristično ritmično disanje i mišićna aktivnost. Ako nas u ovoj fazi neko naglo probudi, ne možemo odmah da se snađemo, osećamo se dezorijentisano i malaksalo nekoliko minuta. U ovoj fazi se deca pomokre u krevet, uplaše se nečega ili hodaju u snu.  
 
  REM
  REM je skraćenica od Rapid Eye Movement (brzo kretanja oka), a REM period obično počinje 70 do 90 minuta nakon što smo zaspali. Prosečno prođemo kroz tri do pet REM epizoda tokom jedne noći. Iako nismo svesni, u REM periodu mozak je vrlo aktivan, često i aktivniji nego kad smo budni! U ovoj fazi sanjamo.
  Naše oči se naglo kreću u svim smerovima, a disanje i rad srca se ubrzavaju. Ali, telo nam je paralizovano, što je prirodni način zaštite da ne bismo delovali. Nakon REM perioda celi krug se ponavlja.
 
  KOLIKO SNA NAM JE POTREBNO?
  Potrebna količina sna različita je od osobe do osobe. Rezultati istraživanja pokazuju da ljudi spavaju od 5 do 11 sati dnevno, a prosek je 7,75 sati. Naučnik Džim Horn je zaključio: „Količina sna koja nam je potrebna, tolika je da nam se ne spava tokom dana.”
  I životinjama je potrebna različita količina sna - pitonu 18 sati, tigru 15,8 sati, mački 12,1 sat, šimpanzi 9,7 sati, ovci 3,8 sati, slonu 3,3 sata, a žirafi samo 1,9 sati.
  Svetski rekord u najdužem periodu bez spavanja drži Rendi Gardner iz 1965. godine, koji nije spavao punih 11 dana. Četvrti dan tog istraživanja počeo je da halucinira. Zatim je umislio da je poznati fudbaler. Ali, na čuđenje svih, Rendi je na kraju istraživanja funkcionisao sasvim dobro, čak je naučnike pobedio u fliperu.
 
  ŠTA JE NESANICA?
  Neki od simptoma nesanice su budnost tokom noći, prerano buđenje, osećaj umora, nemogućnost da se zaspi. Posledice dugotrajne izloženosti ovim problemima su iscrpljenost, razdražljivost i nemogućnost koncentracije na najjednostavnije zadatke. Glavni uzrok nesanice je stres, ali i previše svetla u spavaćoj sobi, previše alkohola, kafe ili hrane pre odlaska u krevet.
 
  SAN KOD TINEJDŽERA
  U tinejdžerskim godinama dolazi do promena i u spavanju. Mnogi tinejdžeri imaju dovoljno energije da igraju kompjuterske igrice do kasno u noć, ali zato nemaju snage da ujutro na vreme ustanu i odu u školu.
  Istraživanja su pokazala da hormonalna pobuna u pubertetu dovodi do toga da tinejdžeri više vole ujutro da se izležavaju. Spavanje je ključno jer dok tinejdžeri spavaju, oslobađa se hormon koji je važan za rast. Upravo iz tog razloga je tinejdžerima potrebno više sna nego maloj deci i odraslima, a činjenica je da ga imaju manje od njih. Važna promena tokom noći je povećanje nivoa melatonina, koji nam pomaže da zaspimo. Većina odraslih proizvodi melatonin oko deset uveče, dok tinejdžeri počinju da ga proizvode tek oko jedan sat ujutro.
  U SAD-u su neke škole pomerile početak nastave kako bi učenici mogli duže da ostanu u krevetu. Nakon ovoga zabeleženi su bolji rezultati u učenju.
 
  SAVETI ZA BOLJI SAN
  1. Opustite um
  - Vežbe disanja će vam pomoći. Udahnite (stomakom, ne grudima) i zadržite vazduh tri sekunde, a potom izdahnite kroz nos. Praktikujte to deset minuta pre spavanja svake večeri.
  - Miris lavande pomoći će vam da brže zaspite, pa je dobro da imate mirisne jastučiće u krevetu.
  - Ako baš nikako ne možete da zaspite, otiđite u drugu prostoriju i radite nešto. Nemojte da se vraćate u krevet dok zaista ne osetite pospanost.
 
  2. Redovno vežbajte
  - Najbolje je vežbati ujutro. Nikako nemojte pre spavanja jer se vežbom stvaraju stimulansi u telu pa nećete moći da zaspite.
 
  3. Stvorite prijatnu atmosferu u spavaćoj sobi
  - Spavaća soba je samo za spavanje. Izbacite iz nje televizor, kompjuter i muzičku liniju.
 
  4. Izbegavajte kofein
  - Kofein ostaje u organizmu nekoliko sati. Ne konzumirajte čokoladu, kafu, čajeve i gazirana pića pre spavanja.
 
  5. Pazite šta jedete
  - Obilan obrok pre spavanja remeti san.
  - Nemojte da jedete začinjenu i tešku hranu pre spavanja.
  - Neka hrana i pića stimulišu mozak. Zato pre odlaska u krevet ne jedite slaninu, sir, šunku, feferone, orahe i ne pijte crno vino.
  - Ako jednostavno nešto morate da žvaćete pre spavanja, uzmite malo hleba ili žitne pahuljice.
   
  6. Organizujte se
  - Stvorite naviku da idete na spavanje i ustajete u otprilike isto vreme, čak i vikendom, i čak ako mislite da bi trebalo da odspavate duže nego inače. Petnaestominutni san tokom dana mnogo će vam pomoći. Izbegavajte da dremate duže od 20 minuta, posle toga ćete se osećati još umornije.
 
Autor: Suzana Stanarević