Broj 26
Početna > Intervju > ZALJUBLJENA U GLUMU

Katarina Marković

ZALJUBLJENA U GLUMU

Mladu i sve popularniju glumicu Katarinu Marković koja je publici poznata po beskrajno slatkoj ulozi Roze u seriji Agencija za sve i svašta možemo videti i u brojnim predstavama: Mandragola, Pepeljuga, Bogojavljenska noć, Lekcija, ali i u rodnom Kruševcu u predstavi Laža i paralaža.

Katarina je od malih nogu znala da će postati glumica, pa je nije obeshrabrilo ni to što nije upisala Akademiju iz prvog puta. Iako je poznata po komičnim ulogama, Katarina priželjkuje neku ozbiljnu dramsku ulogu. Obožava glumu, koja joj je trenutno na prvom mestu, ali kaže da će, kada se pojavi idealan muškarac koji će joj pružati podršku i biti sigurna luka, gluma pasti na drugu poziciju. O detinjstvu, uzorima, Beogradu, prijateljima, modi, aplauzima i još ponečemu Katarina kaže
 
  Detinjstvo
  Kada neko spomene detinjstvo, prvo što mi padne na pamet je selo. Moj tata je iz jednog sela kod Kruševca gde smo sestra i ja provodili svako leto i svaku zimu. Volim prirodu i domaće životinje. Ja nisam imala regularnog kućnog ljubimca, već jagnje koje je spavalo sa mnom, a ja sam ga vrlo brižljivo čuvala.
  Gluma
  Nekako sam od malih nogu znala da ću se time baviti, pa sam pohađala dramsku grupu u Kruševcu i bilo je logično da ću posle srednje škole upisati glumu. Pošto nisam položila prijemni, upisala sam Pravni fakultet i posle godinu dana sam primljena na Akademiju kod profesora Vladimira Jeftovića. Pošto sam tek sada završila, prva asocijacija na glumu mi je moja klasa. Nas je bilo osmoro i bili smo prava mala porodica. I dan-danas negujemo taj kult klase, potpuno smo vezani, a i usko smo povezani i poslovno.
  Uzori
  Nisam imala uzore, ali kada smo studirali imali smo svoje ljubimce koje smo kačili na zid. Moj omiljeni glumac i osoba koju veoma cenim jeste Žarko Laušević. Pored njega, Mirjana Joković je glumica koju izuzetno poštujem, ali ne mogu da ne spomenem i ljude sa kojima sada radim.
  Beograd
  Kada sam imala četrnaest godina preselila sam se u Beograd i sada ga zaista doživljavam kao svoj grad. U Beogradu se osećam sigurnije i lepše. Kruševac je moje poreklo i nešto čemu ću se ja uvek vratiti, tamo su moji prijatelji i rođaci, ali veći deo mog sveta je u Beogradu. Tu su mi mama i tata i sestre i savršeno u njemu funkcionišem. Moskva je jedan od mojih omiljenih gradova i sigurno ću ga posetiti u skorije vreme. Sama Rusija mi je fascinantna, a Moskva je pozorišni i glumački grad, gde žive divni ljudi čiji rad izuzetno cenim.
  Roza
  Roza je meni veoma draga i nisam čula da neko kaže da mu taj lik nije simpatičan. Pravila sam ga tako da se meni dopada, jer sam polazila od toga da će, ako ja uživam, uživati i ljudi koji gledaju. Imam svoje male ventile u pozorištu, ali kada dođem na snimanje slatko se nasmejemo njenim biserima. U tim trenucima, ja ne razmišljam kao ja, već kao ona i to je mnogo duhovito.
  Popularnost
  Za sada mi je prijatno, ali kako se ne krećem mnogo, ne mogu ni da osetim njen teret. Još uvek mi prija, pogotovo što je moj lik takav, a moji fanovi su bake, deke i deca i nekim ludilom, policajci. Veoma mi prija kad klinci dođu da gledaju dečiju predstavu, bez obzira na to što ja u Pepeljuzi igram zlu sestru. Nije me promenila, ali bi se na ovu izjavu kod mojih prijatelja upalio alarm i oni bi reagovali. Sve slobodno vreme koje imam provodim ili sa porodicom ili sa prijateljima, tako da me gube samo malo, jer ne mogu potpuno da im se posvetim, ali se trudim da im nadoknadim.
  Pozorište
  Moram da kažem da mi je draža gluma u pozorištu, jer je to kompletniji proces i traje. Na televiziji se sve ponavlja, oproštene su ti greške i nemaš onaj divan osećaj euforije kada je premijera. Možda je to zato što ovo radim deset meseci pa sam se malo i umorila. Pozorište mi je oaza, mirna luka, i šta god radila, mnogo mi prija kada sa snimanja odem tamo. Koliko god naporno to zna da bude, za mene je to dragocen ventil.
  Prijatelji
  Imam četiri prijatelja i do sada se pokazalo da su stvarno iskreni. Kakve god ja lomove ili uspone imala, oni su sa mnom sve to proživljavali. Mislim da je vrlo važno kada imaš na koga da se osloniš. Moji prijatelji su Kristina, Tijana, Marko i Marina i verujem da će to tako i ostati.
  Sreća
  Vrlo narodski to shvatam i prosto razmišljam na tu temu, za mene je iskonska sreća da su moji najbliži živi i zdravi. Najsrećnija sam kada je mojim roditeljima, sestri i prijateljima dobro i onda se ja osećam mirno i spokojno.
  Ljubav
  U poslednje vreme sam čula mnogo priča o ljubavi na prvi pogled. Verujem da ona postoji, meni se nije desila, ali svakome kome se desila bila je fatalna. Opisivali su mi je kao neku groznicu, kada te napusti zdrav razum i kada se prepustiš, a ne znam da li želim da mi se to desi. Prilično sam racionalna i volim da držim konce u svojim rukama, a u tim trenucima ne vladaš ni sobom ni situacijom. Sećam se jedne situacije na Akademiji, posle raspusta smo pričali profesoru kako smo se proveli i saopštavali novosti, da li je neko našao novu ljubav, a profesor je uvek mene „preskakao” rečima: „Tebe neću ni da pitam, ti si zaljubljena u glumu." Ta moja ljubav još uvek traje i ja sam vrlo istrajna u tome, ali verujem da će se pojaviti neko ko će je zameniti i gluma će doći na drugo mesto, a ta osoba će zauzeti primarnu poziciju.
  Aplauzi
  Najdivniji osećaj je kada te publika nagradi aplauzom. Ponekada pitam sebe da li želim neku premijeru samo zbog toga, ali shvatim da uživam u celoj toj priči, a nagrada publike u vidu aplauza svakom glumcu mnogo znači. Postoje i mlaki aplauzi, koje ja još nisam doživela, ali će mi biti jako bolni kada ih budem dobila. Taj aplauz zadovoljstva, saznanje da si nekome ulepšao veče i da je zadovoljan onim što je video, to je nešto nezamenljivo.
  Idealan muškarac
  O tome ne razmišljam mnogo. Ako se osvrnem i pogledam kakav je bio moj izbor muškaraca, mogu da kažem da on mora da bude ostvaren, čime god da se bavi. Treba da uvek teži da bude najbolji u tome što radi, jer ako je on ostvaren, onda ga neće remetiti moje ostvarivanje na poslovnom planu. Kako se veza bazira i na mentalnoj i duhovnoj privlačnosti, neminovno je da on bude duhovit, da zna da me nasmeje, da bude sigurna luka gde ja mogu da dođem i da se osetim sigurnom.
  Neostvarene želje
  Nemam ulogu koju priželjkujem, ali bih volela neku ozbiljnu dramsku ulogu, pa čak i neku antičku tragediju. Upisala sam Akademiju kao dramska glumica, a ova komična strana se sasvim slučajno desila. Za sada mi se ređaju samo komične uloge i moja dramska sredstva pulsiraju i žele napolje.