Broj 26
Početna > Intervju > POBEDILA SAM STRAH OD LETENJA

Erika Džong

POBEDILA SAM STRAH OD LETENJA

Erika Džong, proslavljena američka književnica posle dvadeset pet godina, boravila je u Beogradu kao gost manifestacije „Best Woman Championship". Zovu je „ženom koja pomera granice". I pomerila ih je, pre trideset osam godina napisavši roman „Strah od letenja". Za kratko vreme knjiga je osvojila srca čitalaca širom sveta, a njen tiraž je dostigao fascinantnih osamnaest miliona primeraka. Tako je Erika Džong postala velika književna zvezda. Nekada vatrena feministkinja, danas uživa u društvu svog troipogodišnjeg unuka koga obožava. Ima divan odnos sa kćerkom Moli koja je takođe pisac. Veliku ljubav i podršku pronašla je u svom četvrtom suprugu, poznatom njujorškom advokatu koji je, inače, s njom zajedno došao u Beograd

Beograd
  Beograd je lep, dopadljiv grad. Ono po čemu ću ga se sećati biće, naravno, neki ljudi, ali i golubovi kojih ovde, kako sam primetila, ima puno. Obožavam golubove jer oni simbolizuju mir i ljubav. Dogodilo se malo čudo dok sam držala predavanje beogradskim studentima na Filološkom fakultetu. Jedan golub je uleteo u učionicu. Naravno, bio je uplašen i zbunjen zbog svega što ga je snašlo, ali mi smo se svi zdušno potrudili da ga uhvatimo i pustimo da odleti. Ništa lepše od jata golubova na gradskom trgu!
  Strah od letenja
  Mislila sam da ću pisati poeziju ili da ću biti nastavnik. Niko nije mogao da očekuje da će ljudi tako prihvatiti taj moj roman. Jednostavno, to se desilo kao udar munje. Taj moj uspeh je zaista bio neočekivan. Svaki uspeh na bilo kom polju ima svoju dobru i svoju lošu stranu. „Strah od letenja" mi je doneo slavu i novac preko noći, ali istovremeno i veliki teret. Uspehom svoga dela pisac uglavnom ostane bez privatnosti, što nije dobro. Zato, pisca morate gledati uvek sa obe strane.
  O pomeranju granica u književnosti i društvu
  Svima bih rekla: Nemojte pisati ako nemate nešto da kažete! Jednostavno sam otvorila jedno polje za one žene koje hoće i koje imaju šta da kažu i za muškarce koji to mogu da prihvate.
  Savet budućem piscu
  To su bili saveti koje sam davala samoj sebi u trenucima kada sam bila prestrašena pomišlju da napišem makar i jednu jedinu reč. Da sam želela, mogla sam da objavim priručnik. Imala sam čak i izdavača. Međutim, shvatila sam da ima toliko knjiga o pisanju, a nama su bili potrebni čitaoci, a ne pisci! Već je postojala prava industrija književnih radionica. I sama sam često posećivala ta mesta u ulozi predavača ohrabrujući ljude koji nikada neće postati pisci, koji nisu imali hrabrosti da budu iskreni, nisu posedovali talenat za baratanje rečima, ili nisu imali strpljenja da zagreju stolicu. Glavno pravilo je da nema pravila. Ipak, ako želite da postanete pisac, najpre morate da budete ispunjeni verom, a ne cinizmom. Takođe, morate da budete dovoljno smeli da sanjate. Uz to, treba da pišete iz zadovoljstva i da ne razmišljate o objavljivanju, kao i da pišete za dete u sebi i drugima.
  Feminizam
  Poslednjih godina ovaj pokret je veoma oslabio. Nadam se da će, kada se oslobodimo Džordža Buša koji je na neki način potiskivao feminizam u Americi, doći bolji dani. On je naizgled oslobađao ženu u arapskom svetu, a istovremeno oduzimao prava američkoj ženi, recimo, na planu kontrole rađanja. Kad se oslobodimo Džordža Buša, ponovo ćemo krenuti putem progresa i nadam se da će nastupiti period kada će feminizam ojačati.
   „Kraljica književne erotike"
  Teško da se baš ja mogu nazvati erotskim piscem. Sapfo je bila više erotski pisac od mene. Ako pročitate neka klasična dela, i ona su bila puna seksa i humora. Ako to izuzmemo, mi živimo u prilično puritanskom okruženju. U takvom svetu ljudi ne čitaju dovoljno, tako da i ne primećuju da se vekovima unazad pišu erotska dela vrhunske umetničke vrednosti.
  „Strah od letenja" drugi deo
  Većina romana napisana je o ženama. Zašto ne otvorimo teritoriju, prostor za starije ljude, za žene u godinama. Nakon brojnih pogrešnih početaka, konačno znam da taj roman mora da govori o Izadori Ving kao ženi koja je već zašla u izvesne godine. To me ispunjava strahom od pisanja. Roman u kojem bih se ponovo vratila svojoj najpoznatijoj junakinji nakon svih tih otrežnjujućih godina koje su neminovno promenile i mene i nju, nije nimalo bezazlen i bezbolan poduhvat. Uprkos onome što mogu da misle moji verni čitaoci, meni nikada nije bilo lako da se razotkrijem u knjigama. Dok sam pisala svoj prvi roman „Strah od letenja", uporno sam ponavljala sebi da nemam razloga za strah jer to ionako niko neće čitati. Na sličan način sam napisala i ostale romane mada je tada već bilo teže zavaravati se tom pomišlju. Najviše sam uživala dok sam pisala istorijske romane, jer sam tada mogla da se povučem u Englesku osamnaestog veka, u renesansnu Veneciju, ili u antičku Grčku. Iza maske, kao što su dobro znali učesnici drevnih mletačkih maskarada, osećate se slobodno. Naučila sam da se moram povući u privatnost kako bih mogla da se usredsredim na svoj sledeći pohod. Uspeh može biti jednako zastrašujući kao i neuspeh. Imala sam utisak da sam neprestano pred očima javnosti. Osećala sam se kao žaba (uz dužno izvinjenje Emili Dikinson). Svi su me procenjivali na osnovu prvenca koji sam napisala dok sam bila mlada i zelena.
  Ćerka pisac
  Smatram velikim komplimentom kad dete sledi put svojih roditelja. Naravno, to je uvek veoma komplikovano. Ja se nisam usudila da budem slikar, zato što su moja majka, tetka i deda bili veoma uspešni slikari. Pozdravljam Moli zbog njene hrabrosti da se nadmeće sa rođenom majkom. Imamo savršen odnos i uvek govorimo jedna drugoj istinu i onda kada je neprijatna. Veoma, veoma sam ponosna na nju. Inače, ne bih rekla da je pisanje genetski uslovljeno. Mislim da je to stvar rada i stvar komunikacije sa decom. Za razliku od mene, moja ćerka je provela čitavo detinjstvo govoreći: „Nije mi ni na kraj pameti da postanem pisac. Uopšte i nije jasno zašto bi bilo ko to želeo! Jedne godine se spakujemo i otputujemo za Evropu, a onda smo dve godine kasnije već totalno švorc, a ti postaješ histerična i bacaš se u očajničku potrebu za predavačkim poslom." Kada je napunila devetnaest godina, napisala je svoj prvenac „Normalna devojka". Posle dve godine napisala je nastavak „Neprilagođenu devojku", knjigu satiričnih eseja koju je objavila u svojoj dvadeset šestoj godini, kad je već imala jednogodišnju bebu. Nije imala drugog izbora osim da se lati pera. Odbijala je da joj na bilo koji način pomognem. Pronašla je sopstvenog agenta i izdavača. Bez tog poriva, bez odgovarajuće finansijske zaleđine ili imućnog dede koji će preuzeti plaćanje računa, ko se, uopšte, može baviti pisanjem? Samo ljudi koji su u stanju da žive bez tople vode i da se pretvaraju da im to savršeno odgovara.
  Uticaj majčinstva na stvaralaštvo
  Majčinstvo je u potpunosti otvorilo moj način pisanja. Majčinstvo mi je omogućilo da razumem svakog muškarca i svaku ženu. Vi u životu i ne odrastete dok ne dobijete decu i postanete odgovorni za njih.To ne moraju biti vaša biološka deca. To mogu biti i deca vaših rođaka, prijatelja.
  Najveći uspeh
  Moj najveći uspeh je moja ćerka Moli, a posle toga moj najveći uspeh je što sam prevazišla strah od letenja. Još uvek pišem poeziju, pišem romane, pišem memoare.
  Izvorište energije
  To je zato što imam srpskog trenera. On me tera da radim naporno. Vežbam četiri puta nedeljno kardioprogram i jogu. I jako, jako volim da spavam. Mogu da spavam bilo gde. Zaspim lako i mogu da spavam satima i satima bez ikakvih pilula. Spavam svuda. To me regeneriše i vraća mi energiju.
  Majčinstvo, ljubav ili intelekt?
  Mi stalno o tome raspravljamo. Treba li da živimo za ljubav ili za majčinstvo? Treba li da živimo za lepotu? Treba li da živimo za strast? Intelekt? Jedna od mojih junakinja na tu temu progovara: „Sloboda je u korenu svega što želimo. Jer, samo slobodna žena može da učestvuje u ovom razgovoru. Izbor je luksuz bogatih. Smatram da žena treba da živi za ljubav, majčinstvo i za intelekt i verujem da ne bi trebalo da biramo između tih stvari. Isto tako verujem da je ženama oduvek bilo teško da se izraze kroz intelekt, kao majke i kroz strast. Želela sam da ujedinim sve te delove koji čine jednu ženu. U stvari, moglo bi se reći da svi moji romani govore o tome. Kako integrisati različite delove žene.
  Baka
  Ne postoji ništa lepše i dragocenije za jednog čoveka nego činjenica da ti se život nastavlja i da to možeš da vidiš. Moj unuk ima tri i po godine i izuzetno je pričljiv, i veoma voli priče. Uz to je veoma smešan i ima jaku pobunjeničku crtu. Šta mogu kao baka više da tražim?