Broj 26
Početna > Prica > KAKO VASPITAVAM SVOJU DECU

Miki Panjković

KAKO VASPITAVAM SVOJU DECU

Frizer Miki Panjković je posle studija u Londonu javnosti postao poznat po svojim inovativnim metodama nadogradnje kose i frizerskoj akademiji. Iz braka sa bivšom suprugom ima dva sina i jednu ćerku. Miki iskreno priča kako je prerani gubitak oca uticao na njegov život, šta porodica znači za njega i na koji način vaspitava svoju decu

Da li vam je supruga na neki neobičan način saopštila radosnu vest?
Pre nego što smo odlučili da dobijemo decu, supruga i ja smo se zabavljali već jedanaest godina, tako da kod nas nije postojao faktor iznenađenja. Na početku njene trudnoće smo radili razne preglede da bi sve bilo u redu. Supruga je veoma teško nosila celu trudnoću. Skoro osam meseci trudnoće provela je u bolnici jer je nosila blizance koji su se rodili pre vremena. Nisam bio iznenađen, pre bih rekao da je preovladala strepnja.
Da li ste znali pol dece pre rođenja?
Do samog kraja nismo znali pol. Božji dar je bio kada smo saznali da smo dobili dečaka i devojčicu. „Inženjer” nas je pogledao odozgo. Treće dete je dečak koga smo dobili godinu i po dana kasnije.
Ko je birao imena deci?
Marija, moja supruga, dala je ime devojčici Miona po Glišićevoj „Prvoj brazdi”. Vojislav nosi ime po mom pokojnom ocu, a Dimitriju je Marija dala ime po nekim zajedničkim predlozima.
Muškarci se plaše porođaja, da li ste prisustvovali činu rođenja vaše dece?
Da, čak sam sve zabeležio i kamerom. Snimio sam 157 emisija „Pre i posle” u kojima sam snimao hirurške intervencije. Nemam problem da vidim krv niti da li ću pasti u nesvest.
Da li ste rođenje dece proslavili na tipično srpski način cepanjem košulje?
Rođenje smo proslavili na jedan emotivan način, i u prvom slučaju kada su se rodili blizanci i u drugom kada se rodio Dimitrije. Pored cepanja košulje, napravio sam žurku koja bi se mogla uporediti sa scenom iz Kusturičinog filma. Na jednom splavu smo napravili dernek zatvorenog tipa i u prvom i u drugom slučaju. Prisustvovalo je oko 250 ljudi sa četiri-pet profesionalnih muzičara i DJ-em. Prvo slavlje je bilo 21. novembra, na Aranđelovdan, a drugo 24. jula kada je bilo i bacanja u Savu.
Jesu li blizanci možda ljubomorni što Dimitrije posebno slavi rođendan?
Kod sve troje razvijamo teoriju zajedništva. Prva ikona i prvi smisao vrednovanja je upravo porodica. Uveo sam potpuno novi i individualni sistem kažnjavanja i nagrađivanja. Teorija zvezdica je nematerijalna stimulacija koja funkcioniše bez podignutog glasa. Postoji pet zvezdica koje im omogućavaju da na kraju dana mogu duže da gledaju crtani film, ili da biraju igricu koju će da igraju. U slučaju da skupe veći broj zvezdica, stiču i određenu prednost. Ako neko skupi pet zvezdica sedam dana zaredom, stiče pravo da od ponuđenog bira gde ćemo letovati. Oduzimanje zvezdica je nivo kažnjavanja.
Kako su se deca prilagodila tom nesvakidašnjem sistemu?
Vrlo lako! Kao što je sistem šargarepe stimulativan u biznisu i ekonomiji, tako je i sistem zvezdica stimulativan u njihovom slučaju. Osim toga, mi ih učimo i demokratiji jer ih je troje. Prilikom svakog odlučivanja glasamo. Kada pitam ko je danas za odlazak na bazen, oni glasaju, i tamo idemo samo ako je odnos glasova dva prema jedan ili tri prema nula. Jednom nedeljno postavimo i sistem potreba. Svako na tabli napiše šta mu je važno u toku dana, šta mu je generalno važno i kom cilju teži. Oni idu ka tom cilju sistemom zvezdica i demokratskim glasanjem. Učim ih i vrednovanju novca tako što imaju svoje male budžete, i taj novac mogu da potroše kako sami misle da treba. Učim ih ekonomskim terminima tako da znaju šta je štednja, čak i šta je oročena štednja!
Da li vas je očinstvo izmenilo?
Mene je gubitak oca u petoj godini života potpuno izmenio. Neprisustvo pater familiasa je dovelo moju majku u poziciju da sve obaveze preuzme na sebe. Ona se više nije udavala i čitav svoj život podredila je meni. I ne samo ona već i njena rođena sestra, moja tetka Jelena koju svi od milošte zovemo Seja. Kod deda Milančeta i babe Jovanke sam odrastao, oni su me praktično i odgojili. Upravo takva familija je doprinela da ja napravim model sistema vrednosti u svojoj porodici. Odrastao sam u vrlo patrijarhalnom okruženju. To je i moj način formulacije porodice, naravno, uz moderan i savremen duh inovativnosti u odgoju dece. Iako supruga i ja, nažalost, više ne živimo zajedno, to ne smeta da čitav sistem dobro funkcioniše.
Koliko ste se angažovali u svakodnevnim aktivnostima oko dece kada su se rodila?
Rekao bih za sebe da sam vredan čovek. Navikao sam da radim od detinjstva i naravno da nisam imao problem oko menjanja pelena i hranjenja dece.
Podržavate li ih u svim njihovim željama iako možda mislite da neke nisu prave?
Tačno znam koje su prave, iz prostog razlog što želja koja je prava ispliva i opstane, a ona koja to nije vrlo brzo se potroši i potone. Naravno, dozvoljavam im da izražavaju svoje želje, ali mislim da vreme najbolje pokaže hoće li im neka želja opstati. Sve ono što dovoljno dugo žele, ja ispratim.
Da li je možda neko od vaše dece izrazio težnju da nastavi vaš posao?
Ne forsiram ništa jer je po mom mišljenju forsiranje jednako silovanju, a to ne proizvodi ni kreativnost ni zadovoljstvo ni sreću. Stoga mislim da je put samoinicijative i put odabira najbolji put.
Razmišljate li o još dece?
Zašto da ne. Trenutno sam slobodan, a vreme je preda mnom.
Mislite li da je istina da su ćerke privrženije očevima, a sinovi majkama?
Čitajući određenu literaturu i slušajući dečije psihoanalitičare vidim da deca do puberteta mogu biti privržena istom polu, dečaci ocu, devojčice majci. U pubertetu može doći do promene, u trenutku kada dođe do sučeljavanja mišljenja. Dok su sa mnom, mislim da moraju biti maksimalno aktivirani kad je igra, sport, ili muzika u pitanju. Sve što rade treba da rade maksimalno i istinski do kraja, a nikako brljivo i lagano. Dakle, posvećujem se njihovim potrebama, željama i htenjima do kraja.
Dajte savet budućim roditeljima.
Deca su mali ljudi, zato je moj savet da upoznate svoje dete i uđete što dublje u njegovu psihologiju. U celoj priči najvažnije je baviti se decom. Mislim da je nevažno vreme koje provodite sa njima, ukoliko se ne bavite fundamentalno i istinski sa njima. Badava je ako provodite puno vremena tako što vam deca sede i gledaju crtani film, dok ste vi u susednoj sobi sa prijateljima. Morate se aktivno posvetiti odnosu sa decom, shvatiti ih tako što ćete sa njima razgovarati na njihovom nivou.

Autor: Suzana Stanarević