Broj 256
Početna > Lepi i zdravi > Izlazak iz sveta tišine

Oštećenje sluha kod dece

Izlazak iz sveta tišine

Stručnjaci „Dečije kuće" pri Kliničko-bolničkom centru Zvezdara, koji pomažu deci sa oštećenim sluhom, već godinama rade i ugradnju kohlearnog implanta, što predstavlja revoluciju u ovoj patologiji

Kakav je osećaj kada decu sa oštećenim sluhom izbavite iz sveta tišine, najbolje svedoče stručnjaci „Dečije kuće" pri ORL Kliničko-bolničkog centra Zvezdara. U ovoj ustanovi već godinama se radi ugradnja kohlearnog implanta, metoda koja se primenjuje kod najtežih oštećenja sluha gde ni spoljašnji slušni aparati nemaju efekta.

Kohlearna implantacija
U pitanju je revolucija u patologiji sluha jer mališanima do tada ne pomažu ni slušni aparati i žive u svetu tišine. Sa ovom funkcionalnom protezom danas ta deca imaju mogućnost da gotovo normalno mogu da se integrišu sa vršnjacima i prate školsku nastavu, što ranije nije bilo moguće. Naravno, uspeh u lečenju je individualan i zavisi od svakog deteta pojedinačno.

Obavezna rehabilitacija

Nije dovoljno samo ugraditi implant, već se pre i posle intervencije ekipa koju čine surdolozi, logopedi i vaspitači brinu o njima.
- Operacija se završava za jedan dan, a stručnjaci su posle toga zaduženi za rehabilitaciju. Ugradnja kohlearnog implanta obavlja se od godinu dana do pete godine deteta, ali se i ova granica poslednjih godina sve više pomera. Posle ove intervencije, dete se oseća kao da se ponovo rodilo i počinje da razvija slušanje i govor - kaže dr Sandra Stojanović, šef odseka Centra za ranu dijagnostiku i terapiju dece sa oštećenjima sluha.

Rana dijagnostika

Tendencija svuda u svetu je rana intervencija kod oštećenja sluha i govora, što podrazumeva ranu dijagnostiku i terapiju. Oštećenje sluha je bitno prepoznati što ranije, još u periodu pre formiranja govora. Kada se otkrije oštećenje sluha, stručnjaci mogu pravovremeno da reaguju i određenim metodama pomognu detetu. Od 2005. godine se u Gradskoj bolnici sprovodi pilot-program neonatalnog skrininga, i tendencija je da ovo testiranje bude uvedeno u sva porodilišta u Srbiji. Cilj je da se svakoj novorođenoj bebi uradi test koji je vrlo jednostavan, neagresivan, kojim se postavlja sumnja na oštećenje sluha. Ukoliko je potrebno, dete se dalje upućuje u „Dečiju kuću", gde se radi dijagnostika, detaljnije analize i između trećeg i šestog meseca života kompletira se dijagnostika, utvrđuje stepen oštećenja sluha i počinje s terapijom.

Važna uloga roditelja

U slučajevima gde se obavlja porođaj kad nema uvedenog skrininga, roditelji imaju zadatak da sami otkriju ovaj problem što nije lako. U slučajevima potpunog oštećenja sluha to se relativno brzo uoči, ali kada je u pitanju lakše oštećenje, dešava se da dete dođe i do pete godine života, a da se to prosto ne primeti.
- Događa se i da roditelji primete poremećaj i obrate se pedijatrima u domovima zdravlja, ali ne nailaze na razumevanje jer odbijaju da im daju uput za dalje lečenje. Obrazloženje pedijatara je da roditelji preterano brinu, da je rano uraditi ispitivanja pre treće godine, što je potpuno pogrešno, jer što se pre uspostavi dijagnostika, detetu se pruža adekvatnija terapija - tvrdi dr Sandra Stojanović.

Suočavanje s problemom

Prema njenim rečima, ima slučajeva, istina danas sve ređe, da roditelji iako otkriju problem sa sluhom kod deteta, kriju ovu činjenicu i time im čine veliku nepravdu. To, međutim, nije nešto čega bi roditelji trebalo da se stide, već je bitno da se suoče s problemom i da počnu s rešavanjem.

Testiranje beba

Što se tiče beba, roditelji bi trebalo da obrate pažnju da li dete reaguje na zvuk, to znači da kada je u okolini sve tiho i kada se čuje neki jak zvuk, dete bi trebalo da reaguje telom, rukama, treptanjem i raznim dugim refleksima.
- U uzrastu od osam meseci beba bi već trebalo da prepoznaje glas majke, i da na majčin poziv okreće glavu ka pravcu odakle zvuk dolazi. U slučaju da beba ćuti, roditelji bi trebalo da obrate posebnu pažnju. Svaka beba guče, ali bebe koje ne čuju dobro ili imaju poremećaj sluha zadržavaju se na siromašnoj vokalizaciji i više ćute. Zato je važno da kod izuzetno mirnih beba roditelji obrate pažnju, to je signal koji ne bi trebalo zanemariti - objašnjava Vera Krunić, logoped surdolog, šef rehabilitacije „Dečije kuće".

Znakovi koji upozoravaju

Zakašnjenje u govoru ne znači da dete ima oštećen sluh, s tri godine se završava jedan deo jezičko-govornog razvoja. Zato je bitno da se u tom periodu definiše oštećenje sluha ili govorno-jezička patologija. Ukoliko dete, kada gleda televiziju, jako pušta zvuk, stalno traži da ponovite pitanje jer nije razumelo šta mu govorite, ima previše tepav govor, na sve to treba obratiti pažnju i proveriti da li kod deteta postoji problem sa sluhom ili govorom.

Zvuk kiše
Za decu iz unutrašnjosti u „Dečijoj kući" postoji mogućnost intenzivnog tretmana do mesec dana. Tokom njihovog boravka sprovodi se intenzivan tretman i obuka roditelja za rad u kućnim uslovima. Oko 700 dece trenutno je na rehabilitaciji u „Dečijoj kući", neka od njih su tu godinama i dolaze jednom mesečno kao dopuna njihovog tretmana.
- Naš cilj je da decu integrišemo u redovnu sredinu. Roditelji misle da su rešili problem ukoliko upišu dete u redovnu školu, ali ako ono nije u stanju da prati nastavu, to je medveđa usluga. Zato je naš glavni cilj da omogućimo ovoj deci da se normalno integrišu u životnu sredinu, da uživaju u igri s vršnjacima i odrastaju uz prepoznatljiv zvuk kiše - kaže dr Sandra Stojanović.

Žaklina Milenković