Broj 254
Početna > Intervju > Upornost se isplati

Davor Jovanović

Upornost se isplati

Talentovani pevač koji je nedavno osvojio laskavu titulu prvog glasa Srbije kaže da je pevanje kao zanat, tvrdi da je sam sebi najveći kritičar i obećava da će u ovoj godini popraviti izgovor engleskog jezika

Posle nekoliko meseci uzbudljivih emisija, dvadesetčetvorogodišnji Davor Jovanović osvojio je srca publike širom Srbije i postao pobednik novog muzičkog šoua na Prvoj srpskoj televiziji. Mladi pevač kaže da je naporno vežbao proteklih meseci i da se njegova upornost na kraju isplatila i otkriva da mu je najveću podršku tokom takmičenja pružala porodica, a posebno devojka Sonja.

Jesi li uspeo da sumiraš utiske sa finalne večeri Prvog glasa Srbije?
Jesam i osećam se super. Konačno sam uspeo da se naspavam i povratim potrebnu energiju. Uživao sam te finalne večeri, pevao sam iz sveg srca pesme koje volim i drago mi je što je publika to osetila i podržala. Mada, moram priznati da se nisam nadao pobedi i zato sam bio u neverici kada je Andrija proglasio pobednika. Bio sam u šoku prvih nekoliko sekundi, a to se može i videti na snimku. U momentu dok pevam pobedničku pesmu rukom prekrivam lice i odmahujem glavom u smislu „šta se, bre, ovo dešava"!?

Po čemu ćeš pamtiti učešće u ovom takmičenju?
Nikada pre nisam nastupao na tolikoj bini i nisam imao tim ljudi koji radi iza mene, uvek sam vodio računa o svojoj opremi i mislio na sve, a tamo sam bio potpuno rasterećen da bih mislio samo o pevanju. Takmičenje mi je pomoglo da poboljšam interpretaciju i da podignem performans na viši nivo. I ovim putem se zahvaljujem produkciji na profesionalizmu koji je bio na evrovizijskom nivou!

Koliko ti je pomoglo to što si i ranije nastupao, misliš li da je to bio tvoj adut?
Naravno da mi je pomoglo, pevanje je kao zanat - što više radiš, više učiš. Svakako da je iskustvo bitno u ovom poslu i mnogo mi je pomoglo na sceni, ali samopouzdanje je nešto što se stiče vremenom. Ako ti nisi siguran i ne veruješ u sebe, niko drugi neće.

Žiri ti je često zamerao loš izgovor engleskog u pesmama, hoćeš li popraviti to u budućnosti i koji žanr tebi najviše leži?
Ne mogu a da se ne složim sa žirijem da mi je engleski malo tvrđi, ali ja sam od samog starta tako govorio i shvatio sam da je to nešto na šta nisam mogao trenutno da utičem, ali ne znači da se neću popraviti u budućnosti. Mada, uvek mi je bilo simpatično kako Italijani, Španci ili Rusi u filmovima govore engleski, ima i to neki svoj šmek. Što se pesama tiče, dobra pop melodija upakovana u modernu produkciju najbolje mi leži.

Mare, Lena i Vlada su ti zamerali i da ne umeš da prihvatiš kritiku. Čije savete si najviše cenio, a da li te je neka kritika baš pogodila i koja?

Nije baš da ne prihvatam kritiku, možda je to na momente tako izgledalo po mom izrazu lica, ali to je, verujte, i zbog uticaja kamera, jer znaš da te gleda milionski auditorijum i ljudi svih mogućih profesija, te mi je s te strane bilo teško da stojim pred „strašnim sudom". Umem da podnesem i kritike i reči hvale, ali dobro poznajem sebe i sebi sam najveći kritičar.

Jesi li imao neki ritual pre izlaska na scenu?
Ne, nisam sujeveran i jedino sam nameštao slušalice od monitoringa. Težio sam ka perfekciji u svemu, tako da bi mi i najmanje pomeranje slušalica zasmetalo, ali me ne bi omelo u pevanju.

Koliko ti se život promenio od Prvog glasa Srbije, a koliko si se sam promenio?
Život mi se nije mnogo promenio, na stranu to što ne mogu da uđem u prodavnicu, a da se pritom ne ispozdravljam s ljudima koji mi upućuju pohvale i tople osmehe, a sve drugo je ostalo isto, bar u krugu ljudi koje viđam svakodnevno. Nisam tip čoveka koji se menja s novostečenom popularnošću, jer sam lokalnu popularnost već doživeo u gradu u kome sam rođen, tako da mi ni to nije strano. Jedino što sada „ponekad dobijem piće u kafiću preko reda i to je sve", što bi Aki rekao u pesmi Vreme je na mojoj strani.

Jesi li oduvek želeo da budeš pevač?
Potičem iz muzičko-radničke porodice, tako da se od malih nogu videla moja ljubav prema muzici. Kao mali sam dolazio na tatine svirke, sedeo na njegovom velikom bas pojačalu, cupkao i pio sok. Nisam ni sanjao da ću biti pevač, to je nekako došlo spontano, a čak sam na časovima harmonike, umesto da sviram etide po planu i programu, pevao starogradske pesme.

Kom pevaču se diviš, čiji uspeh bi voleo da ponoviš, a sa kim bi voleo da snimiš duet?
Divim se karijeri Dina Merlina, a voleo bih da napravim uspeh kao Toše Proeski. Teško je dostići taj nivo, ali nadam se da su ljudi prepoznali moju ljubav koju prenosim kroz pevanje. Voleo bih da snimim duet sa Tonijem, Joksimovićem, Banetom MVP, Biljanom Krstić...

Šta ti najbliži zameraju, a koji je tvoj najveći adut?
Mislim da je moj najveći adut upornost. Verovatno mi najbliži zameraju to što nemam vremena za njih od silnih obaveza i svirki koje sam imao i ranije, te nas je to malo udaljilo. Bez obzira na sve, oni su mi najveća podrška.

Koji je tvoj životni moto?
„Ko zna zašto je to dobro". Nikad ne znaš zašto je dobro što si možda propustio neku priliku, jer onda dobiješ veći i bolji podstrek da nešto uradiš još bolje.

Da li ti devojke više prilaze od učešća u ovom takmičenju?
Devojke prilaze kao i ranije, baš sam pre neki dan imao situaciju kada je žena na ulici uzviknula - Davore, stani! Ja sam stao sa sve kesama u rukama misleći da me zove neko ko me poznaje, međutim, bila je to mama dve lepe devojke koja me je zamolila da se slikam sa njima, što je meni bilo vrlo simpatično.

Čime pripadnice lepšeg pola mogu da te šarmiraju?

Osmeh je nešto što može da mi ulepša dan.

Igor je na početku ovog takmičenja imao devojku, pa je u međuvremenu raskinuo vezu, jesi li ti i dalje u vezi s devojkom i kako ona reaguje na tvoju novostečenu popularnost?

Igor je, koliko znam, sporazumno raskinuo s devojkom baš posle snimanja onog njegovog prvog profila, tako da nisu bili u vezi kada je on zvanično ušao u takmičenje. Čija veza je opstala tokom ovog takmičenja, znači da ipak nešto vredi.

Čini se da izbegavaš da pričaš mnogo o ljubavnom životu i devojci.

O mojoj devojci se zna taman toliko koliko treba. Da je dobra, lepa i iznad svega pametna to znam ja, a to s ponosom mogu podeliti i sa vama.

Kako vidiš sebe za pet godina, o čemu maštaš?
Voleo bih da kroz pet godina imam svoj stan u Beogradu, jedan brodić za pecanje na Dunavu i muzički atelje iz kojeg će izlaziti hitovi za sva vremena. Maštam i da jednog dana od zgrade Bigza napravim veliku multimedijalnu produkcijsku kuću s kolegama i prijateljima sa fakulteta.

 

Milica Prelević