Broj 251
Početna > Lepi i zdravi > Kad duša pati, telo boli

Psihosomatske bolesti

Kad duša pati, telo boli

Još je medicina u doba Hipokrata upućivala na to da duševna stanja kao što su depresija, strah, preterana briga, gnev, osećanje krivice s vremenom dovode do promena u fizičkom zdravlju čoveka

Danas se sa sigurnošću može reći kako emocije mogu da izazovu telesnu bolest te da je psihosomatska medicina naučna disciplina koja se bavi proučavanjem psiholoških faktora koji su najznačajniji u nastajanju telesnih bolesti.

Infarkt posle stresa
Svima su poznate priče da je neko dobio infarkt posle stresa na poslu, šećernu bolest posle ozbiljne svađe, gubitka bliskog člana porodice ili je došlo do oboljenja štitne žlezde posle preseljenja ili odlaska od kuće. U svojoj okolini takođe često imamo prilike da čujemo da se nekom poveća pritisak kad se iznervira, proradi mu čir ili ga zaboli stomak.

Sve naše bolesti

- Pioniri psihosomatske medicine su u psihosomatske bolesti ubrajali Aleksanderovih svetih sedam bolesti - hipertenziju (visok pritisak), šećernu bolest, oboljenja štitne žlezde, bronhijalnu astmu, čir, reumatoidni artritis, dermatitis, dok se u današnje vreme, uz sva nova dostignuća, psihosomatskim bolestima mogu smatrati skoro sve bolesti. Od brojnih kardiovaskularnih (infarkt, visok pritisak) preko gastroenteroloških (čir, kolitis), endokrinih (šećerna bolest, oboljenje štitne žlezde), do onkoloških (karcinom) i autoimunih bolesti - objašnjava dr Nataša Šikanić, psihijatar i šef Odseka za konsultativnu psihijatriju u KBC „Dr Dragiša Mišović".

Prepoznajte stres
Stres ima vrlo značajnu ulogu u nastanku ovih oboljenja, a takođe i samo obolevanje može biti stresogeni događaj za osobu, što povlači niz emocionalnih reakcija, kada je potrebno pomoći pacijentu da ih razreši i umanji negativan uticaj emocija na tok i ishod telesne bolesti.
- Kada se osoba nalazi u stresnoj situaciji i nije u stanju da psihološki obradi neprijatne emocije, dolazi do somatizacije, odnosno ispoljavanja emocija putem tela. Osoba ima neke od sledećih telesnih simptoma, kao što su lupanje srca, osećaj nedostatka vazduha, pritisak u grudima, osećaje smetnje pri gutanju, znoje se, suše im se usta, imaju bolove u stomaku, mučninu, povraćaju, nadimaju se, javlja se osećaj trnjenja ekstremiteta. Zbog tih simptoma sumnjaju da imaju neku telesnu bolest i obilaze brojne lekare - kaže naša sagovornica.

Veza duša-telo
Patološka veza duša-telo stvara se kada opterećujući i stresni doživljaji ne mogu da se „prorade" i razreše psihičkim aparatom, već se uznemirenost prazni preko vegetativnog nervnog sistema u tkiva i organe. Takav način komunikacije psihe i tela u početku izaziva samo poremećaj funkcija, ubrzava se rad srca, povećava krvni pritisak, menja se ritam disanja.
- Većina ljudi danas često putuje, upoznaju strane zemlje a da pritom još nisu upoznali svoju dušu. Zato zastanimo na trenutak i pokušajmo da otkrijemo unutrašnje nemire i definišemo loše emocije. Da bi se prevazišle loše emocije, bavite se fizičkim aktivnostima, družite se s pozitivnim ljudima ili se bavite omiljenim hobijem - savetuje dr Nataša Šikanić.

Emocije pod kontrolom
- Osobi koja nikako ne može duže vremena da „svari" određeni problem preti pojava čira na želucu.
- Povišeni krvni pritisak obično je posledica potisnutog besa. A
učestalo potiskivanje besa često dovodi i do poremećaja kičmenog stuba.
- Strah, razna strahovanja, nesigurnost i razna anksiozna stanja često
mogu da blokiraju spontano disanje, što dovodi do astme, bronhitisa i
raznih alergija.
- Osobe koje često sprečavaju sebe da iskažu iskrena i duboka osećanja,
spontanost i ljubav, dovode sebe u opasnost da obole od
kardiovaskularnih bolesti.

 

Žaklina Milenković