Broj 25
Početna > Lepi i zdravi > SUNCE UBRZAVA STARENJE

Kako odabrati pravu zaštitu?

SUNCE UBRZAVA STARENJE

Sunčanje je zdravo, pod uslovom da se na suncu boravi umereno i pametno. Sunce i pušenje, ističu stručnjaci, pridonose preuranjenom starenju kože. Sunčanje može uticati na raniju pojavu bora, pega, crvenila i smanjenje elastičnosti kože

Najosetljivija je svetla koža, ali ni osobe tamnijeg tena ne mogu opušteno predugo da borave na suncu bez zaštite. Najčešće prođe čak i 20 godina do pojave zdravstvenih tegoba. Zato treba od najranijeg doba voditi računa o zaštiti od sunca.
  Sunčeva svetlost sastoji se iz tri sastavna dela. Od infracrvene svetlosti, vidljive svetlosti koja se čini bela, ali je sastavljena iz boja spektra (pogledajte dugu!) i ultravioletne svetlosti (podeljene na UVA, UVB i UVC). Za biološke ciljeve ultraljubičasto zračenje igra najvažniju ulogu.
  U odnosu na talasnu dužinu, UV (ultraljubičasto zračenje) je podeljeno na tri tipa:
  UVA zračenje - Ovo zračenje prodire veoma duboko u ljudsku kožu i može da dovede do oštećenja kože. UVA je odgovorno za trenutno tamnjenje.
  UVB zračenje - Ono je uzročnik najvećeg broja oštećenja na biljkama i životinjama. Razvoj sunčanih opekotina, ubrzano starenje kože, fotokarcinogeneza (rak kože), kataraktogeneza (katarakta) i degradacija mrežnjače posledica su dugog izlaganja UVB zračenju.
  Oštećenja od UVB zračenja zavise od količine ozona, koji se ponaša kao filter, zatim od ugla pod kojim se nalazi sunce na nebu i od oblačnog pokrivača, koji štiti površinu od jednog dela ultraljubičastog zračenja.
  UVC zračenje - Ne prodire kroz ozonski sloj zemljinog omotača, te tako za nas nema značaja.
 
  Nove metode zaštite
  Nekoliko britanskih stručnjaka je ponudilo savete za prevenciju, ali i za osobe koje imaju problema s kožom. Doktorka Prema Vig specijalnim aparatom snimi kožu lica i tada na snimku proučava kakva je njena struktura, pore, bore, kapilari i koliko na njoj ima bakterija. Nakon toga klijentima uradi fotografiju kako će izgledati njihovo lice za pet godina. Za blage slučajeve ta doktorka preporučuje fotopodmlađivanje koje uz pomoć svetla deluje na problematične delove. Ali, pre toga potrebno je napraviti nekoliko pilinga kako bi se oljuštio površinski sloj kože i ublažila nejednaka pigmentacija. Tokom svake terapije svetlom na površinu izlaze tamniji pigmenti. Krastice koje se pojave nakon tretmana mogu se sakriti šminkom, ali i one ubrzo nestaju. Za teže slučajeve radi se piling mikrolaserom pomoću kojeg se skida površinski sloj kože. To se izvodi pod lokalnom anestezijom. Koža je nakon toga crvena, a moguće su i otekline.
 
  Sunce nam je neophodno
  Specijalisti za negu kože kažu da nam je Sunce neophodno za život. Ali, oni takođe savetuju da se pre izlaganja lica suncu ne koriste kreme protiv bora koje sadrže kiseline.
  Prema njihovom mišljenju, piling treba raditi u proleće i jesen, nikako u leto. Pre odlaska na godišnji odmor koža može da se pripremi tako da se svakodnevno maže kremom za zaštitu od sunca, a mogu da se piju i tablete koje podstiču prirodnu proizvodnju melanina. Ona ističe da za vreme toplih dana treba piti dosta vode. Kožu treba negovati i kremama, počevši od onih sa zaštitnim faktorom do onih nakon sunčanja. Pre spavanja treba na lice naneti hidratantnu kremu. Dermatolozi se slažu da svaki dan treba koristiti kreme za zaštitu od sunca. Pri tom ne treba kupovati najskuplje.
 
  Preporuke za ponašanje na suncu
  * Osobe koje su utvrdile da imaju specijalan faktor rizika moraju izbegavati izlaganje sunčevom zračenju ako je to moguće.
  * Deca mlađa od 14 godina moraju biti specijalno zaštićena zbog rizika od melanoma.
  * Vaša koža je vaše UV-upozoravajuće sredstvo. Ne smete nikad ostajati na suncu toliko dugo da vam koža pocrveni. Imajte na umu da usred leta, pod direktnim suncem, ovo može da se desi već posle 20 minuta.
  * Nosite odeću koja štiti kožu (majice, šešir za sunce). Ne zaboravite naočare za sunce!
  * Koristite zaštitne kreme sa odgovarajućim zaštitnim faktorom.
  * Konsultujte vašeg lekara ako primetite promene na koži.
  * Prvi put u sezoni sunčajte se polako i zaštićeno. U zavisnosti od doba, u proleće ili rano leto, koža je najčešće još bleda.
  * Na moru se nemojte izlagati jakom suncu u periodu između 11 i 16 časova.
  * Kad posle sunčanja idete na plivanje, ponovo nanesite zaštitnu kremu jer voda reflektuje sunčeve zrake, a samim tim je i veće UV dejstvo.

  Zaštita od zračenja
  Kvalitetna krema za sunčanje mora da ispunjava niz zahteva, a najvažniji su da štiti i od UVA i od UVB zračenja, kao i da nije štetna za kožu. Mnoga prirodna ulja korisna su za negu kože, ali pošto ne sadrže zaštitni faktor, ne mogu sprečiti opekotine. Već je poznato da sunčanje valja izbegavati od 11 do 16 časova, ali bez obzira na to da li ste u hladu ili na suncu, zaštitni preparati su neophodni. Na tržištu se može naći velik broj krema, mleka, losiona i gelova koji, bar kako proizvođači tvrde, pružaju sigurnu zaštitu od UV zračenja.

  Šta znače oznake na pakovanjima?
  Najpoznatija oznaka među potrošačima je ona koja govori o zaštitnom faktoru (SPF). Označava se brojem. Danas je u nekim zemljama propisano da preparati za zaštitu od sunca ne mogu imati manji faktor zaštite od 15, a za osobe svetle puti, kao i za bebe i malu decu, preporučuje se zaštitni faktor i preko 30.
  Ali, zaštitni faktor nije jedina stvar na koju treba misliti prilikom izbora preparata za sunčanje. Idealan proizvod trebalo bi da obezbedi efikasnu zaštitu širokog spektra i umanji eventualna oštećenja kože, da sadrži minimalne koncentracije konzervansa, parfema, emulgatora, da ne bude toksičan, da stvara film na površini kože, da se brzo i lako nanosi, da je vodootporan, da ne oksidiše posle dužeg izlaganja suncu... Ukoliko je proizvod kvalitetan, sve ovo biće navedeno na poleđini pakovanja. Od posebne važnosti je da preparat štiti od UVA i UVB zračenja, jer danas je dobro poznato da i jedan i drugi spektar štetno deluju na kožu i organizam uopšte. Mnoge kreme za sunčanje sadrže antioksidante, pa se postavlja pitanje da li se radi o reklami ili ovi sastojci imaju značaj za zdravlje kože. Antioksidanti su danas hit u kozmetici, dermatologiji, ali i u medicini uopšte. Ovi sastojci dokazano imaju blagotvorni efekat na zdravlje. Ako ih sadrži krema za sunčanje, onda to znači da je njen zaštitni efekat jači, jer antioksidanti prodiru duboko u kožu i obezbeđuju zalihe za buduću odbrambenu aktivnost. Smatra se da su bolji oni preparati koji sadrže dva ili tri antioksidanta, jer zaštitu protiv slobodnih radikala nastalih pod dejstvom sunčevih zraka obezbeđuju na različitim nivoima. Oni sprečavaju oštećenja ćelijskih membrana, DNK i proteina kože, a održavaju i elastičnost. Najčešće korišćeni antioksidanti u kremama za sunčanje su vitamini C i E, beta-karoten, melanin i razni biljni ekstrakti. Oznaka na ambalaži RPF govori da proizvod sadrži antioksidante.

  Alergija zbog kreme
  Dokazano je da neke supstance izazivaju neprijatno peckanje, čak i alergiju na koži, a ipak se često koriste u pravljenju krema za sunčanje zbog zaštitnog faktora. Tako, na primer, ako proizvod sadrži supstancu RAVA, ne bi ga trebalo uzimati. Takođe, ne treba kupovati kremu koja sadrži nitrozamin, supstancu koja se pokazala potencijalno kancerogena, kao ni benzoaksin, lokalni anestetik.

  Maslinovo ulje ne štiti
  Bademovo i maslinovo ulje, kao i kakao buter često se nalaze u preparatima za sunčanje, a izazivaju fotosenzibilizaciju. Inače, ovi sastojci veoma su korisni za negu kože, ali ne i za izlaganje suncu. Zabluda je da kantarionovo, maslinovo ili bademovo ulje mogu dati efikasnu zaštitu protiv štetnih uticaja UVA i UVB zračenja jer oni ne sadrže zaštitni faktor, a kako se koža pod njima upari, mogu samo doprineti da na suncu bolje izgori.
 
Autor: Suzana Stanarević