Broj 25

Sveto drvo Starih Slovena

LIPA

Mirisna, senovita, medonosna i lekovita, prema legendi lipa je zaštitnica doma

Lipa je sveto drvo Starih Slovena. Koristili su je za obnavljanje vatre i kao lek za mnoge bolesti. Veliki broj topografskih imena vezanih za ovo drvo (Lipovica, Lipolist, Liplje...) pokazuje da je nekada na našim prostorima kult lipe bio veoma izražen.
  Lipa (latinski naziv: Tilia, drugi nazivi: lipac, lipolist, lipa velelista, zimska lipa) veliko je drvo čije stablo doseže visinu od 25 do 30 metara, a starost i do nekoliko stotina godina. U našim krajevima rastu bela ili srebrna lipa (Tilia tomentosa), velikolisna lipa (Tilia grandifolia) i sitnolisna (Tilia parvifolia). Zahteva od vetrova zaštićeno zemljište s dosta vlage ili malo kiše u vreme cvetanja.
 
  Zaštitnica kućnog praga
  Cvetanje lipe počinje krajem prve dekade maja i traje sve do početka jula. Prvi cvetaju hibridi iz kompleksa Tilia intermedia, a početkom jula cveta japanska crna lipa (Tilia japonica). Ovako dug period cvetanja nema nijedan rod šumskog drveća, što je od velikog značaja, s obzirom na to da je cvet svih vrsta lipe medonosan i lekovit. Lipe su brzorastuća vrsta. Dosežu zavidne dimenzije i duboku starost. U portama mnogih crkava širom Srbije mogu se videti stabla rane i bele lipe (T. platyphilos i T. argentea) stara preko 300 godina. Po staroslovenskom verovanju lipa je zaštitnik kućnog praga i vatre. U drvoredima naselja ovo je najčešće sađeno drvo, zbog svoje otpornosti i brzine rasta, lepe i senovite krošnje. Dobro podnosi orezivanje i ima prijatan miris.
 
  Preventivni napitak
  Svi fitoterapeuti se slažu da je čaj od cveta lipe delotvoran za svaki organizam. Čaj deluje na ceo organizam umirujuće, podstiče znojenje i čišćenje krvi od toksina. Preporučuje se kao svakodnevni napitak nervoznim osobama sklonim stresu i ljudima koji teško dolaze do sna. Kao preventivni napitak, lipov čaj sa lipovim medom povoljno deluje u sprečavanju arterioskleroze, upale vena, angine pektoris, infarkta... Lipov cvet treba brati sa stabala koja rastu na obodu šume, dalje od naselja i saobraćajnica. Nikako ga ne treba koristiti sa stabala u gradskim drvoredima, kao što ni pčele to ne čine. Pčele, ptice i bubice su dobar putokaz sa kog drveta se može koristiti list ili cvet za spravljanje čajeva.
 
  Umirujuće dejstvo
  Smatra se da je najdelotvorniji čaj od rane ili krupnolisne lipe koja cveta u drugoj polovini maja. Lipov med je od davnina poznat lek. Naši preci su od lipovog meda pravili medovinu. Lipov čaj deluje na umirenje grčeva, na pojačano znojenje, pomaže kod oboljenja bubrega, organa za disanje, nervnih slabosti, duševne premorenosti, te pobuđuje rad srca. Treba je povremeno koristiti jer kod permanentne upotrebe može izazvati oštećenje srca. Olakšava disanje i smanjuje upalne procese respiratornog trakta. Osobe pod stresom piju je zbog izvanrednog umirujućeg efekta.