Broj 25
Početna > Zanimljivosti > BIKINI REVOLUCIJA

Istorija kupaćeg kostima

BIKINI REVOLUCIJA

Kupaći kostimi nemaju samo sadašnjost i perspektivnu budućnost. Odeća za boravak u vodi i van nje ima burnu i zanimljivu, ali i vrlo duhovitu prošlost

Najpopularniji među svim kostimima, bikini, rođen je u Francuskoj 1946. godine. U starorimskoj vili na Siciliji koja potiče iz četvrtog veka prikazane su žene obučene u odeću koju mi danas nazivamo bikinijem. Leti je život nezamisliv bez omiljenih i praktičnih kupaćih kostima. Iako, kao i sva ostala odeća, podležu modi, danas u njihovom izboru vlada apsolutna sloboda pa svaka žena može izabrati model po meri i ukusu. Nose se i jednodelni i dvodelni kupaći kostimi, visoko i nisko krojene gaćice, topovi i push-up grudnjaci. Uz jednobojne modele živih ili klasičnih boja, nose se cvetni i etno uzorci, kao i uvek omiljene pruge, a ni svetlucavi modeli nisu retki. I u skoroj budućnosti očekuju nas vrlo zanimljivi modeli, barem kada je reč o materijalima od kojih će oni biti napravljeni. Najavljuju se kostimi koji će se menjati u zavisnosti od toga da li su suvi ili mokri, kao i oni koji će se osušiti u rekordnom roku ili uopšte neće upiti vodu.
  Antički bikini                                                         
  Naši daleki preci kupali su se kad god i gde god su to poželeli. Bili su zakleti nudisti. U antička vremena činili su to mnogo komfornije, pa su u staroj Grčkoj i Rimu kupatila, kade i javna kupališta bila sasvim uobičajena. U tom razdoblju, kao i ranije, kupalo se ne samo zbog higijenskih, već i zbog zdravstvenih i religijskih razloga, a u javnim kupalištima se odvijao i bogat društveni život. Iako su na zasebnim muškim i ženskim kupalištima dominirale toge, mozaici svedoče da je stari Rim poznavao i dvodelni ženski kupaći kostim. Naime, na mozaiku pronađenom u starorimskoj vili u mestu Pjaca Armerina na Siciliji, koji potiče iz četvrtog veka, prikazane su žene odevene u odeću koju mi danas nazivamo bikinijem.
  Kape za kupanje                                                                                                
  U srednjem veku evropski gradovi su imali dosta javnih kupališta, koja su uglavnom bila zajednička (namenjena i ženama i muškarcima), a ukoliko su bila odvojena, bila su pregrađena samo simboličnom drvenom pregradom. I žene i muškarci kupali su se goli, ali, kao što je to nalagala moda za kupanje tog perioda, pokrivenih glava, što je posebno važilo za žene. Dakle, raznorazna pokrivala za glavu u srednjem veku predstavljala su jedinu odeću za kupanje, bez obzira na to da li se ono odvijalo na javnom kupalištu ili u vlastitoj kadi. Javna kupališta su i u srednjem veku bila centri društvenog života. U njima se zabavljalo, pevalo, pilo i jelo. Često su se ugovarali brakovi i pružale ljubavne usluge. Posle zlatnog perioda javnih kupališta, ona padaju u zaborav pod uticajem autoriteta crkve, ali i skupoće ogreva kojim se grejala voda, kao i novog trenda iz Francuske, u kojoj se, umesto u vodi, kupalo u parfemima.
  Kompleti za vodu                                                                       
  Lepote zajedničkog kupanja ponovo se otkrivaju tek u razdoblju rokokoa. Pripadnici povlašćene klase uživaju u kupanju, odnosno, gacanju u vodi do članaka ili kolena u potocima i jezerima na privatnim posedima. Srednjovekovna golotinja je nezamisliva, a budući da ne postoji posebna odeća za kupanje, ljudi u vodu ulaze uobičajeno odeveni. Prva posebna odeća za kupanje pojavila se istovremeno s otkrivanjem mora i morske obale kao idealnog mesta za odmor krajem 18. veka, i nalikovala je odeći u kojoj se u to vreme spavalo. Uz dugu haljinu, ispod koje se nosio korset, komplet su činile i posebne cipele i čarape za vodu i šešir. Nakon prvih koraka, moda za kupanje je sredinom 19. veka dovedena do savršenstva. Ženski komplet za kupanje šio se od čvrste pamučne tkanine, a sastojao se od tunike kratkih rukava u mornarskom stilu koja je dosezala ispod kolena, a ispod nje se nosio korset i duge pantalone do članaka. Nezaobilazni detalj bio je šešir od slame ili tkanine. Komplet za kupanje često se dopunjavao još i suncobranom. Muška odeća za kupanje uglavnom je bila prugasta, a pantalone, odnosno gaće za kupanje, bile su kraće od ženskih i sezale su samo do kolena.
  Jednodelni kostimi                                                                                                               
  U razdoblju u kojem su žene u korsetima, obmotane metrima tkanine i zaštićene šeširima i suncobranima, ulazile u vodu samo do bokova, plivačica i glumica Anet Kelerman načinila je revolucionarni korak u istoriji odeće za kupanje, ali i borbe za ženska prava. Zaljubljena u plivanje, koje jednostavno nije bilo moguće u tadašnjoj odeći za kupanje, hrabra Anet se 1907. godine pojavila na plaži u Bostonu u jednodelnom kupaćem kostimu, sašivenom po uzoru na muški kostim za kupanje. Iako je bio napravljen od čvrstog pamuka, iako je imao duge nogavice i bio zakopčan do grla, kostim je ipak izazvao veliki skandal jer ne samo da je, posebno mokar, nepristojno prianjao uz telo, već i zbog činjenice da Anet ispod njega nije nosila korset pa je taj kostim, za pojmove onoga vremena, više otkrivao nego skrivao. Samo nekoliko godina kasnije, još jedna prvakinja u plivanju utrla je put novoj modi za kupanje. Engleskinja Gledis Ozborn se na takmičenju održanom 1910. godine pojavila u kostimu od svile. Zbog njenog prozirnijeg i još izazovnijeg kostima, muškarci su takmičenja u kojima su plivačice nosile svilene kostime morali da prate sa sigurne udaljenosti. Jednodelni kostimi za kupanje bez rukava i s nogavicama do kolena koji su, umesto od čvrstog platna, bili napravljeni od mnogo primerenijeg pletiva, na plažama su se odomaćili tek nakon Prvog svetskog rata.
  Dvodelni kostimi i bikini                                                                                                 
  Tridesetih godina prošlog veka otkriva se sunčanje, koje lekari u tom periodu prepisuju na recept. Odeća za kupanje postaje sve otvorenija, da bi se, nakon vrlo smelih jednodelnih kostima koji otkrivaju ramena, gornji deo leđa, dekolte i noge, četrdesetih godina pojavili i prvi, još izazovniji, dvodelni kupaći kostimi. Tek što su se dvodelni kostimi odomaćili, stvaraju se uslovi za novu revoluciju u modi za kupanje. Inspirisani američkim atomskim eksperimentima na atolima u južnom Pacifiku, francuski modni kreatori stvorili su najoskudnije dotad viđene dvodelne kupaće kostime. Godine 1946. Žak Hajm je u svojoj radnji u Kanu izložio dvodelni kupaći kostim nazvan „Atom”, a nešto kasnije je svojom kreacijom nazvanom „Bikini” u istoriju ušao i njegov konkurent, Luis Reard. Prezentacija bikinija na modnoj reviji u Parizu, gde ga je nosila erotska plesačica Mišelin Bernardi, podigla je mnogo prašine i izazvala skandal. Jedan američki modni novinar napisao je da bikini otkriva o ženi koja ga nosi sve osim devojačkog prezimena njene majke. I u Americi i u Evropi bikini je proglašen nemoralnom odećom, pa je prošlo dosta vremena pre nego što se pojavio na plažama i kupalištima. Štaviše, bikini je ponovo odeven tek deset godina posle prvog pojavljivanja. Brižit Bardo se u belom bikiniju pojavila na filmskom plakatu za film „I Bog stvori ženu", a nešto kasnije obukla ga je i Ursula Andres u prvom filmu o Džejms Bondu. Iako su odmah usledile mnogobrojne naslovnice magazina sa zanosnim devojkama u bikinijima i prva pojavljivanja na mondenskim plažama Francuske i Italije, bikini je ipak sve do polovine šezdesetih godina u građanskom društvu predstavljao apsolutni tabu.
  Toples i tanga                                                                                                    
  Krajem šezdesetih pripadnici mlade generacije započinju borbu za oslobađanje od ustaljenih društvenih normi. Između ostalog, „Deca cveća” bore se za seksualne slobode i slobode u odevanju. Seksualna revolucija i revolucija u odevanju donose mini suknje i providnu odeću. Sedamdesetih godina bikini se još više smanjuje i postaje zaista minijaturan. Gaćice i grudnjak dobijaju formu trouglova, koji u donjem delu čak nisu ni spojeni, već se vezuju trakama, a prave se od mrežastih, prozračnih i prozirnih materijala. Kako telo i golotinja više ne predstavljaju tabu, javlja se i toples. Toples je osmišljen krajem šezdesetih godina u Americi, a njegov tvorac je austrijski modni kreator Rudi Gernrajh. U vreme pojavljivanja pokrenuo je lavinu protesta ispred robnih kuća u kojima se prodavao. I danas žene koje ga nose u mnogim američkim državama mogu platiti kaznu ili završiti u zatvoru. Iako su od početka 20. veka bile u upotrebi kao obavezni deo odeće striptizeta i ostalih erotskih plesačica, tange ili G-string gaćice, postaju neobično popularne krajem osamdesetih godina na plažama Brazila, odakle se početkom devedesetih sele na američke i evropske plaže. 

  Bikini otkriva o ženi koja ga nosi sve osim devojačkog prezimena njene majke.