Broj 249
Početna > Prica > Sreći je ime Milica

Đorđe Mićić

Sreći je ime Milica

Izvršni direktor i odgovorni urednik Radija Studio B Đorđe Mićić priča kako se osećao kada je pre četiri godine saznao da će dobiti dete, šta je pomislio kada je prvi put ugledao lice svoje ćerke i otkriva kakvu budućnost za nju priželjkuje

Za razliku od većine Balkanaca, Đorđe je priželjkivao da mu prvo dete bude ćerka. Želja mu se ispunila kada je Milica pre tri godine došla na svet. Kako kaže, mešavina najagresivnijeg i najumiljatijeg deteta, danas svojim izjavama roditelje dovodi do suza, prodorna je, uporna i prava ličnost koja ima svoje mišljenje.

Sećate li se, kako ste se osećali kada ste saznali da ćete postati tata? Šta vam je prvo prošlo kroz glavu?
Mislim da to nikada neću zaboraviti. Bilo je jutro, ja još uspavan, a onda mi je supruga saopštila da je trudna. Samo sam je pogledao i okrenuo se na drugu stranu! Bio sam u šoku, ali onom pozitivnom, već sam počeo da razmišljam o pelenama, benkicama, krevetiću, kako da preuredim svoj za novi život koji dolazi u kuću. Moja Jelena me je brzo smirila i objasnila da do dog trenutka ima još dosta obaveza...

Koliko se vaš život i odnos prema životu promenio od tog trenutka?

Najviše sam se plašio da će mi se život potpuno promeniti kada dobijem bebu. I dogodilo se! Naravno, u najtoplijem i najlepšem značenju. Kao vrlo racionalna osoba, tokom Jelenine trudnoće potpuno sam se pripremio za ono što dolazi: manje spavanja, manje ispunjavanja svojih sitnijih i krupnijih želja. Kako se porođaj približavao, svoje potrebe prilagođavao sam onome što dolazi i što mi je najvažnije u životu, tako da je ulazak Milice u naše živote za mene bio potpuno normalan sled događaja.

Jeste li imali razumevanja za drugo stanje svoje supruge, je li bila razmažena, jeste li joj ispunjavali želje?
Znam da imam najdivniju ženu na svetu, a u trudnoći se to samo potvrdilo. Ni jedan jedini trenutak, ni jedan jedini put nije se požalila na život u trudnoći, okolnosti u kojima se nalazi, da joj je nešto teško. Ponašala se kao i pre trudnoće, imala je takvu snagu da je to bilo zaista zadivljujuće. Čak i kada se trudnoća približavala kraju i beba rasla, nije bivala nervozna. Sećam se jednom, bila je u osmom mesecu, dolazim sa posla a ona sedi na podu, nije mogla da ustane od stomaka. Uplašio sam se da joj nije pozlilo, a ona kaže: „Ma, sve je okej, lepila sam pločicu. Ne mogu da ustanem, čekam te već dva sata, ali sam pločicu zalepila!"

Da li ste priželjkivali dečaka ili devojčicu?
Ne znam da li sam atipičan Srbin, ali oduvek i isključivo želeo sam da mi prvo dete bude devojčica. Da se sa njom gnjavim i mazim i spavamo jedno pored drugog. I sve sam to dobio. I više! Milica je mešavina najagresivnijeg i najumiljatijeg deteta koje možete zamisliti. Posle napornog dana, čim padne mrak, ne odvaja se od mene. I tako već tri godine.

Ko je odabrao ime i zašto ste se odlučili baš za to ime?
Oduvek smo planirali bar dvoje dece, pa sam se s Jelenom dogovorio da ona odabere ime prvog. Nije se dugo dvoumila. Pošto je Milica rođena na Đurđic, zimskog Svetog Đorđa, u šali sam joj predlagao da se zove Đorđina, ali je Milica ostala Milica, za tatu najlepše ime na svetu.

Je li bilo cepanja košulje?
Kod kuće ne, ali je bilo na poslu. Čak imam i snimak koji sam naknadno dobio. Koleginica Emilija me je tajno snimala dok sam svima „podrobno" objašnjavao šta znači biti otac, pa kada sam krenuo kući dala mi je disk na kome piše: Prvi dan na poslu kao otac. To mi je jedna od najdražih uspomena.

Je li vam bilo teško da uspešno usklađujete poslovne obaveze i očinstvo?

To je stalan proces kako Milica raste. U početku sam emisiju spremao tako što sam je držao na jednoj, a kucao drugom rukom. Sad je već problem, Milica ima tri godine i počele su „svađe" da li da gledamo Vesti ili Bebi TV, odnosno mogu li ja da radim na emisiji ili da ona ide na Jutjub. Potpuno sama sedi i tačno zna šta i kako da izabere.

Kako reaguje Milica kada vas vidi na televiziji?

Uglavnom se raduje. Kažem uglavnom, jer kad me vidi uveče na ekranu, to znači da nisam kod kuće, a to povlači da nećemo spavati zajedno. Onda kreće plakanje i izjave tipa „Gde je moj tata, ja njega najviše volim, jel' će da dođe kad završi emisiju..." Često mi se, kao i svako dete, „kači" o nogu i govori nemoj na posao, ne treba nam plata, samo ostani. Ali je, kao i svako dete, brzo prođe.

Od čega danas kao otac najviše strepite?
Želim da Milica bude zdravo, pametno, sposobno dete. Pripadam generaciji ratova, sankcija, bombardovanja i želim joj drugačiji život. Želim da bude obrazovana, da može da živi od svog rada, ali pogledajte gde živimo i kakve vrednosti važe u današnjoj Srbiji. Ponekad u šali suprugu pitam da li da je vaspitamo onako kako su nas vaspitavali ili da bude bahata, bezobrazna i da lakše prolazi kroz život. S obzirom na to da Milica već uveliko koriguje naše ponašanje, mislim da će izabrati Jelenin i moj put. Prodorna je i mentalno jaka, uporna, želim da to iskoristi na najbolji način, da sve probleme rešava sa uspehom i sa što manje muke.

Mislite li da je istina da su ćerke privrženije očevima, a sinovi majkama?

Pre bih rekao da je privrženost deteta jednom ili drugom roditelju karakteristična za određene faze razvoja deteta. I ne bih rekao da su veze deteta s roditeljem suprotnog pola jače, one su samo drugačije. Milica želi da se šminka i bude lepa kao mama, dok meni često kaže: „Tata, ti si moj junak!"

Dajte savet budućim očevima na osnovu vašeg iskustva.
Strpljenja, strpljenja, strpljenja. Svi od dece očekuju da odmah slušaju, da se ponašaju onako kako roditelji očekuju. Ne zaboravite da dete nije tabula raza, već ličnost. Jedinstvena i neponovljiva. Uostalom, kao što reče Ršum: „Dete je dete da ga volite i razumete".

 

 

Suzana Obradović
Foto: Zorana Jevtić