Broj 247
Početna > Lepi i zdravi > Novi stil života

Vrste vegetarijanske ishrane

Novi stil života

Sve više ljudi širom sveta odlučuje se za ishranu koja se temelji na namirnicama biljnog porekla, pa se čini da to više i nije alternativa već nov pristup hrani i zdravlju

Vegetarijanci su osobe koje ne jedu proizvode životinjskog porekla, crveno ili belo meso, ribu. Ipak, ovaj način ishrane uključuje veliki izbor zdrave hrane - biljne belančevine, vlakna, ugljene hidrate, vitamine, minerale i nezasićene masnoće koje sadrži sveže voće i povrće, mahunarke, integralne žitarice, orašaste plodove, začine i biljna ulja. U poslednje vreme mnogi se pitaju koja je razlika između vegetarijanaca i vegana? Vegetarijanci ne jedu mrtve životinje ni njihove delove, a to uključuje crveno meso, meso kokoške i ostale peradi, kao i ribu, a mnogi ne jedu čak ni jaja. Vegani ne jedu životinje, ali i izbegavaju jaja i mlečne proizvode (pavlaku, jogurt, sir i sve što sadrži te proizvode ili njihove prerađevine). Takođe, izbegavaju med jer je životinjskog porekla i jer tokom njegove proizvodnje pčele često budu ubijene. Vegani, kao i neki vegetarijanci, ne nose vunu, kožu i svilu i izbegavaju korišćenje kozmetike i proizvoda za čišćenje koji sadrže životinjske sastojke.

Različiti razlozi

Ljudi se odlučuju za ovaj vid ishrane iz različitih razloga. Često iz religijskih ili kulturoloških razloga, u svrhu zaštite zdravlja ili zbog zabrinutosti za glad u svetu. Zastrašujući podatak je da je za pola kilograma goveđeg mesa potrebno 7,3 kilograma žitarica, a naučnici tvrde da kada bi se čovečanstvo držalo vegetarijanske ishrane, na svetu bi bilo dostupno više hrane. Kao razlozi odabira ovakve ishrane navode se i težnja za zaštitom okoline i životinja, ali i ekonomski razlozi (cena mesa).

Da li je vegetarijanstvo zdravo?
Blagotvorna delovanja vegetarijanske ishrane dokazana su u velikom broju naučnih studija. Takva ishrana je zdravstveno prihvatljiva i može osigurati sve potrebne nutrijente, ali samo ako je pravilno planirana. Kada se na vegetarijance gleda kao na grupu, može se zaključiti da ređe obolevaju od koronarne bolesti arterija, hipertenzije, karcinoma, gojaznosti i dijabetesa. Zbog smanjenog udela namirnica životinjskog porekla, vegetarijanska ishrana je siromašnija zasićenim masnoćama, holesterolom i animalnim proteinima. Povišen unos žitarica, mahunarki, povrća i voća znači i povišen unos prehrambenih vlakana, vitamina, minerala i fitohemikalija. Pitanje koje se često postavlja jeste da li ovakav način ishrane osigurava dovoljne količine nutrijenata, jer osobe koje su iz svog jelovnika izbacile sve životinjske proizvode mogu imati poteškoća kod zadovoljavanja svojih dnevnih potreba za proteinima, cinkom i gvožđem. Meso i mesni proizvodi „praktičan" su izvor ovih nutrijenata, a ishrana koja isključuje ove namirnice zahteva malo više planiranja.

Sprečite nedostatak proteina

Nedostatak proteina kod vegetarijanaca ređi je nego nedostatak nekih vitamina i minerala. Dobar izvor proteina je soja koja osigurava velike količine visokokvalitetnih proteina. U prodavnicama zdrave hrane mogu se nabaviti tofu, sojino mleko, sojini orasi, vegetarijanski hamburgeri i salama, a grašak, semenke i određeno povrće takođe osiguravaju značajan izvor proteina. Kako bi se izbegla anemija usled nedostatka gvožđa u hrani, veoma je važno jesti dovoljno mahunarki i zelenog lisnatog povrća, kao i hranu bogatu vitaminom C, koji poboljšava apsorpciju gvožđa. Vegani, koji ne unose mleko i mlečne proizvode, mogu se opskrbiti kalcijumom putem zelenog lisnatog povrća (brokoli, spanać, blitva) i sušenog voća.

 Različiti oblici vegetarijanske ishrane

- Vegani jedu isključivo biljnu hranu, a ne unose meso, mleko, jaja niti bilo kakvu hranu životinjskog porekla.
- Laktovegetarijanci konzumiraju mleko i mlečne proizvode, poput sira i jogurta.
- Lakto-ovo vegetarijanci uz mleko i mlečne proizvode jedu i jaja.
- Poluvegetarijanci ponekad uključuju ribu i piletinu u ishranu, ali ne jedu crveno meso.

 

 

M. P.