Broj 245
Početna > Lepi i zdravi > Protiv bolova u leđima

Hiropraktika

Protiv bolova u leđima

Šta je hiropraktika, kakve tegobe rešava i u čemu se razlikuje od „kostolomstva", otkriva dr Petar Dinić, jedini diplomirani lekar hiropraktike kod nas

Čak 60 odsto ljudi u svetu leči se pomoću hiropraktike. U pitanju je spoj filozofije, nauke i umetnosti, primenjen u korekciji kičme i rešavanju problema vezanih za skeletno-mišićni sistem.
- Osnovni predmet delovanja hiropraktike je odnos između koštanog i nervnog sistema i način na koji ovaj blizak odnos preko kičme može da utiče ne samo na bol u leđima nego i na ukupno stanje organizma - kaže dr Dinić, koji je znanje iz hiropraktike stekao na studijama u Americi.

Bez grubih pokreta

Dosadašnje pogrešno predstavljanje hiropraktike je, nažalost, stvorilo podozrenje kod velikog broja pacijenata, pa ovu metodu često poistovećuju sa kostolomstvom. A, u čemu je razlika?
- Nema jakih i grubih uvrtanja, pritiskanja ili čupanja, obično praćenih neprijatnim zvucima. Korekcija koju obavlja doktor hiropraktike je potpuno bezbedna, bezbolna i bezopasna za pacijenta. Posle pažljivo analizirane rendgenske dijagnostike i manuelnog pregleda, pristupa se izmeštanju kosti. Radi se o minimalnom izmeštanju kosti (od jednog do pet milimetara). Tim finim podešavanjem položaja kosti vraća se pokretljivost u blokirani deo koštano-mišićnog sistema, a balansiranjem mišića koji pokreću kosti, poboljšava se funkcionisanje čitavog organizma. Nakon jednog tretmana, potreban je samo kontrolni pregled, tako da nema višemesečnih terapija - tvrdi dr Dinić.

Protiv bolova u leđima

Hiropraktika je priznata u svetu kao najefikasniji način lečenja bolova u leđima i vratu. Kao uzroci ovih bolova, pored trauma (padova i saobraćajnih udesa), najčešće se spominju akutna stanja vezana za kičmu, kao što su: akutni lumbalni sindrom sa diskus hernijom ili bez nje, bol i trnjenje duž noge, u prstima ruku i bol u ramenu i ruci, zatim razne vrste glavobolja, od migrene i stres glavobolje, do one sa pritiskom i bolom u potiljku, udružene s vrtoglavicom, zujanjem u ušima, padom koncentracije i ravnoteže... Uzroci tih tegoba ne moraju biti samo u kičmi već i u nezdravom načinu života.

Mehanički stres

Manje se krećemo, više sedimo, imamo nepravilne navike u spavanju, u sedenju, u nošenju torbi... To doprinosi da mišići gube svojstva koja treba da imaju, što dovodi do takozvanog „mehaničkog stresa" i nastajanja tegoba. Bolove može da izazove i hemijski stres jer nepravilna ishrana, voda, vazduh, takođe utiču na skeletno-mišićni sistem. Osim mehaničkog i hemijskog, uzrok problema može biti i psihički stres (emocije, strasti, nezadovoljstva) jer su mišići emotivni organi, koji stalno primaju te emocije i prenose napetost. Napetost posle određenog vremena stvara bol i remeti strukturu kičme, a to se otklanja hiropraktikom.

- Osećamo, razmišljamo, živimo krajnje nezdravo, što se manifestuje bolestima. Zbog toga svako od nas mora da bude svestan i odgovoran za sopstveno zdravlje. Ako mi ne učinimo sami nešto za sebe, nema nikog drugog ko to hoće - kaže dr Petar Dinić, neurofiziolog i prvi i jedini doktor hiropraktike u Srbiji.

Hiropraktikom do zdravlja
U prvom i drugom delu svoje knjige Hiropraktikom do zdravlja dr Dinić opisuje holistički pristup zdravlju. U njima je sadržan niz praktičnih saveta koji pacijentima ukazuju šta mogu da rade kod kuće da ih leđa ne bi bolela, kakav je položaj spavanja najbolji i koji jastuk treba koristiti, koje vežbe raditi, kao i kako se pravilno hraniti i izboriti sa stresom. Prenosimo neke savete.

Ne spavajte na stomaku

1. Kada spavate na stomaku, u tom položaju se posebno opterećuje vratna i lumbalna kičma. Najbolji položaj za spavanje je na boku sa blago savijenim kolenima.
2. Ne spavati na mekom madracu. Za dušek je najvažnije da bude dovoljno tvrd kako bi dobro podržavao kičmu. Bolje je spavati na običnom tvrdom sunđeru nego na skupim i mekim dušecima.
3. Dobar jastuk je takođe važan. Trebalo bi da bude dovoljno veliki za glavu i vrat, a da opet ne ide ispod ramena. Njegova visina treba da bude takva da drži glavu u istom nivou s kičmom.
4. Pri spavanju je važno da ne savijate bradu prema grudima (zauzimajući fetusni položaj).
5. Da su vam obe ruke u takvom položaju da vam lakat nikad nije iznad nivoa ramena, jer to zamara mišiće vrata i ramena i može da dovede do kasnijih glavobolja i trnjenja u ruci i prstima.

Pravilno ustajanje
Iz kreveta treba ustajati uvek sa boka, stavljajući prvo, recimo, levu
šaku pored desnog ramena (ili obrnuto). Zatim, prvo spuštate kolena i
potkolenice s kreveta, pa pridržavajući se rukama (iz tri puta) podižete
se u sedeći položaj. Naglo ustajanje (skok iz kreveta), stvara
inicijalni mišićni grč rano ujutru kad su mišići najviše zategnuti, što
doprinosi kasnije zamaranju i većoj zategnutosti.

  

 

Žaklina Milenković