Broj 244
Početna > Lepi i zdravi > Prevencija kao lična odgovornost

Kardiovaskularne bolesti

Prevencija kao lična odgovornost

Prestanak pušenja, zdrava ishrana, fizička aktivnost, umereno konzumiranje alkohola, smanjenje gojaznosti sprečili bi čak 80 odsto svih kardiovaskularnih oboljenja

„Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti muškaraca i žena. Postoji razlika u tome da li lečite bolest ili štitite svoje zdravlje. Lečenje prepuštamo obučenim zdravstvenim radnicima, a zaštita sopstvenog zdravlja ili prevencija je naša lična odgovornost! Svako treba da se zapita: šta ja mogu da učinim za svoje zdravlje?", obratio se novinarima profesor doktor Piter Elvud na međunarodnoj konferenciji za štampu u nemačkom gradu Biterfeldu. Tom prilikom svetski zdravstveni stručnjaci govorili su o kardiovaskularnim oboljenjima i upoznali predstavnike medija iz 20 evropskih zemalja o značaju prevencije.

Faktori rizika
Najvažniji faktori rizika za šlog i srčani udar nadaleko su poznati: pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana i gojaznost, masnoće u krvi, visok krvni pritisak, konzumiranje alkohola i stres.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), bolesti srca i moždani udar odgovorni su za 16,7 miliona smrtnih slučajeva u svetu. Procenjuje se da svake godine širom planete umre čak 7,2 miliona ljudi od neke kardiovaskularne bolesti i 5,7 miliona zbog posledica moždanog udara.
- Prestanak pušenja, zdrava ishrana, fizička aktivnost, umereno konzumiranje alkohola, smanjenje gojaznosti, spada u ono što sami možemo da učinimo za sebe. Kada bismo se pridržavali tih pravila, sprečili bismo čak 80 odsto svih kardiovaskularnih bolesti - rekao je profesor Elvud, koji se već 50 godina bavi naučnoistraživačkim radom.

Promeniti loše navike

Osim kontrole faktora rizika, brojne studije pokazuju da svakodnevna upotreba aspirina u malim dozama umanjuje rizik od nastanka srčanog i moždanog udara. U vreme izuzetno složenih medikamenata sa visokim inženjeringom, ovaj mali organski molekul prvobitno izveden iz kore vrbe nalazi se u centru pažnje u laboratorijskim i kliničkim studijama širom sveta. Ipak, kao što je to slučaj sa svim medikamentima, aspirin nije za svakoga. Utvrđivanje ko je odgovarajući kandidat za terapiju njime predstavlja odluku koja mora da se donese u konsultaciji između lekara i pacijenta.
- Mislim da zaštita sopstvenog zdravlja spada u domen lične odgovornosti svakog pojedinca, a da taj pojedinac mora biti obavešten o svim koristima i eventualnim rizicima kada je u pitanju dnevno uzimanje malih doza aspirina. Tek kad neko bude upućen u te stvari, treba ga ohrabriti da samostalno proceni i donese odluku - rekao je dr Elvud.
Na pitanje novinara da li on koristi aspirin, vremešni profesor je duhovito odgovorio: "Kao što možete da primetite, imam malo više od 50 godina i naravno da svaki dan uzimam aspirin. Mislim da je i to jedan od razloga što sam danas ovde i u stanju da držim predavanje".

U malim dozama
Svakodnevno uzimanje aspirina u malim dozama ima prednosti i rizike s
kojim bi lekari trebalo da upoznaju pacijente. Opsežne studije pokazuju
da uzimanje aspirina u malim dozama, svaki dan kod ljudi starijih od 45
godina možemo smatrati zdravom navikom jer značajno utiče na prevenciju
prvog i ponovljenog moždanog i srčanog udara. Istraživači su uzbuđeni
zbog nade koju ova tableta budi kada je u pitanju pomoć u sprečavanju,
lečenju i upravljanju drugim bolestima - uključujući neke vrste
karcinoma, Alchajmerovu bolest i hipertenziju - iako je dalje
istraživanje svakako neophodno da bi takva primena leka mogla da se
preporuči.

 

 

Dragana Rodić