Broj 244
Početna > Lepi i zdravi > Bebin plač je najveće priznanje

Genetičar Miodrag Stojković

Bebin plač je najveće priznanje

Zahvaljujući njegovom radu, samo ove godine rođeno je 58 beba, a kroz Specijalnu bolnicu za lečenje steriliteta u Leskovcu do danas je prošlo 3.389 parova i urađeno 1.200 tretmana

Miodrag Stojković je svetski poznat genetičar, kome su Britanci dozvolili da se na njihov račun upiše kao prvi u Evropi koji je klonirao ljudski embrion u naučne svrhe. Špance je osvojio kada im je pokazao kako se pravi „veštačka krv", Amerikanci su mu poverili da bude glavni urednik najuticajnijeg medicinskog časopisa iz oblasti matičnih ćelija „Stem Cells".

Za vas kažu da ste najbolji živi srpski naučnik, koliko je beba ove godine rođeno zahvaljujući vama?

Hvala na komplimentu, ali Srbija ima toliko odličnih naučnika širom sveta i kod nas, tako da svi oni zaslužuju pohvale za njihov rad. Što se tiče našeg rada u specijalnoj bolnici u Leskovcu, od početka ove godine do avgusta rođeno je 58 beba, od toga četiri puta blizanci i jedne trojke.

Koliko je do sada prošlo parova kroz vašu Specijalnu bolnicu za lečenje steriliteta u Leskovcu i koliki je procenat uspešnosti?
Zadnji broj u kartoteci je 3.389 parova. Sigurno da ne mogu svi na vantelesnu, ali za tri godine postojanja uradili smo više od 1.200 tretmana. Uspešnost najčešće zavisi od doba žene, tako da ako je žena između 20 i 30 godina, uspešnost je 75 odsto, 30-40 godina 56 odsto, a kod starijih od 40 18 odsto. To je jasan pokazatelj da što pre krenu u bitku protiv steriliteta jer je i šansa da dođu do potomstva veća.

Vaš uspeh je nešto što bi neki nazvali srpskim snom, ali je poznato, međutim, da je vaš put do zvezda bio posut trnjem?
Nije bilo lako, nakon odlaska radio sam tri godine kao medicinski tehničar u Hamburgu i Minhenu, sledila je nostrifikacija diplome, doktorske studije, škola jezika, rad kao tehničar preko vikenda da bismo preživeli - ja u Minhenu, a porodica u Srbiji - to sve uporedo. Stalna borba za boravišnu i radnu vizu, napor da budeš bolji od drugih i imaš istu šansu za posao i napredak u karijeri. Međutim, kada pogledam šta sam sve naučio i koliko mi to pomaže da efikasno radimo u Leskovcu, rekao bih da moj profesionalni put jeste bio težak ali me je spremao za svaki sledeći korak.

Zbog čega sve veći broj parova u Srbiji ne može da ima dece?
Razlozi su višestruki. Kod žena su obično zapušeni jajovodi ili su hormonski poremećaji. Kod muškaraca umanjeni broj pokretnih spermatozoida. Savremen način života sigurno ne pomaže jer se ljudi sve više odlučuju prvo za karijeru pa zatim za potomstvo. Pogotovo u našoj zemlji kada zbog loše ekonomske situacije parovi odlažu odluku kada će planirati potomstvo.

Šta trenutno zaokuplja vašu profesionalnu pažnju?

Nekoliko stvari, da specijalna bolnica u Leskovcu i dalje efikasno radi, da centar i banka matičnih ćelija u Kragujevcu najzad prorade. Želim da studenti i mladi naučnici imaju slične uslove za rad koje sam ja imao u inostranstvu kako bi intenzivnije radili na medicinskoj primeni matičnih ćelija u cilju lečenja bolesti za koje danas nema leka.

 

Žaklina Milenković