Broj 243
Početna > Intervju > Sin mi je ulepšao život

Tanja Savić

Sin mi je ulepšao život

Pevačica Tanja Savić, koja je nedavno doputovala iz Australije sa suprugom Dušanom i desetomesečnim sinom Maksimom, otkriva da joj je život ispunjeniji i lepši otkad je postala mama i priznaje da bi nakon sina volela da dobije i ćerku

Zvezda Granda ističe da joj je uloga supruge i majke donela potpuno nova iskustva i priznaje da je najsrećnija žena na svetu jer joj se ispunila najveća želja - da postane mama dečaka. Iako je najavljivala i drugu svadbu po tradicionalnim običajima u Srbiji, Tanja, koja se pre godinu dana preselila u Australiju gde se udala i rodila sina, objašnjava zašto je odlučila da odloži venčanje u domovini.

Koliko te je majčinstvo promenilo?
Više nego što sam mislila. Moj život se potpuno promenio. Kada dobijete dete, to je jedna sasvim nova dimenzija života. Moj život je sada lepši i ispunjeniji jer mi se ostvario san da postanem mama. Oduvek sam želela da imam sina i presrećna sam jer mi se ta želja ispunila.

Po čemu ćeš pamtiti trudnoću, kakva si bila trudnica?
Stalno sam menjala raspoloženja. Imala sam momente kada sam samo plakala ili kada sam stalno bila nervozna. Generalno, nisam bila raspoložena u trudnoći, stalno sam jela i baš sam se ugojila, do kraja trudnoće imala sam 86 kilograma.

Kako si se pripremala za porođaj i majčinstvo?
Mnogo sam čitala, bila sam informisana trudnica. Pamtim svaki detalj u trudnoći od prvog mrdanja bebe pa sve do porođaja. Pored toga, savetovala sam se s drugaricama koje imaju decu, ali sam se konsultovala i sa mamom. Svi saveti koje sam dobila mnogo su mi pomogli tokom trudnoće, a i kasnije.

Jesi li se plašila porođaja?
Iskrena da budem, pomalo sam se plašila, ali sada mogu da kažem da porođaj uopšte nije strašan. Svi su mi govorili da to nije ništa, ali mene je jedino brinulo to što nisam znala šta me čeka. Ipak, na kraju je sve dobro ispalo.

Porodila si se u Australiji. Kakav tretman si imala, kako je protekao porođaj?
Porodila sam se u njihovoj državnoj bolnici, gde sam imala veliki apartman u kome sam mogla da primam posete, ali i u kome sam imala svoj mir. Nosim samo pozitivna iskustva, svi su bili izuzetno ljubazni i korektni. Što se samog porođaja tiče, on je trajao više od 10 sati, ali pošto sam primila epidural, u međuvremenu sam uspela malo i da odspavam i da se odmorim.

Tvoj suprug je prisustvovao porođaju, čija je to bila ideja?
To je bila naša zajednička ideja, oboje smo to želeli. Dušan je čak i snimao porođaj, a meni je mnogo značilo njegovo prisustvo i podrška. Da sam bila sama, mislim da ne bih bila toliko opuštena i da bih se više brinula. Iako je na početku bio pomalo uplašen dok sam se porađala, rekao mi je da se u tom trenutku osećao kao da se ponovo rodio, to je bilo stvarno lepo iskustvo za njega.

Ko je birao ime za sina?

To je bila moja ideja, a Dušan se složio sa mnom. Maksim je staro ime koje vuče ruske korene, a ujedno je i internacionalno.

Kako si se snašla u ulozi mame?
Samu sebe sam iznenadila. Mislila sam da će biti mnogo teže. Samo prvog dana mi je svekrva pomogla oko Maksima, a onda sam je zamolila da me pusti da sve radim sama. Želela sam sama da sve naučim, sve obaveze sam preuzela na sebe i potpuno sam se posvetila Maksimu.

Koliko ti je u tom periodu nedostajala porodica?

Mnogo mi je nedostajala moja porodica, ali nisam imala drugog izbora sem da uključim Skajp i da ih vidim. Jedino na taj način su mogli da vide Maksima, a kada su ga prvi put ugledali, rekli su mi da se osećaju kao da ga znaju od rođenja.

Kakav je Dušan kao otac i suprug, koliko ti pomaže u odgajanju Maksima?

Da budemo realni, muškarci nisu kao mi žene, ne trude se toliko. Dušan mi je koliko-toliko pomogao, držao je Maksima kada je trebalo, čuvao ga je dok sam mu ja pripremala mleko, nije ga kupao i znao je da izađe iz sobe kada dođe vreme za presvlačenje, ali mislim da to većina muškaraca radi.

Koje obaveze oko sina si najteže podnela?
Dojenje mi je teže padalo, to je bilo bolno iskustvo za mene, kao i nespavanje, ali sve to prođe, to su one slatke muke. Maksim je plakao do šest meseci, imao je grčeve, nije spavao, nije imao ustaljen ritam, pa je danju spavao, a noću je bila žurka, kako njemu, tako i meni. Bilo je naporno, ali sam se pomirila s tim da tako mora da bude dok beba ne poraste.

Čemu te je majčinstvo naučilo?
Mnogi mi kažu da sam se uozbiljila, da sam postala smirenija i toplija. Mislim da su to neke promene koje su mi se desile od kada sam postala mama.

Na koji način si uspela da vratiš staru figuru?
Ništa nisam preduzimala, nisam držala nikakve dijete niti sam vežbala. Mislim da se priroda za sve to pobrine i da se žena posle izvesnog vremena vrati na staru kilažu. Imam dva-tri kilograma viška, ali za to moram da se fizički aktiviram, za šta nemam ni volje ni vremena. Konstantno sam angažovana oko Maksima i zaista sam preumorna da bih vežbala.

Nadaš li se da će njegova prva reč biti mama?
On je već izgovorio svoju prvu reč - baba. Posle toga na red je došla i reč - mama. Sada uveliko doziva i mamu i babu, a tek pre nekoliko dana je izgovorio i tata. Njegovim rečima najviše se raduju moji roditelji, koji su ga do pre mesec dana gledali samo preko Skajpa. Inače, Dušan i ja imamo u planu da sa njim razgovaramo i na engleskom i na srpskom.

Kažeš da liči na tatu, a da li je nasledio tvoj karakter?
Ima miran karakter, pa mislim da je to nasledio od mene. Ima crne okice i kovrdžavu kosicu, to je povukao na tatu, ali mislim da je od oboje nasledio najbolje.

Misliš li da ćeš biti stroga mama, plašiš li se da ne razmaziš sina?

Trudim se da ga ne razmazim, mada je on velika maza i teško mu je odoleti. Nadam se da ću u određenim situacijama biti stroga i čvrsta, da neću popuštati u ključnim momentima, ali trudiću se da pronađem ravnotežu.

Čemu ćeš ga učiti?
Da bude pošten, iskren i vredan čovek. Trudiću se da se ugledam na to kako sam ja vaspitavana i pokušaću da to primenim i na Maksimu. Za sada mi je važno da ima disciplinu, odnosno neki ustaljen ritam ustajanja, spavanja i jela.

Da li je rođenje sina učvrstilo tvoj brak sa Dušanom, da li dete zbližava bračne partnere?
Na početku baš i nije bilo tako, jer se majke više posvećuju detetu, a nekako zanemare muževe. Muškarci se osete zapostavljeno, jer su žene preokupirane detetom. Tek sada, kada je Maksim počeo da raste, počeli smo da se zbližavamo više.

Udala si se u Australiji, daleko od porodice i prijatelja. Planirate li ti i Dušan još jednu svadbu u Srbiji?

Iako smo želeli da se ove godine venčamo u Srbiji, trenutno nemamo vremena da zakazujemo svadbu jer to zahteva veliku organizaciju. Svadba bi trebalo da bude sledeće godine, sada imamo neke druge stvari u planu, da sredimo naš dom koji će nam biti baza kada smo ovde. Posle toga biće sve lakše.

Koliko ostajete u Srbiji?
Trebalo bi da se vratimo u Australiju krajem novembra, ostaćemo tamo dva meseca, pa ponovo dolazimo u Srbiju, gde ću nastaviti karijeru. Dušan i ja imamo u planu da živimo na relaciji Srbija-Australija, da većinu vremena budemo u Srbiji, a zimi da odemo na dva-tri meseca u Australiju. Mnogo sam se uželela pevanja, scene i moje publike. Jedva sam čekala da izađem na Grandovu veliku scenu i da zapevam pred publikom. Imam u planu da ovo vreme dok sam u Srbiji snimim i jednu pesmu, a dogodine i album.

Da li bi volela da posle sina dobiješ i ćerku?
Želim da imam i devojčicu, ali sačekaćemo da Maksim još malo odraste. Pored toga, htela bih da se malo posvetim karijeri i onda možemo da proširimo porodicu.

Uputi savet mamama.
Imam mnogo saveta. Mislim da sve majke brine kada im dete noću ne spava, a za to postoji jedna tabela koju sam otkrila kada je Maksim imao šest meseci. Tada može i da se primenjuje. Majke nipošto ne smeju dete da nauče da spava na rukama, jer će posle imati mnogo problema. Dete treba navići da samo zaspi u svom krevetu, a ova tabela im u tome pomaže. Ona funkcioniše na sledeći način: stavite dete u krevet, poželite mu laku noć, pomazite ga i izađite iz sobe. Ono će naravno plakati, ali vi se tek nakon tri minuta vratite, ponovo ga pomazite i izađete. Ono će opet plakati, a tek nakon pet minuta možete da uđete u sobu, ponovo ga pomazite, poljubite i recite mu da je mama uvek tu za njega i izađite. Dakle, morate biti staloženi, nikako nervozni jer dete to oseti. Bitno je da se mališan ne oseća usamljeno. Vratite se za sedam minuta i uradite sve isto. Posle toga vreme se produžava na devet, pa onda na petnaest minuta. Slobodno to možete ponavljati nekoliko dana, jer stvarno funkcioniše. Uz pomoć ove tabele naučila sam svog sina da spava sam za dva dana. Pored toga, savetujem im da što više vremena posvećuju svom detetu. Ja sam najsrećnija žena na svetu otkako sam postala mama.

 

Milica Prelević
Foto: Grand revija