Broj 240
Početna > Lepi i zdravi > Hronično neispavani

San kao lek

Hronično neispavani

Trajno „dijetalno spavanje" može da dovede do depresije, anksioznosti a u najgorem slučaju do pomišljanja na samoubistvo

Ko premalo spava, dekoncentrisan je, umoran i ne može da bude efikasan, a to su samo bezazlene posledice nedostatka sna. Trajno „dijetalno spavanje" može da dovede do depresije, anksioznosti a u najgorem slučaju do pomišljanja na samoubistvo. Svake noći bi trebalo da se spava sedam do osam sati. Ko se pridržava nekoliko saveta dr Saše Sladića, lekara opšte prakse Socijalno-medicinskog centra Floridsdorf u Beču, može da izbegne smetnje sa snom.

Šta nam ometa san?
Najčešći razlog zašto ne možemo da zaspimo su neprekidna razmišljanja. Ko stalno iznova analizira probleme, neće se odmoriti. Tu mogu da pomognu rituali pred spavanje – pijte biljni čaj i svesno se „isključite". Sa alkoholom treba biti oprezan pred spavanje, zaspaćete brže ali ćete teže prospavati noć. Osim toga, uveče bi trebalo da se jede lagana hrana i da se ide u krevet tek kad ste stvarno umorni. Hemijska sredstva za spavanje mogu nakon nekog vremena da remete zdrav ritam spavanja.

Spavanje na rate
Najbolje je ako možete da odspavate osam sati u jednom komadu. Naravno, u savremenom društvu mnogi to ne mogu sebi da priušte. Ljudima koji ne mogu da spavaju dovoljno dugo savetujemo da barem odremaju tokom dana i tako probaju da nadoknade manjak sna. Za one koji rade noćne smene i zato moraju da spavaju danju, veoma je dobro da odremaju par sati pre odlaska na posao. To će im pomoći da ostanu i budniji i bezbedniji tokom noći.

Vreme za oporavak
Znamo da je san vreme odmora i oporavka mozga. Veruje se da tokom REM faze sna mozak konsoliduje pamćenje – sređuje podatke o svemu onom što nam se dešavalo tokom dana. Neka ispitivanja su pokazala da nedostatak sna može da poremeti proces učenja i pamćenja. Takođe, san nam oporavlja i telo i različite segmente metabolizma. Kod dece, na primer, noću se u snu luče ogromne količine hormona rasta, a veruje se da i adolescenti najviše rastu u snu.

Uspavanka za laku noć

Bečki lekar opšte prakse Martin Kraft daje savete za dečje snove. Najbolje je da noćni odmor počne između 19 sati i 21 sat. Premalo sna neće uticati samo na razvoj deteta nego će i roditelji stradati. Prilikom uspavljivanja deca pokušavaju sve trikove. Uključi svetlo, isključi svetlo, još soka, još nešto važno da se ispriča... Detetu za ljubav, roditelji ne bi trebalo da nasednu na ove trikove. Naime, prilikom spavanja deca ne samo da se snabdevaju energijom njihovo telo proizvodi i hormone rasta. Mama i tata ne mogu stalno da budu prisutni. Bolje je ako dete uspavljivanje asocira sa omiljenim ćebencetom ili plišanom životinjom. Ako se dete probudi, najbolje ćete ga smiriti češkanjem i šaputanjem. Od uključivanja svetla, podizanja i šetanja samo će se razbuditi.

Saveti za dobar san
-Ugasite TV i monitor kompjutera bar sat vremena pre spavanja.
- Izbegavajte popodnevne dremke. Trudite se da ležete i da se budite u isto vreme.
- Smanjite kofein.
- Ne prejedajte se pred spavanje.
- Opustite se pred odlazak u krevet.

 

Ž. M.