Broj 239
Početna > Intervju > Novi životni izazovi

Siniša Ubović

Novi životni izazovi

Da je majstor glumačkog zanata, Siniša Ubović je dokazao u filmu "Miris kiše na Balkanu", u kojoj je tumači lik bogatog preduzetnika između dva svetska rata.

Da li ste zadovoljni svojom ulogom u filmu “Miris kiše na Balkanu”?
Naučio sam da budem zadovoljan uglavnom svime što mi se u životu dešava, jer svaki događaj i svaka promena u naš život donosi iskru novog i novu šansu da prođemo kroz iskustvo koje će nas dodatno izgraditi. Zato sam oduševljen šansom koja mi je pružena da nakon 15 godina rada prodjem kroz jedan ovako značajan posao i da budem deo jedne ovako snažne priče. Retko se događa danas da se pojavi tako dobar scenario i sjajan lik za glumačku igru kakav je lik Marka Koraća. Bilo je to sjajno iskustvo i istovremeno velika odgovornost jer je reč o ocu Gordane Kuić, spisateljice čiji je roman Miris kiše na Balkanu priča o životu njene porodice u periodu koji obuhvata dva rata. Mi glumci kreiramo lik po svom osećanju i udahnjujemo mu život na način na koji ga mi doživljavamo, a ovde se išlo korak dalje, bilo je važno doneti i nešto što je bilo specifično za njih na osnovu onoga sto smo mogli da saznamo i iz privatnih razgovora sa dospodjom Kuić.

Uloga Marka Koraća donela vam je popularnost, kako je doživljavate?

Ne smatram da se bilo šta posebno promenilo, osim činjenice da sada mnogo više vremena odvojim za razgovor sa onima koji požele da mi se obrate ili upute komentar u vezi sa serijom. Sve mi to prija jer to i jeste najveća nagrada, kad vam ljudi kažu na koji način ste na njih uticali onim sto ste stvorili i prikazali. Najčesce govore o tome koliko je serija divna i kako odavno nisu gledali nesto tako snazno, potresno a opet puno nade i lepote. Mislim da svi koji smo učestvovali u ovoj priči možemo da budemo zadovoljni i ponosni što smo uspeli da napravimo nešto sto nosi duh onog davnog vremena kada su se cenile neke druge, rekao bih prave vrednosti.

Šta vam je popularnost donela, a šta oduzela?
Popularnost sama po sebi ne donosi nista veoma drastično sem ukoliko je smatrate jedinim merilom svoje lične vrednosti. Smatram da biti popularan jeste lepo i može da prija ali ne može da bude samo sebi svrha. Dobra strana popularnosti je činjenica da što vas više ima u štampi i medijima, veće su vam mogućnosti da radite i da učestvujete u novim projektima. Ali i tu treba imati meru i osećaj pristojnosti.

Pozajmljivali ste glas likovima iz certanog filma, kako su na to regovali vaši sinovi?

Moji sinovi prate taj segment mog posla i veoma mi znači njihov sud kad komentarišu crtace kako one u kojima ja igram tako i one u kojima se ne pojavljujem. Veoma dobro procenjuju i umeju da daju veoma ozbiljne žanalizež na temu likova, situacija i istinitosti.
 
Da li kod njih prepoznajete glumački talenat?
Pokazuju neke naznake ali ne bih baš rekao da ih ta vrsta izrazavanja posebno interesuje. Još uvek su oni mali da bi se davao bilo kakav sud. Danas ih zanima jedno, a već sutra nesto drugo. Iako Filip ima sjajan osećaj da na rediteljski način sebe izrazi. Svakodnevo sa drugarima snima neke akcione filmove i prosto mi je fascinantno o kojim stvarima je on sam promislio i kakve je zaključke doneo po pitanju postavljanja kadra, igranja scene, dinamike... Ko zna...

Da li se slažete da iza uspešnog muškarca uvek stoji žena?

Apsolutno.

Kako vas je osvojila supruga Aleksandra?
Svojom iskrenošću, jasnim stavom i stabilnošću.
 
Na koji način usklađujete brojne poslone obaveze sa ulogom tate?
Spadam u grupu onih kojima je najlepše u krugu porodice te se tako i ponašam. U našem poslu je slobodno vreme relativna stvar, nekada ga ima i više nego što treba a nekada se bukvalno trči sa posla na posao. Važnije  mi je da vreme koje provodim sa svojom decom bude kvalitetno i ispunjeno.

Da li vam razvijena intuicija pomaže i u glumačkom pozivu?
Naravno. Mislim da je intuicija onaj začin koji doprinosi da uloga dobije onaj pravi, istinski život. Tekst je polazište, ona početna tačka koja vas pokreće i motiviše da se upustite u jedno inspirativno traganje, a čini mi se da je intuicija doprinosi da uloga dobije onaj pravi, istinski život, i da lik koji igramo postane biće od krvi i mesa.

Da li imate još neki nedosanjani san i koji?
Ne bih rekao da imam neke nedosanjane snove jer se trudim da što više budem prisutan u sadašnjem trenutku svog života ali ako bi trebalo da odgovorim da li postoji neka uloga koju bih voleo da zaigram to je svakako Banović Strahinja. To je lik koji za mene predstavlja veliku inspiraciju i izazov.

Šta je to što vas pokreće i daje vetar u leđa i u teškim životnim situacijama?
Moram da kažem da, u ma kako teškoj ili dramatičnoj situaciji bio, uvek sam imao neki duboki unutrašnji osećaj da će na kraju sve dobro da se završi. Ne kažem da nisam prolazio kroz svoje lične drame niti da se ni sad ne suočavam sa nekim novim životnim izazovima ali uvek me na pravi kolosek vrati glas koji mi kaže SVE JE DOBRO!
 
U beogradskom Narodnom pozorištu gledamo vas u "Velikoj drami", kažu da ste u ovoj ulozi "prepoznali" i neka svoja sećanja?
Svi mi u svom kodu nosimo priče i zapise koji se ponavljaju i nekada odredjuju naše puteve. Priča o ljudima koji su po dolasku novog doba morali da napuste  svoja vekovna ognjista, da promene navike, da krenu u svet o kom nisu ni sanjali da postoji je i priča mojih predaka koji su se nastanili u Bačkoj. Iako sam rodjen u Zemunu i dalje mi srce zaigra kad odem u Vojvodinu da obidjem sela u kojima sam se kao dete leti igrao, Obrovac i Mladenovo. Moji su se preci u tom velikom procesu kolonizacije navikavali na ravnicu a za mene  je ona potpuno prirodna.  Volim da odem u planine ali ravnicu biram za život. To je ono što mi je ostalo kao dar nakon promene koju su oni morali da naprave.

Pored dinamičnosti, glumački posao vam je doneo i ogromnu radost putovanja?
Imao sam sreću da obiđem najneverovatnija mesta na svetu, pa čak i neke veoma daleke destinacije: Australija, Singapur, Filipini... Tako sam nedavno prvi put bio i u Americi, a nekoliko dana proveo sam i u San Dijegu. To je zaista predivan grad okupan suncem, sa divnom klimom neodoljivo nalik mediteranskoj.

 

Žaklina Milenković
Foto Marina Lopičić