Broj 237
Početna > Planeta > Najjači čovek na planeti

Čak Noris

Najjači čovek na planeti

Američki glumac Čak Noris, poznat po brojnim ulogama u akcionim filmovima, idol je i mladih širom sveta - na račun njegove snage ispričano je na stotine viceva, pa je tako poznato da je Čak brži od vetra i snažniji od lokomotive

Karlos Rej Noris rođen je je 10. marta 1940. godine u Oklahomi kao najstarije dete Vilme i Reja Norisa. Kada je napunio šesnaest godina, roditelji su mu se razveli, a on je sa dvojicom mlađe braće, otišao sa majkom u Kaliforniju.„ Kada je prvi put podigao ruku na majku, otišli smo. Ne mogu da kažem da mi nije nedostajao, kakav god da je bio, bio mi je otac i ja sam ga na neki način voleo. Ipak, kao osoba mi se nije sviđao”- rekao je kasnije. Sa osamnaest godina pridružuje se ratnom vazduhoplovstvu SAD i ubrzo stiže u bazu u Južnoj Koreji gde dobija nadimak Čak i počinje da trenira Tang Soo Do, u kojem je zaradio crni pojas. U Americi otvara lanac karate škola. „Tokom četiri godine, naučio sam da je čovek uvek sam. On je jedinka za sebe i uvek mora da se bori za svoju reč, položaj i samostalnost u svakom smislu te reči” – otkrio je Noris koji se iste godine kada je krenuo u vojsku oženio Dajanom Holeček. Venčali su se posle samo šest dana zabavljanja i uskoro dobili dva sina.

Put do slave
Časopis Black Belt Magazine ga je proglasio borcem godine  kada je1968. godine osvojio titulu prvaka karatea, koju je branio šest godina uzastopno. Ubrzo je prihvatio ulogu u projektu „The Wrecking Crew”. Za ono što je pomislio da će mu biti honorarni posao, ispostavilo se da će mu postati profesija od koje će zaraditi milione. Ubrzo mu je brat Vejlend poginuo u Vijetnamu. „Tada sam shvatio da je život, koliko god se mi trudili da ga posmatramo sa vedrije strane, u suštini crn. Izašao sam iz kuće, otišao do jedne kafane, seo za šank, popio prvo pivo u životu, i prvi viski, a onda dva sata bez prestanka plakao. ”- seća se glumac koji je bratu posvetio film „Missing in Action”.

Glumac bez poroka
Ubrzo upoznaje Brus Lija sa kojim glumi u filmu „Na zmajevom putu” koji mu donosi veliku popularnost. Početkom 1974. godine Noris počinje da pohađa časove glume i završava svoju karate karijeru sa 182 pobede, 10 poraza i 2 nerešena rezultata. „Ljudi su se čudili kada sam tokom snimanja, dok ostali glumci piju, stajao iznad njih i pričao im psalme koje znam napamet”– rekao je u jednom intervjuu, a poznato je i da je napisao nekoliko knjiga na temu religije.

Uzor muškarcima
Za vrlo kratko vreme, Noris je postao jedan od najomiljenijih glumaca brojnih reditelja akcionih filmova, ali i uzor muškarcima širom planete. Ipak, u periodu velike slave život mu se menja iz korena. Početkom osamdesetih stiglo mu je pismo od dvadesetpetogodišnje devojke koja je tvrdila da je njegova ćerka. Iako je u početku mislio da se radi o nekoj poremećenoj obožavateljki, Noris se setio da je na početku braka sa Dajanom ima kratku avanturu sa drugom ženom i pristao je da upozna devojku po imenu Dina. „Čim sam je ugledao znao sam da je moja ćerka i otišao sam u sud i priznao je. Mada je moja supruga to prihvatila i trudila se da me razume, znao sam da je to bio početak našeg kraja. Nije mogla da mi oprosti taj greh i na sudu smo se rastali u miru. Ali je ona nastavila da priča ružno o meni i to me je mnogo bolelo.” –pričao je o razvodu.

Teksaški rendžer
Narednu deceniju Čak je igrao u seriji „Teksaški rendžer” koja mu je donela planetarnu slavu i milione na bankovnom računu. Tada upoznao manekenku Dženu O‘Keli, u koju se zaljubio na prvi pogled. „ Odmah sam znao da je to žena za mene. Nije mi smetalo ni to što je mlađa od mene dvadeset tri godine i što imam ćerku njenog uzrasta i što i ona ima jedan brak iza sebe i dvoje male dece.” U šezdeset prvoj godini postao je ponovo otac kada je njegova nova supruga rodila blizance Dakotu Alena i Danijelu Keli.

Herojska snaga
Krajem 2005. godine o ovom glumcu počinju da se pričaju vicevi na račun njegove neverovatne snage. „Prija mi što se ljudi šale na moj račun, jer sam po njima najjači čovek na svetu. Ne postoji muškarac koji ne bi voleo da ga tako doživljavaju. Omiljeni vic koji je smišljen na moj račun je: Dinosaurusi su jednom pogrešno pogledali Čaka Norisa, samo jednom!” rekao je. Tako je Čak Noris zahvaljujući dovitljivosti hiljada ljudi širom sveta, postao urbana legenda koja „ne jede med, već – žvaće pčele”. Postoje i priče da on ne zna za sajtove na kojima se širi legenda o njemu, jer kad bi to saznao, mogao bi da obriše Internet.

Vicevi o Čaku Norisu
Jednom je zmija otrovnica ujela Čaka Norisa. Posle pet bolnih dana zmija je umrla.
Čak Noris nikad neće dobiti srčani napad. Njegovo srce nije dovoljno glupo da ga napadne.
Čak Noris ne nosi sat, zato što on odlučuje koliko je sati.
On je već bio na Marsu, zato tamo nema života.
Deca nose pidžame sa likom Supermena. Supermen nosi pidžame sa likom Čaka Norisa.
Čak Noris je brojao do beskonačno. Dva puta.
Za Čaka ne postoji teorija evolucije. Postoji samo lista ljudi kojima dopušta da žive.
Kažu da je jednom za svoj rođendan Čak Nosri pojeo celu tortu pre nego
što su prijatelji stigli da mu kažu da je unutra striptizeta.

Čak Noris u Srbiji
Pored svih ovih viceva o Čaku Norisu, postoji i lista onoga što bi Čak Noris učinio ukoliko bi došao u Srbiju:

Pire za minut bi skuvao za pola minuta.
U „48 sati svadba” bi se oženio za sat vremena.
Zalupio bi slušalicu Olji Bećković.
Pozajmio bi pare Miškoviću.
Iskopao bi metro za jedan dan i napravio tri mosta, u pauzi za ručak.
Preveo bi rečcu bre na engleski.
Srebrno jezero bi postalo zlatno.
Dobio bi osmicu na lotou.
Uspeo bi da pošalje SMS u novogodišnjoj noći.
Naterao bi šalterske službenice da se nasmeju.
Smeo bi da se šepuri po Zemunu.
Dobijao bi od lekara plave koverte.
Zaradio bi milijardu na „Milioneru”.
Na vrbi bi zaista rodilo grožđe.
Uspeo bi da preživi od prosečne plate.

 

M.P.