Broj 232
Početna > Prica > Deca su ukras sveta

Minja Subota

Deca su ukras sveta

Čuvajući igračke sina Miloša, još pre 20 godina počeo je da prikuplja kolekciju, tako je nastala ideja o osnivanju muzeja koja bi uskoro trebalo da bude realizovana

Poznati TV autor, kompozitor, vokalni solista i autor čuvenog Muzičkog tobogana, koji u dugogodišnjem srećnom braku s Brankom Jeremić-Subota ima tridesetogodišnjeg sina Miloša, otkriva „dečju” stranu svoje ličnosti i govori o najlepšoj strani roditeljstva

Kako je izgledalo odrastanje vašeg sina Miloša?
Kada imate jednog sina, svu pažnju i ljubav poklanjate samo njemu, ali smo se uvek trudili da ne bude klasičan, razmažen jedinac. Rastao je u divnom okruženju, završio je FON i dalje se uspešno usavršava i obrazuje i sada je zaposlen u kompaniji Cepter. Vrlo je svestran, njegova ljubav je avijacija, poseduje interesantnu kolekciju predmeta iz te oblasti, a u slobodno vreme bavi se i maketarstvom. Kao roditelji, možemo samo da budemo iskreno ponosni na sve što je postigao u životu.

Da li ste uticali na njegova životna opredeljenja?
Miloš spada u one ljude koji kada jednom nešto zacrtaju, ne može ih niko odvratiti od te odluke. Uporan je, vredan i u svemu što radi uspeh je zagarantovan. Pravdoljubiv je, i ne da se zbuniti srozanim vrednostima oko nas. Patriota je i bili smo vrlo ponosni kada se prijavio za redovno služenje vojnog roka u avijaciji. Trenutak kada je polagao zakletvu, nikada neću zaboraviti.

Da li je nasledio neki od vaših talenata?

Završio je osnovnu muzičku školu jer je moja želja bila da bude muzički obrazovan, i zahvaljujući tome stvorio je svoj muzički ukus.

Za vas kažu da ste pronašli eliksir večne mladosti, da li je tajna u tome što ste čitav život posvetili deci?
Najbitnija je aktivnost, a ja sam uvek radio ono što volim. Istina je da sam najveći deo karijere posvetio najmlađima, to mi je donelo istinsko bogatstvo. Generacije su odrastale uz moje pesme, pa šta čovek više da poželi. Kada ste s decom, vedri ste i veseli, a to hrani dušu i podmlađuje.

Kako je izgledao dan kada ste čuli da ste dobili naslednika?
Prvo što osetite je neopisiva radost, a onda postajete svesni odgovornosti. Tada sam počeo na drugi način da gledam i stvaralaštvo za decu. Najlepša budućnost su deca oko nas, ali smatram da im kao društvo malo toga pružamo da bismo ulepšali njihovo detinjstvo. Bogata je ona zemlja koja ima obrazovane i uspešne generacije koje dolaze.

Često ste putovali i bili odsutni od kuće, pomislite li ponekad da je trebalo da više budete uz sina i suprugu?
Zbog prirode posla putovao sam po celom svetu, ali kada se Miloš rodio, odlazio sam svega na dan ili dva. Uvek mi se činilo da je to izgubljeno vreme kada nisam sa njim. Tada vas grize savest i gledate samo kako da se što pre vratite kući i nadoknadite propušteno.

Koliko ste učestvovali i delili obaveze sa suprugom?
Smatram da u kući ne bi trebalo da postoji podela na muške i ženske poslove. Zašto bi ona padala na nos samo zato što je žena? Nikada mi neće bitni jasni muževi koji dođu kući s posla, sednu u omiljenu fotelju i čekaju da im žena postavi ručak. Mislim da je to često razlog nesklada u porodici i najčešći uzrok svađa.

Da li mislite da roditeljstvo promeni muškarca, poglede na svet, životne prioritete?
Ukoliko u porodici nije bilo velikih razmirica, dolaskom deteta postaje čvršća i veliki broj ljudi u roditeljstvu pronalazi osnovni smisao života. Roditelji danas ne mogu deci da pruže dovoljno vremena i pažnje dok ona suviše brzo odrastaju. To je praznina koja se ne može nadoknaditi novcem ili nekim drugim materijalnim stvarima.

Savet za uspešno roditeljstvo?
Smatram da ljudi daju onoliko koliko su primili, zato je veoma bitno da u porodici dobijete svu potrebnu ljubav koja će vam grejati dušu dalje kroz čitav život.

Čuvajući igračke vašeg sina, još pre 20 godina počeli ste da prikupljate kolekciju, vaš krajnji cilj je osnivanje muzeja, da li vam polazi za rukom da realizujete ovu ideju?
U početku sam nabavljao igračke za Miloša iz celog sveta, s vremenom je to postajala ozbiljna kolekcija, počeo sam neke serije da kupujem od drugih ljudi. Polako sam ulazio u svet igračaka, da prepoznajem serije i proizvođače. Igračke su važan stvaralački deo kulture jedne nacije i želeo sam da ih sačuvam od zaborava i pokažem generacijama koje dolaze. Tako je nastala ideja o Muzeju igračaka, koja bi trebalo što pre da se realizuje.

Da li se slažete da je pesma Deca su ukras sveta Ljubivoja Ršumovića, za koju ste napisali muziku, neka vrsta dečje himne?
Uz ovu pesmu odrastale su generacije, pevam je godinama na dečjim manifestacijama, u školama i uveren sam da takvih stihova nema mnogo u svetu. Zato i nije čudo što pesma živi sve ove godine...


 

Žaklina Milenković