Broj 231
Početna > Lepi i zdravi > Vežbanjem protiv bola

Terapeutski fitnes

Vežbanjem protiv bola

Aktivan stil života donosi povećanu životnu energiju, lakšu borbu sa stresom, osećanje zadovoljstva i ostvarenosti kroz saznanje da od sebe stvarate zdraviju, sposobniju i potentniju osobu

Dugotrajna radna aktivnost u neodgovarajućem položaju, psihofizički stres, nedostatak fizičke aktivnosti, oskudna i neuravnotežena ishrana, postepeno i gotovo neprimetno slabe organizam i njegove odbrambene sposobnosti. Telo postaje podložno pojavi mišićno-skeletnog bola, kao i poremećajima funkcije drugih sistema organa kao što su srce i krvni sudovi, sistemi za disanje i za varenje, čak i endokrinog sistema (sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem).

Kako odagnati tegobe?
Branko Vorkapić, autor programa „Terapeutski fitnes", kaže da je uključivanje u sistematizovanu fizičku aktivnost najbolji i najprirodniji način da se prekine negativni lanac uzroka bola u različitim delovima tela, organizam oporavi od posledica i sačuva zdravlje.
– Pojava bola u različitim delovima lokomotornog aparata, bilo da su u pitanju leđa, ramena, vrat, kukovi, kolena, veoma je česta. Takve tegobe uglavnom se javljaju kod ljudi u najproduktivnijem životnom dobu, kao i onih koji su izloženi velikom broju dnevnih poslovnih i privatnih obaveza. Terapeutski fitnes je program koji obezbeđuje fizičku aktivnost dovoljno umerenog intenziteta, ciljanu na regije tela koje su najviše ugrožene. Osmišljen je tako da na prijatan i bezbedan način omogući polazniku ciljanu i optimalno doziranu fizičku aktivnost, pomoću koje može da izbegne pojavu mišićno-skeletnog bola, da izleči blaže oblike tog sindroma i da se postupno uvede u pozitivnu promenu životnog stila – objašnjava Vorkapić.

Prija i ne zamara
Glavni terapeut odeljenja za fizikalnu terapiju „HBO medikal centra” ističe da je program zasnovan na vežbama koje se koriste u rehabilitaciji osoba s lakšim ili težim oboljenjima kičme, degenerativnim reumatizmom i drugim oboljenjima mišićno-koštano-zglobnog sistema. Vežbe se kombinuju s drugim oblicima fizičke aktivnosti, uz poštovanje principa individualnog doziranja i bezbednosti, pod budnim okom fizioterapeuta u malim grupama i prijatnim uslovima.
– Bez obzira na životnu dob u kojoj se nalazi, posle treninga svako se oseća zadovoljno, zategnuto, a ipak odmorno. Redovnim vežbanjem tegobe se postepeno ublažavaju, koriguje se držanje tela, figura postaje vižljastija. Aktivan stil života sa sobom donosi povećanu životnu energiju, lakšu borbu sa stresom i njegovim posledicama, osećanje zadovoljstva i ostvarenosti kroz saznanje da od sebe stvarate zdraviju, sposobniju i potentniju osobu – kaže Vorkapić.

Šta obuhvata jedan trening?
Trening terapeutskog fitnesa je kompleksan i obuhvata niz određenih vežbi kao što su:
- Vežbe razgibavanja, sa ciljem da se svi zglobovi mobilišu a mišići izduže i pripreme za fizičku aktivnost koja sledi.
- Vežbe ciklične (ponavljajuće) aktivnosti u vidu laganog marširanja ili sličnih ritmičnih pokreta čiju brzinu i intenzitet svaki vežbač individualno dozira. Cilj vežbi je da se angažuje celokupan aparat za kretanje, ostvari efekat na rad srca, disanje i postigne zagrevanje mišića.
- Vežbe koje jačaju segmentne regije mišića kičmenog stuba, prednjeg i bočnog trbušnog zida, ruku i ramenog pojasa, mišića kukova i nogu. Vežbe se kombinuju sa statičkim i dinamičkim mišićnim kontrakcijama, a izvode se u položajima koji su bezbedni za kičmeni stub i susedne segmente.
- Vežbe istezanja se izvode kroz bezbedne (terapijske) položaje, a imaju za cilj da dovedu mišiće zbog čijeg skraćenja pate drugi telesni segmenti u stanje njihove fiziološke izduženosti.
- Vežbe disanja kojima angažujemo sve disajne mišiće, omogućavaju pravilnu funkciju pluća, bolji dotok kiseonika u mozak i u mišiće.
- Relaksacija je završni segment treninga koji služi za sveobuhvatno opuštanje tela, normalizaciju rada srca i ritma disanja i uravnoteženje tonusa mišića.

Sve više onih na bolovanju

Istraživanja koja su sprovedena na temu mišićno-skeletnog bola ukazuju
na zabrinjavajuće efekte na zdravlje ljudske populacije, njen radni i
poslovni kapacitet, socijalnu sredinu i neizostavnu mikroekonomsku
sredinu. Na globalnom nivou primećena je učestalost ovog sindroma,
opterećenje socijalne sredine i zdravstvenih centara je sve veće,
takođe, sve je veći i broj dana koje zaposleni provode na bolovanju
umesto na radnom mestu.

 

Dragana Rodić