Broj 231
Početna > Intervju > Ja sam srećna žena

Suzana Mančić

Ja sam srećna žena

Suzana otkriva tajnu svoje lepote, tvrdi da je u najboljim godinama i priznaje da je živela sa usponima i padovima, ali da je iz svih situacija izlazila sačuvana od gorčine

Nekadašnja loto devojka, a danas i Bingo dama, kraljica srpskih igara na sreću Suzana Mančić preko trideset godina jedno je od najpopularnijih televizijskih lica. Ostvarena na svim poljima, najponosnija je na ćerke Teodoru i Nataliju, a iako je više od jedne decenije u skladnoj emotivnoj vezi sa grčkim biznismenom Simeonom Ocomokosom, priznaje da nema nameru da ponovo staje na ludi kamen.

Imate bogatu karijeru. Postoji li nešto za šta u životu niste imali hrabrosti, a možda još žudite za tim?
Žao mi je što sam sve manje pevačica. Sve više sam voditeljka i glumica dok sam pevanje zapostavila, što je velika šteta. Čini mi se da mi se sada nekako grlo otvorilo i da pevam dušom, mnogo bolje nego što sam pevala ranije. Mislim da je sada došlo pravo vreme da se vratim muzici, ali još razmišljam na koji način bi to moglo da se desi, a da to ne iziskuje hipotekarni kredit od sto hiljada evra. (smeh)

Nazivaju vas kraljicom srpskih igara na sreću, čini se da nemate nameru da u skorije vreme siđete sa tog trona?
Istina je da niko nije napravio toliku popularnost na igrama na sreću kao ja. Iskreno govoreći, nekada mi je taj nadimak „loto devojka" i smetao, nekako je to bacalo u zasenak sve ono što sam radila. U to vreme sam pevala, snimala filmove, ali nikako nisam uspela da se distanciram od loto devojke i zbog velikog pritiska sam napustila loto posle četiri godine. Međutim, vremenom sam shvatila da sam upravo po tome jedinstvena. Teško je opstati tolike godine koliko ja opstajem na estradnoj sceni i moraš biti po nečemu prepoznatljiv.

Kada biste sada bili na početku, da li biste nešto menjali?
Ne bih menjala ništa. Možda bih jedino sebe promenila, da budem hrabrija, da verujem više u sebe. Pripadam generaciji koja je drugačije vaspitavana od današnjih, koje su mnogo agresivnije, borbenije i fokusirane samo na ono što žele da urade i zato postižu vrlo brzo željene rezultate. Danas imate pevačke megazvezde od dvadeset godina, što je nekada bilo nezamislivo. Karijeru sam gradila u vreme koje je ličilo na idilu. Sve je išlo polako, po nekom svom redu. Mislim da sam propustila i neke šanse na filmskom polju, iz straha. Možda to i ne bi bitno odredilo moju karijeru, ali mi je žao što nisam imala dovoljno hrabrosti da se upustim u to. Sada sam stekla tu hrabrost i znam šta hoću. Žao mi je što ranije nisam tako razmišljala.

Kada se s ove distance osvrnete na ono što ste postigli, na šta ste najponosniji?
Ponosna sam što sam uspela da se održim više od trideset pet godina u ovom poslu. Počela sam kao amater i nisam ni znala da će to biti moj život.

Kažu da je teže opstati na vrhu nego stići do njega. Koji je vaš recept za trajanje?
Nekako se ne vidim na vrhu, ljudi se smenjuju, ali mislim da sam uvek tu negde. Ako nisam na vrhu, onda sam na broju dva. Teško je odoleti konkurenciji i novim generacijama. Sada su mi konkurencija generacije moje dece, ali se ne opterećujem mnogo time. Mislim da moje iskustvo i njihova mladost i ne može da se takmiči. Nikada neću biti mlada i lepa kao one, a one nikada neće imati moje iskustvo. Poštujem svačiji uspeh jer znam koliko truda stoji iza toga.

Da li je vaša slava slatkog ukusa ili je umela da bude i gorkog?
Uglavnom je bila slatkog ukusa, ali očigledno sam morala da progutam neke gorke pilule, znate na šta mislim. Bilo je veoma teško, to su bila velika iskušenja i za mene i za moju porodicu, za moje prijatelje, svi smo bili pod strašnim pritiskom, ali sve to nekako prođe i sve se zaboravi. Znam ko sam i šta sam i sposobna sam da se borim za svoj ugled i ugled svoje porodice, za sreću svoje dece sam spremna da se borim kao lavica i uvek kažem da je istina spora, ali uvek stigne.

Koji su vam najlepši trenuci u životu?
Najlepši trenuci su svakako oni kada sam rodila ćerke. Tu su i prvi uspesi, prvo snimanje ploča, prva pobeda na festivalu, kad sam se otisnula u samostalne vode, prve statuete koje dobijete za svoj rad. Veliki uspeh mi je kada sam se posle velike pauze munjevito vratila u medije, bila sam polaskana činjenicom da me ljudi nisu zaboravili. Veliki uspeh mi je i to što je Državna lutrija Srbije posle toliko godina rešila da me angažuje da radim Bingo.

Za vas kažu da zračite entuzijazmom i pozitivnom energijom. Odakle je crpite?
To mi je verovatno Bog dao. U meni postoji veliki optimizam. Sa osmehom se budim i sa osmehom idem na počinak. Radim svoj posao s radošću, negujem prijateljstva i smatram da život nije kompletan ako ti ne donese i ružne stvari. Njih takođe prihvatam bez gunđanja i roptanja, tako mora da bude.

Šta vam je zrelost donela kao ženi, a šta žene stiču s godinama osim mudrosti?
Zrelost mi je svakako donela više samopouzdanja, a deca su mi donela određenu zrelost. Čini mi se da sam se s godinama opustila, nemam više potrebu da se mnogo doterujem. Shvatila sam da najbolje izgledam u svedenoj garderobi, bez mnogo šminke. Više mi nije bitno ko šta misli, shvatila sam da imam pravo na svoj život, na svoje greške. Naravno, s godinama žene imaju i manjak kompleksa. Pa šta i ako starim i ako imam pet kila više? Nije to smak sveta. Živim onako kako mi se dopada jer sve što osećaš i nosiš na duši vidi se na licu.

Koje su, po vama, najbolje godine za uživanje?
Ako me pitate za seksualno uživanje, to su sigurno četrdesete. (smeh) Ako želiš da uživaš, ako imaš želja i planova za budućnost, onda je svako vreme najbolje za uživanje.

Jedna ste od retkih dama koja ne krije svoje godine, plašite li se starosti?
Ne plašim se starosti, samo se plašim bolesti. Volela bih da doživim duboku starost i da gledam kako će ovaj svet izgledati. U svemu tome možeš da uživaš samo ako si zdrav.

Nikada niste krili da koristite savremene metode kozmetologije. Kako se još negujete, imate li neki recept za lepotu?
Svi to upotrebljavaju, ali mnogi to kriju. Idem na mezoterapiju kod doktorke Jane, koristim i botoks, ali ne idem prečesto na te tretmane. Bitno je ne preterivati ni sa čim. Svi ti tretmani za produžetak i očuvanje mladosti treba da se koriste umereno, u suprotnom mogu da proizvedu kontraefekat. I sam taj botoks potpuno drugačije izgleda na negovanom licu nego na nenegovanom, to nije isto. Morate redovno da negujete svoju kožu i da pratite šta joj treba. U Moskvi sam koristila ruske kreme koje su fenomenalne i sada sam srećna što mogu i ovde da ih kupim. Koristim kozmetiku koja je starija od 100 godina, dakle najtradicionalniju, koja se ne menja. Uvek imam i najsavremenije serume, koristim sve što će vratiti svežinu mom licu. Lice je lepo samo ako je živo, ako ga umrtvite, ako nemate izraz, to nije dobro. Kada vidite deset žena koje isto drže obrve, koje imaju iste usne, to ne valja. Ulažem dosta vremena i novca u svoj izgled, moram da se negujem od glave do pete.

Rekli ste jednom da su vaše četrdesete bile neverovatno burne jer ste se odjednom našli u ulozi raspuštenice, kao i da svaka žena izlazi iz braka potpuno dezorijentisana jer potisne ženstvenost i postane bračni drug, mašina za rađanje dece, pranje sudova i veša... Da li je istina da je razvod vrsta smrti i da se ženama posle razvoda poljulja samopouzdanje?
Mislim da se ženama u braku poljulja samopouzdanje. Taj bračni život se izgubi, ne znam gde nestanu ljubav, pažnja, strast, lepa reč, osmeh, interesovanje za partnera? To se dešava ako ljudi nisu mudri ili nemaju sreće. Ženama je svakako mnogo teže, jer su mnogo više opterećene svakodnevnim obavezama, terorom mladosti, lepote i mršavosti. Nije mi jasno kako uspevaju da budu dobre majke i supruge, a pritom da izgledaju dobro i poželjno, ali i da održavaju kuću. Razvod jeste mala smrt, ali život ide dalje, posle se reinkarniraš.

Da li vam se danas više ili manje udvaraju muškarci?
Udvaraju se, kako da ne, ali bez pokrića. Sa ovim iskustvom znam i te kako da ignorišem nepristojne ponude. Nemam više vremena ni interesovanja za udvaranje, jer šta taj neko može da mi ponudi što već nemam?

Da li je isto voleti sa 20, 30 i sa 50 godina?
Kažu da u zrelijim godinama nije bitna toliko strast, već osećaj da možeš da se osloniš na nekoga, i u tome ima dosta istine. Čovek se menja, menjaju se i njegove potrebe, ali ljubav je uvek lepa, i sa trideset i sa pedeset. Mislim da ću se i u šezdesetoj držati s nekim za ruku i srećno se osmehivati.

Poslednjih deset godina ste u skladnoj emotivnoj vezi sa Simeonom Ocomokosom, ali čini se da izbegavate brak, zašto?
Ne znam, mislim da je ova kombinacija malo nezahvalna za planiranje bračnog života. Oboje imamo svoju karijeru, živimo u dve države, i to bi bilo vrlo teško. Neko bi morao da se liši svog života i dela sebe, a to bih verovatno bila ja. Možda bih u onih prvih nekoliko godina, kada sam bila ludo zaljubljena, to i uradila. Da li bih se pokajala, ne znam. Ipak sam razumno postupila i to lepo funkcioniše, čak i na daljinu.

Kakav odnos imate sa kćerkama Teodorom i Natalijom, čemu ih učite?
Stroga sam kad treba da budem stroga, a kad treba da popuštam, to i činim. Želim da od njih napravim sposobne ljude, pre svega želim da cene sebe, ali i druge, da budu odgovorne, vredne, ambiciozne. I u ljubavi i u prijateljstvu i u bilo kojoj drugoj relaciji uvek imaju prava da kažu i ne. To je možda i najvažnije. Pred sobom imaju model majke koja je veliki borac, koja ne bi volela da ih guši, ali imaju i majku koja je požrtvovana i iskrena. Nisam želela da od sebe pravim sveticu svojoj deci, ali ni žrtvu i one znaju da ja imam prava na svoj život i na svoje vreme.

Razmišljate li o prošlosti i imate li vremena za „svođenje računa"?
Uglavnom gledam napred, ali podsvest je čudna stvar i mnogo puta istrči nešto loše što bih želela da zaboravim i neki ljudi koji su me povredili. Ipak, nisam osvetoljubiva, jer te osveta vuče nazad. Neću da odvojim jedan dan svog života i svoje radosti i da ga zamenim za osvetu. Ne želim time da trujem svoju dušu. Živela sam i sa usponima, ali i sa padovima, ali sam iz svih situacija izašla sačuvana od gorčine. Svako živi kako želi da živi i snosi posledice za ono što radi.

Kako vidite sebe za deset godina?
Ne pravim dugoročne planove, ali ne verujem da ću za deset-petnaest godina raditi na televiziji. Želela bih u budućnosti da imam svoj koncert, a da li će se desiti, videćemo. Valjda će me ona moja srećna zvezda pratiti.

Možete li za sebe da kažete da ste srećna žena?
Mogu, zaista mislim da sam srećna žena. U životu me čini me srećnom to što sam zdrava, što su mi deca dobro, što savladavam prepreke s manjim ili većim naporom, što sam okružena prijateljima i što sam i dalje aktivna u svom poslu i imam stabilnu karijeru. Srećna sam što sam finansijski nezavisna i što imam osećaj da svoj život držim u svojim rukama i što sam i dalje svoja.

 

Milica Prelević
Foto: Marina Lopičić
Šminka: Marina Lemić, Balkan media tim
Haljine: Modna kuća Balašević
Plave minđuše: Zlatara Andrejević