Broj 225
Početna > Prica > Maša je moj centar sveta

Ivona Pantelić

Maša je moj centar sveta

Voditeljka RTS-a Ivona Pantelić otkriva kako je desetogodišnjoj ćerki Maši objasnila razvod i tvrdi da roditelji treba deci da budu najveća podrška i oslonac

Ivona govori o tome na koji način provodi zajedničko vreme sa ćerkom, koja je centar njenog sveta i s kojom svakodnevno uživa u malim životnim radostima, ističe da je, otkad je postala mama, bolećivija i odgovornija kao osoba, objašnjava zašto je važno da se deca od malih nogu okrenu sportu i priznaje da joj je žao što nema još dece.

Koje su, po vama, najbolje godine za porodicu, brak i decu?
Majčinstvo mi se desilo onda kada sam za to sazrela i mislim da je pravi trenutak kada žena oseti to. To može da bude i u dvadesetim, ali i u četrdesetim godinama, ne treba podleći pritiscima, jer su uticaji sredine veliki i od žene se očekuje da u određenim godinama zasnuje porodicu, a ako to ne uradi, onda počinju pitanja i žena se možda i ne oseća spremnom, ali zato što to rodbina očekuje ona se uda i rodi decu.

Iz ove perspektive, kako vam izgleda trenutak kada ste saznali da ćete dobiti dete?

Osećala sam se čudno, nisam razmišljala o obavezama koje me čekaju, već o trudnoći i o tome da sve bude kako treba, da beba i ja budemo zdrave. Nisam razmišljala o polu deteta, kad sam saznala da je devojčica, bilo mi je drago, ali mislim da bih se podjednako radovala i da je bio dečak.

Gledate li na svet drugačijim očima od kada ste postali majka?

Naravno, recimo, kroz svoje dete gledam i ostalu decu. Koliko ranije nisam obraćala pažnju na decu, kolica i ostale stvari, to se znatno promenilo. Otkako sam postala majka, na svu decu gledam kao da su moja i trudim se da budem pažljiva prema njima. Možda sam malo i bolećivija prema svemu, ozbiljnija i odgovornija svakako, razmišljam o svojim postupcima, pošto čuvam dete, čuvam i sebe. Znam da ni ona neće biti srećna i zadovoljna ako to ja nisam.

Kakvo iskustvo vam je doneo porođaj, a kako je izgledao vaš prvi susret sa ćerkom?
Porodio me je moj drug Dobrivoje, lekar u Narodnom frontu. Bila sam u epiduralnoj anesteziji, što pre deset godina i nije bilo tako popularno i često kao što je danas. Iako uslovi možda nisu bili idealni, imala sam poverenja u lekare. Nisam želela apartman, bila sam s drugim ženama u sobi i dobro je što sam prošla i kroz to iskustvo, jer su to neke upečatljive slike koje ostaju za ceo život. Sećam se da mi je bilo čudno kada sam je prvi put ugledala, očekivala sam da rodim plavu bebu, ne znam ni sama zašto, a kada se Maša rodila sa crnim očima i crnom kosom, nekako sam se iznenadila. Nisam osetila odmah ljubav prema bebi, to se tek kasnije javlja, treba vremena da se razvije majčinski instinkt.

Da li ste s Mašom uspeli da izgradite otvoren odnos?

Nas dve jesmo izgradile otvoren odnos, ali ne volim odnos u kome su majka i ćerka drugarice, mislim da autoritet mora da postoji. Roditelj mora da bude utočište za sve, da dete može sve da kaže, i dobro i loše, da se ne ustručava. I zato uvek gledam da ne postoji osuda, jer vam se posle dete neće poveriti, najvažnije je da mu dajete uvek podršku i oslonac.

Kako ste joj objasnili razvod roditelja?
U to vreme sam je vodila i kod psihologa, jer je razvod najteži za dete. To je bilo njeno prvo suočavanje sa konačnošću nečega i zaista sam se mnogo trudila da joj objasnim da to ne znači da nju mama i tata ne vole i da ona nije za to kriva. To je moguće samo razgovorom i provođenjem što više vremena s detetom. Kriznih perioda jeste bilo, ali to je sada iza nas, sve je došlo na svoje. Maša je svesna da su mama i tata i dalje tu oko nje i da može tako da se živi.

Na koga ona podseća likom, a čiji karakter je nasledila?

Maša ima 10 godina, to ćemo još videti. Ne mogu da procenim još uvek na koga je, još uvek je nekako nežna i slaba, nadam se da to nije konačno i da će malo očvrsnuti. Mnogo je emotivna i osetljiva i to me brine jer svašta može da je pogodi. Bojim se da će sebe ugroziti da bi druge zadovoljila, a ja bih volela da je to malo drugačije.

Maša od svoje četvrte godine trenira ritmičku gimnastiku. Koliko je važno da se deca od malih nogu okrenu sportu?
Vrlo je važno za decu i njihovo zdravlje da se okrenu sportu. Bavljenje sportom formira lepo telo, lepo držanje i zdrave navike. Mi smo spontano krenuli na sport, Maša se pokazala kao veoma talentovana, a sad smo došli do toga da svaki dan trenira i osvaja brojne medalje. Budimo se ujutru kao vojnici da bi ona stigla na trening, ali Maša to mnogo voli i uživa u tome. Iako joj to oduzima poprilično vremena, ostale obaveze joj se lepo uklapaju u svakodnevicu i sve stiže. Pored toga, zanima je sve i svašta, voli da peva, lepo crta, talentovana je za matematiku, uživa da se igra s drugaricama. Mislim da će joj ovaj sport dosta pomoći, jer je zahtevan i težak, pa se nadam da će uspeti da ojača.

Stižete li da provodite kvalitetno vreme sa ćerkom?

Stižem, mada mi ponekad manjka i vremena i energije. Mislim da između tog sporta i škole ne propuštamo ništa. Ništa me ne mrzi kada je ona u pitanju, jer mislim da je ona u periodu kada joj se formira mišljenje, ukus i navike, pa se trudim da joj dosta toga ponudim, da ona izabere šta joj najviše odgovara. Idemo na balet, već znamo sve baletske predstave, idemo u pozorište. Volimo da putujemo i dosta smo putovale, uživamo u šopingu, idemo u bioskop, po parkovima, jednostavno, uživamo u vremenu koje provodimo zajedno.

Žalite li što nemate još dece?
Žao mi je što je ona jedinica, ja imam sestru i znam koliko mi to znači, ali tako se to sklopi u životu.

Uputite savet budućim mamama.
Mislim da je najvažnije biti smiren u trudnoći, ne treba se plašiti ničega, niti imati fobije, već treba uživati u tom periodu. Trudnoća jeste lep period iščekivanja i nikada se u životu ne zaboravlja, zato je glupo provesti je u nekoj nervozi. Posle, kada beba dođe na svet, promeni se mnogo stvari, žena postaje na prvom mestu roditelj pa sve drugo. Tom biću koje se rodilo ne treba uskraćivati ništa što može da mu se obezbedi. Od kada se dete rodi, ono postaje ceo vaš život i sve na svetu. Treba uživati u svakom trenutku od bebinog rođenja, jer vreme brzo prolazi.

 

Milica Prelević
Foto: Gloria, Blic Puls, privatna arhiva