Broj 223
Početna > Putovanja > Srbija u ritmu sambe

Letnje karnevalske manifestacije

Srbija u ritmu sambe

Karnevalske povorke, tokom letnje sezone u Vrnjačkoj Banji, Pančevu i Leskovcu okupljaju veliki broj učesnika iz celog sveta i više stotina hiljada znatiželjnih turista

Vrnjački karneval je, uz Guču i Egzit, turistička manifestacija koja predstavlja krunu dešavanja tokom letnje sezone u Srbiji, koja okupi više od 200.000 posetilaca. I ove godine, od 10. do 17. jula, Vrnjačka Banja biće scena na kojoj će se održavati veliki broj maskenbala, festivala, koncerata, predstava i sportskih dešavanja. Centralni događaj karnevala biće Velika međunarodna povorka, a veliki broj grupa iz celog sveta garantuje dobru zabavu i provod tokom ovih dana.
Prvi čovek Vrnjačkog karnevala Nebojša Bogićević kaže da će ove godine organizovati više od 60 događaja sa oko 3.000 gostiju iz celog sveta.


Kad maestro preuzme vlast

Tamo gde se Tamiš uliva u Dunav, na obali gde se čuju tambure, na vratima Banata, smešteno je Pančevo, prestonica pivarstva, starih zanata, centar moćne industrije, grad s dugogodišnjom tradicijom i kulturom – grad karnevala.
Internacionalni pančevački karneval ove godine se održava 17. i 18. jula, u organizaciji asocijacije „Prijatelji Pančeva”. Od 2004. godine, na velikoj međunarodnoj karnevalskoj manifestaciji prisustvuje veliki broj posetilaca i učesnika. Pančevački karneval, kažu, trebalo bi videti jer predstavlja spoj različitih karnevalskih tradicija i kultura iz celog sveta.

Život pod maskama

Svečano otvaranje karnevala u Pančevu počinje kada gradonačelnik grada tradicionalno preda vlast i ključeve grada maestru karnevala, što simbolično označava da gradom tih dana vladaju karnevalisti.
Sve se pretvara u veliki karnevalski podijum i ceo grad živi pod maskama. Počinju dani ludovanja i svako ko poseti ovo mesto tih dana zabaviće se uz performanse karnevalskih grupa i muzičke koncerte. Kulminacija događaja je velika međunarodna karnevalska parada koja prolazi kroz centar Pančeva sa preko 100.000 posetilaca.

Proslava života

Oko 3.000 učesnika iz blizu 15 zemalja, mažoretkinje, bleh muzika i karnevalske grupe vladaju srcem grada nekoliko sati u velikoj Međunarodnoj povorci pančevačkog karnevala. Muzika i ples su sastavni deo karnevalskih grupa, a za karneval kažu da nije samo maskiranje – to je proslava života.

U kafeima i ispred njih sve se pretvara u veliku karnevalsku pozornicu. To je najveći ulični teatar s bogatim pratećim programom: spektakularan vatromet, koncerti, karnevalski i di-džej parti, performansi na štulama, samba plesačice i maskirana zabava na ulicama grada.

Nastavak koledarske tradicije

Leskovačani se odvajkada ponose gostoprimstvom. U vrelim letnjim danima, pored nadaleko čuvenog roštilja, počeli su da goste pozivaju i na karneval koji se ove godine održava od 6. do 9. jula.
Ideja za organizovanjem karnevala nastavak je koledarske tradicije koja u ovim krajevima postoji vekovima. Namera je, takođe, bila da se ovakvim manifestacijama oživi sećanje na uskršnje povorke koje su se ulicama Leskovca kretale tridesetih godina prošlog veka.

Dečje fešte i maskenbali

Na karnevalu u Leskovcu svake godine učestvuje više desetina grupa s više od 1000 učesnika iz Srbije, Slovenije, Makedonije, Rumunije, Bugarske, Bolivije, kao i grupe koje rade pri ambasadama Malezije i Indonezije.
Pored maskenbala koji prati oko 15.000 posetilaca, održava se Dečji karneval, Karneval trećeg doba, Karneval životinja i Festival vatre. Karneval životinja je zapravo bila revija kostimiranih pasa, uz akciju udomljavanja kućnih ljubimaca.
Glavnu karnevalsku povorku ulicama Leskovca prati preko 50.000 posmatrača. Gosti pod maskama iz dalekih zemalja predstavljaju se tradicionalnim plesovima i nošnjama.

Eho paganske kulture
Karnevali su popularni u nizu evropskih i latinoameričkih zemalja. U
Srbiji se tradicionalno obeležava sličan narodni festival – poklade.
Reč karneval je nastala od italijanskih reči carne levare – ukloniti meso. U svakom slučaju, označavalo je početak posta.
Proslave karnevalskog tipa nisu striktno vezane za hrišćanstvo, već su
postojale i u periodu starog Rima. Poreklo italijanskog karnevala je
verovatno u rimskom festivalu saturnalije, koji je blizak još starijim
grčkim dionizijskim običajima.

 

Žaklina Milenković