Broj 222
Početna > Lepi i zdravi > A šta sad da radim?

Depresija zbog gubitka posla

A šta sad da radim?

Psihološku krizu najčešće doživljava radno aktivna populacija, osobe srednje životne dobi s višegodišnjim radnim stažom

Ako se nađete u situaciji da dobijete otkaz, psiholozi savetuju da zauzmete pozitivan stav kako biste lakše prebrodili tešku životnu situaciju. Važna je i pomoć porodice i bliskih prijatelja.
- Napravite plan i organizujte se da što pre nađete drugi posao. Treba da shvatite da nije najstrašnija stvar u životu dobiti otkaz. U novonastaloj situaciji možete otvoriti sebi puteve ka novim, možda boljim poslovima. Nervoza zbog straha će vas možda terati da budete uznemireni i pod stresom, a to može loše da se odrazi na vašu produktivnost i mogućnost donošenja ispravnih odluka. Panika neće rešiti problem, štaviše, može samo da pogorša situaciju i oduzme vam najjače oružje koje posedujete, a to je racionalno razmišljanje. Osmislite konkretan i racionalan plan šta želite da radite u budućnosti. Ukoliko imate mogućnosti, radite na poboljšanju svojih veština i znanja - savetuje dr Brankica Nešović-Milić, specijalista neuropsihijatrije iz Kliničko-bolničkog centra Zemun.

Suočavanje s problemima
Strah od otkaza jedan je od češćih razloga za frustriranost i anksioznost, a gubitak posla jedan od stresnijih faktora u životu mnogih. Psihološku krizu najčešće doživljavaju ljudi srednje životne dobi s višegodišnjim radnim stažom, dok za razliku od njih mladi novonastalu situaciju rešavaju vrlo brzo, prekvalifikacijom ili novim radnim mestom. Prema rečima dr Nešović-Milić, strah i strepnja su mnogo gori po zdravlje od samog čina gubitka posla i suočavanja s problemom.

U stalnom strahu od otkaza
– Pre 30 godina nije postojala ta vrsta depresije, koju nazivamo reaktivna. Nekada su se ljudi zapošljavali i ostajali u firmi pun radni vek, nakon čega su odlazili u penziju. U zadnje vreme nekako je uobičajeno da su ljudi u stalnom strahu i pod stresom da li će dobiti otkaz. Smatra se da gubitak posla izaziva depresiju koja je po snazi na drugom mestu, posle one koja je uzrokovana smrću drage, bliske osobe.

Mladi spremni za nove izazove
Sam čin gubitka posla mnoge dovodi do toga da raščiste s nekim stvarima u životu. Kod pojedinaca čak i ne izaziva depresiju, već osećaj i potrebu da krenu u nove pobede. Veći je problem kod starije populacije koja ima ustaljen način i stil života. Mladi su potpuno drugačiji i kod njih nema psihičkih kriza. Oni lako prelaze s jednog na drugo radno mesto i ne mire se sa sudbinom. Najgore prolaze osobe između 40. i 50. godine života, koje su još uvek radno aktivne i još uvek nisu zrele za penziju – kaže dr Nešović-Milić.

Prepoznatljivi simptomi
Bezvoljnost, nesanica ili bežanje u san odnosno dugo spavanje, gubitak
interesovanja za uobičajene stvari, porodicu, održavanje lične higijene
prvi su znaci reaktivne depresije. Obično je ljudi sami prepoznaju i
potraže pomoć lekara opšte prakse, pa onda i psihijatra.

Očajanje najjače uveče
Reaktivna depresija je direktno izazvana nekim stresnim događajem i
nastaje vrlo brzo posle njega. Osećanje očajanja, beznađa, tuge kod
reaktivne depresije najjače je uveče, dok je kod tipične depresije ovo
osećanje najsnažnije ujutru.

 

Dragana Rodić