Broj 221
Početna > Planeta > Recept za sreću

Karl Rabeder

Recept za sreću

Austrijski milioner Karl Rabeder rasprodao je celokupno bogatstvo da bi pomogao drugima i sebi

Karl Rabeder (48), biznismen koji već 13 godina živi u malom gradu Telfsu, pre nekog vremena dospeo je na naslovne strane novina širom sveta kada je najavio da će rasprodati sve što ima kako bi pomogao siromašnima u Latinskoj Americi. Na aukciji je već prodata lepa farma na jugu Francuske zajedno sa njegovom firmom, uključujući i audi od 68.000 dolara i malu flotu vazduhoplovnih jedrilica. Ostao mu je još samo dom kod Inzbruka s pripadajućim jezerom, saunom i spektakularnim pogledom na planine, vredan više od dva miliona dolara. Rabeder će uskoro predati ključeve svoje tirolske kuće iz snova srećnom dobitniku evropske lutrije i preseliće se u drvenu kolibu u Alpima, što, kako kaže, jedva čeka.

Iz svile u prnje
Što se novca tiče, a njegovo lično bogatstvo iznosi blizu pet miliona dolara, prelazak iz „svile u prnje" donosi mu znatno više zadovoljstva nego da je situacija obrnuta.
- Bogatstvo ne donosi sreću, 25 godina sam radio kao rob, za stvari koje nisam želeo i koje mi nisu trebale. Sada mi je san da nemam ništa - kaže Karl Rabeder, koji izgleda veoma pedantno i profesionalno u kariranoj košulji i s metalnim okvirima za naočare.
- Sve iz moje kuće, čak i stolice na kojima sedimo, otići će kada ovo prodam. Ostavio sam samo rezervnu odeću, dve kutije s knjigama i laptop. Živeću od mesečnog izdržavanja od oko 1.290 dolara i uveren sam da mi neće biti potrebno ni pola od toga.

Prodavao cveće iz bašte

Kada je bio mlad, verovao je da je svrha njegovog života da pravi novac.
- Kao dete bio sam vrlo siromašan, oca nisam upoznao, recimo da je birao između alkohola i porodice i izabrao ovo prvo. Živeo sam s majkom kod babe i dede, baba je uvek umela dobro da upravlja novcem. Verovala je da ljudi vrede onoliko koliko su štedljivi. Počeo sam da radim na našem malom porodičnom imanju kad sam bio dete. Prodavao sam povrće i tada sam prvi put shvatio da umem s parama. Kao tinejdžer sam radio da bih finansirao studije matematike, fizike i hemije. Razgranavao sam posao, prodavao sam cveće iz naše bašte, zatim sam prešao na suvo cveće i vaze. Na pola puta do druge diplome moj posao sa domaćinstvom je funkcionisao tako dobro da nije imalo smisla više raditi bilo šta. Novac je u početku bio koristan, ali sam potom počeo da razmišljam da li postojim da bih proizvodio sve te predmete. Odgovor je sve češće bio ne - tvrdi Rabeder.

Život s pet zvezdica
Postajao je sve bogatiji, ali se osećao sve gore. Njegovo nezadovoljstvo dostiglo je vrhunac 1998. godine za vreme odmora na Havajima s tadašnjom suprugom Irenom.
- Planirali smo savršen godišnji odmor i bili u zamkama života s pet zvezdica. Tokom našeg tronedeljnog boravka uvideli smo da tu nije bilo pravih ljudi, nego samo glumaca. Zaposleni radnici su bili prijatni i predusretljivi samo zato što su igrali svoje uloge, dok su gosti isticali svoje bogatstvo i sujetu. Vratili smo se kući i otišli na planinarenje. U nekoj brvnari visoko na planinskom pašnjaku jedna žena nam je donela dve velike čaše mineralne vode sa jabukovim sokom i pola prosula po našim pantalonama, ali nam je to bilo savršeno jer smo se vratili u stvarni svet - priča Rabeder.

Mentalna tranzicija
Baš u vreme kad se Rabeder pripremao da odbaci svoj raskošan životni stil, doživeo je šok nakon što ga je žena ostavila 2003. godine. Danas Rabeder o tome govori kao pozitivnom iskustvu.
- Upoznala je drugog čoveka, i to je bilo najbolje što je moglo da mi se dogodi. Istina, navikao sam na naš odnos koji nije bio ništa posebno, ali takav preokret pomogao je mojoj mentalnoj tranziciji. Naš rastanak me je naučio da više pažnje posvetim sadašnjem trenutku - objašnjava Rabeder.

Sreća u davanju

Primetio je da u manje razvijenijim zemljama ljudi mogu da vode mnogo ispunjeniji život. Kad god bi se iz Salvadora vratio u Frankfurt, posmatrao je lica ljudi oko sebe, pitajući se da li se možda dogodio teroristički napad. Onda je shvatio da su takvi izrazi lica standardna pojava u razvijenom svetu.
- U Trećem svetu sreo sam mnogo ljudi koji su imali sužen izbor mogućnosti, ali su bili u stanju da žive za trenutak. Polako sam dolazio do zaključka da mi ne treba kuća u Austriji, Provansi, skupoceni automobili, jedrilice ili raskošne večere. Prvi korak je bio povezivanje s drugim ljudima. Za vreme jednog putovanja upoznao sam nadarenog stolara. Bio je umetnička duša sa idejom za ručno rađeni nameštaj i bila mu je potrebna posebna vrsta testere. Bez garancije banka nije htela da odobri sredstva za kupovinu i zato sam mu dao 300 dolara kao bespovratni zajam. Sledeće godine sačekao me je na aerodromu, srdačno zagrlio i vratio mi novac - priča Karl Rabeder.
Taj susret je bio podsticaj za mikrokreditiranje, tako je počeo finansiranje nekoliko filantropskih projekata širom Latinske i Centralne Amerike. Jedan takav projekat je i školska pekara na periferiji peruanskog grada Lime.

Lutrijska prodaja kuće
Lutrijska prodaja njegove kuće sa 99 evra po tiketu, smišljena je kao
marketinški potez. Sa 21.999 tiketa na prodaju, to znači da je uključeno
mnogo više ljudi. Njegova filozofija: „Otarasi se bogatstva i osvoj
život" je zarazna, a njegovi tečajevi za samopomoć šire se Evropom. Sve
to mu je obezbedilo ugovor za knjigu s jednim velikim nemačkim
izdavačem.

Srce može promeniti svet
Na nemačkom postoji izreka: „Jednostavni ljudi srećno žive". To ne mora
da bude bezuslovna istina, ali je jedno sigurno - što više imate opcija
na raspolaganju, više odluka morate da donesete o tome šta za vas ima
važnost a šta nema. Između moje petnaeste i četrdesete godine nisam se
pitao šta je za mene važno, već samo šta je za mene moguće. Sada, kada
život konačno živim po svome, često me pitaju da li verujem da ću
promeni svet? Tada odlučno odgovaram da je razvijeni potencijal tu i
pokazujem mesto na grudima gde se nalazi srce.

 

 

Žaklina Milenković