Broj 220
Početna > Planeta > Ženski Šindler

Irena Sendler

Ženski Šindler

Irena Sendler ostaće zapamćena kao jedna od izuzetnih junakinja Drugog svetskog rata jer je spasla 2500 jevrejske dece za vreme nemačke okupacije Poljske

Kao socijalna radnica, dvadesetdevetogodišnja Irena Sendler imala je pristup Varšavskom getu, što joj je omogućilo spasavanje i skrivanje dece prijatelja Jevreja. Shvatila je tada da se još hiljade dece nalaze u istoj opasnosti i angažovala prijatelje i saradnike da bi ih prokrijumčarila i smestila u sigurne domove, farme i manastire. Bila je uhvaćena i brutalno mučena. Onoga dana kada je bila na rasporedu za egzekuciju spasla ju je „Žegota", ilegalna mreža s kojom je sarađivala u spasavanju jevrejske dece. Često nazivana „ženskim Šindlerom", Irena Sendler ne samo da je spasla na hiljade života već i bezbroj generacija njihovih potomaka.

Vodoinstalater-zavarivač
Za vreme Drugog svetskog rata ona je dobila posao u Varšavskom getu kao vodoinstalater-zavarivač. Kada je saznala šta planiraju nacisti s Jevrejima, počela je na dnu svoje torbe za alat da iznosi decu iz geta, a u zadnjem delu svog kamiona imala je džak u kome je sakrivala stariju decu. Tu pozadi ona je vozila i psa koga je naučila da laje kad god bi joj straža propuštala kamion kroz kapiju geta.
Vojnici, prirodno, nisu hteli da se petljaju sa psom, koji je lajući prikrivao zvuke koje bi deca mogla proizvesti. Tako je Irena uspela da iznese iz geta i spase više hiljada dece. Nacisti su je ipak otkrili i prebili joj ruke i noge.
Zapisivala je imena sve dece koju je spasla i taj spisak čuvala u staklenoj flaši zakopanoj ispod drveta u zadnjem delu dvorišta.

Svaki čovek bi to učinio
Stogodišnjica rođenja Irene Sendler obeležena je u jednoj od sinagoga u Varšavi, molitvom i sećanjem ljudi koji joj duguju život. U okviru trodnevnog susreta u Varšavi su se okupili učenici 14 poljskih škola koje nose njeno ime. Tom prilikom poštu joj je odao i Donji dom poljskog parlamenta Sejma.
- Ona je ličnost koja je značajna za čitavo čovečanstvo. Pokazala je kako da se ponaša čovek kada nanose nepravdu nevinim ljudima. O prošlosti nije mnogo govorila. Smatrala je da je prirodno to što je učinila i uvek je govorila: 'Svaki čovek bi to učinio', ali znamo da to nije baš tako uobičajeno - rekla je Gražina Majer iz Jevrejske zajednice u Varšavi.

Tajni aktivista
Irena Sendler u vreme nemačke okupacije zvanično je bila socijalna radnica, a tajno jedan od glavnih aktivista poljske nacionalno-katoličke ilegalne organizacije za pomoć Jevrejima pod nazivom „Žegota". Posle zabrane ulaska svim drugim službama u geto osim lekarima, Irena je ulazila kolima hitne pomoći, prerušena u bolničarku, i krijumčarila jevrejsku decu.

Izbegla streljanje
Širom Poljske, gde je tokom svih godina nemačke okupacija kazna za pomoć Jevrejima bila smrt, uspevala je da nađe poljske porodice ili katoličke manastire voljne da rizikuju svoje živote i prihvate decu, daju im drugi identitet malih Poljaka i tako omoguće da prežive rat.
„Žegota" i Irena Sendler sačuvali su podatke o svakom od 2.500 malih Jevreja koje su izvukli iz geta i posle rata im rekli ko su zaista. Gestapo je na kraju „majku dece iz Varšavskog geta" uhapsio i osudio na smrt, ali neposredno pred streljanje, „Žegota" je uspela da podmiti jednog čuvara i izvuče je iz zatvora.

Osnivala i sirotišta
Deca kojima je Irina pomogla bila su smeštena u domovima ili su bila usvojena, zato je kasnije pokušala da pronađe preživele roditelje i da okupi porodice. Posle rata Irena Sendler je nastavila da pomaže kao socijalna radnica deci osnivajući sirotišta. Nagrađena je pred kraj života brojnim ordenima. Umrla je 2008. godine u 98. godini.

Filmska priča
Njena životna priča pretočena je u biografiju Mother of the Children of
the Holocaust, čiji je autor Ana Mješkovska, kao i u ratnu dramu koja je
snimljena 2009. godine u poljsko-američkoj koprodukciji.

Bez Nobelove nagrade za mir
Irena Sendler je bila konačno nominovana za Nobelovu nagradu za mir
2007, ali je nije dobila. Prestižna nagrada uručena je Alu Goru za
slajd-šou o globalnom otopljavanju, a prošle godine tu nagradu je dobio
Barak Obama za svoja predizborna obećanja.

 

Žaklina Milenković