Broj 220
Početna > Prica > Vreme je za drugu bebu

Ivana Višković

Vreme je za drugu bebu

Voditeljka emisije Šareno na televiziji Avala Ivana Višković kaže da je uvek pravo vreme za bebu i ističe da je odgovornost roditelja velika, ali je sva deca zaslužuju

Kao i svi ljudi koji danas odgajaju decu i brinu o porodici, i Ivana stalno nekuda juri i žuri, ali na njenu sreću sve stiže - i da bude uspešna u poslu kojim se bavi, ali i dobra mama i supruga. Šarmantna crvenokosa voditeljka kaže da se uprkos brojnim obavezama trudi da što više uživa sa porodicom, priznaje da kao mama uvek brine i otkriva šta je naučila od svog sedmogodišnjeg sina Lava.

Iz ove perspektive, kako vam izgleda trenutak kada ste saznali da ćete dobiti dete?

Kao i tada, i danas verujem da se to dogodilo u pravo vreme i s pravom osobom. Bila sam spremna, bili smo u braku, dugo se i dobro poznavali, to smo i želeli, ali je sticajem okolnosti moj suprug prvi saznao da je beba na putu. Ja sam imala vrtoglavice, uradila analizu krvi, on je podigao rezultat i javio mi telefonom da nisam bolesna, već trudna!

Gledate li na svet drugačijim očima od kada ste postali majka?

Menjaju se životne navike i to dobrovoljno, pa vam je najmanje krivo što više ne spavate kad i koliko želite, što niste jedini gospodar svoga vremena i što uvek žurite kući, jer vas neko čeka. Beba postaje prioritet, kao i briga za to malo biće koje treba da postane čovek, i to onakav kakvim ga vi pravite. Tek kad sam dobila dete, shvatila sam da svet zapravo i nije bezbedan, da treba mnogo borbe, zalaganja i truda za život kakav želite i za budućnost dece. Odgovornost roditelja je velika, ali je sva deca zaslužuju.

Kakvo iskustvo je vama doneo porođaj, a kako je izgledao vaš prvi susret sa sinom?

Poput mnogih žena, i ja sam zamišljala naše bolnice drugačije i očekivala uređeniji sistem makar u tom domenu i na mestima gde na svet dolaze novi životi. Porođaj mi je protekao najbolje moguće, carski rez je bio neminovan, ali sam se kasnije u obaveznom bebi-frendli programu dobro namučila. Ipak, jedina prednost je što sam sve vreme bila sa detetom i što smo se već dobro upoznali kada smo stigli kući. Prvi susret je nezaboravan trenutak. Koliko god da sam ga zamišljala, kada je stigao, iznenadio me je, a opet, osećala sam kao da se već dobro poznajem s tim malim gospodinom.

Mnogi veruju da imena donekle određuju ličnost deteta, jeste li se time rukovodili kada ste birali ime za sina?
Lav zaista zvuči moćno i snažno, ali nije nam to jedino bilo na pameti. Kasnije smo se šalili i na pitanje o imenu odgovarali da ga je dobio po dedi Tolstoju, na šta bi svi ostali bez teksta. Suprug i ja smo voleli i želeli to ime i odmah se oko njega složili. A priznaćete da se dobro uklapa uz prezime, što je važno kada je ime tako kratko i osobeno.

Šta ga u ovom periodu najviše interesuje, čime je okupiran?

Lav je upravo napunio sedam godina i spreman je za školu. To je ono što nas kao roditelje trenutno okupira, od preuređivanja njegove sobe od igraonice u đačku, do nabavke svega što će mu biti potrebno. A njega to sve previše ne uzbuđuje. I dalje samo misli na izlazak napolje gde najviše igra fudbal sa drugarima, a voli i tenis, koji trenira.

Poznato je da deca uče od svojih roditelja, ali postoji li nešto što ste vi naučili od svog deteta?
Uvek imam utisak da sam, kada smo zajedno, najbolja što mogu biti, iskrena, otvorena, zaštitnik, i to je ono najdragocenije što deca u nama bude. Oni od nas uče o životu i nekim praktičnim stvarima, a mi se zahvaljujući njima nikada ne udaljavamo od onih suštinskih.

Mnogi roditelji u današnje vreme ne stižu da se, u trci za poslom, posvete deci. Kakva je situacija kod vas?
I ja stalno žurim, jurim, ali stižem! Svesno prihvatam činjenicu da trpe moji hobiji, druženja s prijateljicama, ali to je moj izbor i sve drugačije mi ne bi prijalo u ovom trenutku. Ipak, priznajem da sve nekako biva lakše kako nam dete raste, ima svoje društvo, sport na kome provodi vreme, dok mi možemo malo da predahnemo.

Želite li još dece?

Želimo i baš smo se složili da bi u ovom periodu to bilo lepo i ostvariti.

Uputite savet budućim mamama.
Iako svako na kraju uradi po svome i u skladu sa okolnostima u kojima živi, moj savet bi bio da budu što opuštenije, ali uvek spremne na nepredviđene situacije. Nema očajavanja kada se dogodi nešto što ne priželjkujemo, samo upornost i trud da se pronađe najbolje rešenje. Najvažniji su ljubav, pažnja i požrtvovanje, a materijalni svet u kome živimo ne sme da odigra presudnu ulogu u odluci da se zasnuje porodica, da se radi na prinovi a ni u kasnijem odgajanju deteta.


Milica Prelević