Broj 220
Početna > Intervju > Fizički i psihički težak posao

Kako postati instruktor ronjenja

Fizički i psihički težak posao

Instruktorka ronjenja Božana Ostojić, koja vodi sve kurseve škole Calypso na bazenu Tašmajdan u Beogradu, tvrdi da, iako joj je posao lep i dinamičan, od njega ne može da se živi

U kom trenutku ste odlučili da postanete instruktor ronjenja?
Nakon godina rekreativnog ronjenja, ovaj hobi je spontano prerastao u zanimanje.

Kakvo obrazovanje je potrebno da bi neko postao instruktor ronjenja?

Prema programu svetske ronilačke federacije CMAS, treba viša stručna sprema jer je instruktor ronjenja učitelj i pedagog.

Šta podrazumeva posao instruktora ronjenja?
Pre svega obuku ronjenja.

Koje su dobre, a koje loše strane vašeg posla?
Uvek je isprepleteno. Lepa strana je što je posao dinamičan, nema sedenja u kancelariji, nego se radi uglavnom na otvorenom, putuje se, stalno se upoznaju novi ljudi najrazličitijih profila... Loša strana je što ova profesija trenutno, naročito u Srbiji, ne može da obezbedi egzistenciju. Da bi preživeo, instruktor ronjenja mora da radi dodatni posao, što istovremeno znači da ne može u potpunosti da se posveti tome što radi.

Može li na moru da se živi od tog posla?
Čak i na moru je diskutabilno.

Vaša profesija je karakteristična za gradove na moru, koliko je interesovanje za ronjenje u Beogradu?
Beograd je uvek imao visoku kulturu ronjenja. U vreme SFRJ najveći klub, najveći broj zarona, najbolje takmičarske rezultate imao je klub URS. Danas u Beogradu ima tridesetak klubova, što je previše i svi zaista i nisu klubovi u pravom smislu reči, ali imamo stvarno velik broj ronilaca u gradu.

Šta savetujete onima koji žele da pođu vašim stopama i postanu instruktor ronjenja?
Da znaju da će teško živeti od toga, da je to odgovoran i zahtevan posao, težak fizički i psihički.

 

S. O.