Broj 22
Početna > Poznati > VALENTINO

Modna groznica

VALENTINO

Valentino Klemente Ludoviko Garavani, ili jednostavno Valentino, rodio se 1932. godine u Vogeri. Sanjajući o modnoj karijeri, sedamnaestogodišnji mladić usavršavao je svoj francuski i ubeđivao roditelje da ga puste u Pariz na školovanje. Godine 1950. odlazi u prestonicu mode, gde je pohađao kurseve crtanja i dizajna. „Moji roditelji su bili veoma hrabri što su mi dopustili da tako mlad odem u Francusku. To bi bilo isto kao kada bi vas danas dete pitalo da ode u Šangaj." Rizik se isplatio. Posle devet meseci treniranja u modi, Valentino ulazi u modnu kuću Jean Desss, gde je radio nekoliko godina pre nego što je prešao u Gi Laroš.

Pariski dani
  Tada je živeo u dve malecne sobe na poslednjem spratu prelepe stare zgrade u ulici De Rene. „Jedna soba je bila ovalna jer se nalazila ispod kupolastog krova. Dekoraciju sam uradio sam u Napoleonovom stilu. Bilo je veoma šarmantno."
  Valentino se nije prepuštao čarima noćnog života posleratnog Pariza. Pošto bi ostavio za sobom naporan dan proveden u kreiranju, gledao je filmove. „Bio sam lud za bioskopom. Kad sam bio mali, pratio sam sestru koja bi izlazila sa dečkom u bioskop. Fascinirale su me zvezde velikih ekrana. To me i podstaklo da se bavim modom." Rita Hejvort mu je bila omiljena. Nije ni slutio da će mu upravo ona biti jedna od najvernijih mušterija.
  Već tada je Pariz imao draži, koliko i Holivud, da inspiriše jednog dizajnera. "Osećao sam ga kao svoj grad. Tokom svoje karijere mnogo sam putovao: Rim, London, Njujork, Pariz, Barselona... Ali, Pariz u sebi ima nešto magično!" Na jednom putovanju u Barselonu otkrio je svoju ljubav prema crvenoj boji. Od tog otkrovenja rađa se čuveno „Valentino-crveno", boja posebna po svojim narandžastim i jarkim crvenim tonovima.
 
  Mali Francuz
  Posle osam godina u Parizu, vraća se u Rim, gde počinje da stvara svoju modu. U tome je imao veliku podršku oca, koji je prodao imanje na selu kako bi sinu omogućio da otvori modnu kuću.
  Tokom jedne nedelje visoke mode u Palati Pitijevih, markiz Đorđini dodeljuje Valentinu poslednji sat poslednjeg dana da predstavi svoje modele. Njegova francuska obuka pokazala se na delu. „Zvali su me mali Francuz!"
  Naredne godine u posao ulazi i Đankarlo Đameti. Započeli su u malom apartmanu na poslednjem spratu zgrade u Gregorijanskoj ulici. Postepeno se kompanija proširila na celu zgradu, na čija su vrata u međuvremenu nagrnule brojne zvezde, poput Liz Tejlor, Rite Hejvort, Odri Hepbern, te najlepše obučena svetska dama Džeki Kenedi. Godine 1968. Valentino je prikazao svoju slavnu apsolutno belu kolekciju i iste godine dizajnirao Džekinu venčanicu boje slonove kosti od žoržeta. Internacionalna slava bila je očigledna.
  Valentinove kreacije pojavljuju se na naslovnicama Tajma i Lajfa. Veliki američki umetnik Endi Vorhol pravi kreatorov portret. Njegove revije obavezni su događaji za rimsku elitu. Godine 1973. jedan kupac je izjavio: „Čak i kad bi održavao reviju u Sibiru, otišao bih da je pogledam!" Franko Marija Riči objavljuje knjigu „Valentino" o kreatorovom životu i delu. U Los Anđelesu otvara svoj najveći butik, na više od hiljadu kvadratnih metara, gde su sakupljene sve linije ovog kreatora.
  Priznanja i uspesi se vrtoglavo nižu. Zajedno s tim rasla je i njegova glad za luksuznim životom - kuće, kola, jahte, konji, prijatelji u visokom društvu...  
  Godine 1991. Valentino je proslavio trideset godina svoje mode. Proslava se sastojala od više manifestacija: kratkometražni film „Valentino", kokteli, prijemi, izložbe fotografija i modela... Na svojoj Akademiji, Valentino je izložio više od trista najslavnijih eksponata.
  Takođe je organizovana izložba „Trideset godina magije" u Njujorku, gde je oko sedamdeset hiljada posetilaca za manje od dve nedelje pogledalo izložbu. Sav prihod je bio namenjen njujorškoj bolnici za izgradnju novog centra za obolele od side.
  Ostalo je skorija istorija. Istorija koja nije imala svoje padove, ali je, ipak, imala traumatičan završetak. Firma „Valentino", pa samim tim i marka, prodata je nemačkom H.d.p-u. Kreator je ostao bez svog čeda, ali ne i bez inspiracije. I dalje je jedan od najvećih svetskih dizajnera!
 
Autor: Dragana Barjaktarević