Broj 219
Početna > Lepi i zdravi > Opasnost od krpelja

Lajmska bolest

Opasnost od krpelja

Tokom prolećnih dana većina ljudi provodi vreme u prirodi što, osim uživanja u lepom vremenu i čistom vazduhu, donosi i ubode sićušnih insekata

Ukoliko nisu zaraženi, krpelji su sasvim bezopasni, ali ako im je u telu prisutna bakterija Borelia burgdoferi, ubod ovih životinjica može da izazove teške komplikacije, poput lajmske bolesti.
- U pitanju je bakterijska infekcija koja zahvata ceo organizam, posebno nervni sistem, srce, zglobove i kožu. Uzročnik bolesti je bakterija spiroheta Borelia burgdoferi, a prenosi se ujedom zaraženog krpelja. Važno je znati da nisu svi krpelji zaraženi ovom bakterijom (u proseku oko 30 odsto insekata prenose bolest). Posle uboda koji je bezbolan, krpelj nekoliko dana ostaje čvrsto pripijen uz kožu, a u ovom periodu hrani se sisanjem krvi čoveka ili životinje. Tokom tog vremena, ukoliko je krpelj zaražen borelijom, u organizmu ubodene osobe razvija se infekcija - objašnjava dr Gordana Bratić, lekar opšte prakse poliklinike Medikom. Ukoliko se u prva 24 časa od momenta ujeda pravilno postupi, čak ni zaraženi krpelj neće preneti boreliju na čoveka.

Simptomi lajmske bolesti
Prvi simptom je pojava prstenastog crvenila na mestu uboda, koje se javlja između trećeg i tridesetog dana.
- Crvenilo se širi, a praćeno je pojavom temperature, glavoboljom i umorom, uz oticanje i bol okolnih limfnih žlezda. To su simptomi početne faze bolesti, tj. prvog stadijuma. Drugi počinje dva meseca posle uboda, kada borelija ulazi u krvotok i izaziva oboljenje srca, zglobova i nervnog sistema. Mogu se javiti vrtoglavica, preskakanje srca, slabost mišića, zapaljenje moždanih opni, otečenost zglobova. Nekoliko meseci, ponekad i godina nakon uboda, počinje treći stadijum bolesti, kada dolazi do trajnog oštećenja organizma, kao i invalidnosti - kaže dr Gordana Bratić.

Kako se leči
Ako se lečenju pristupi u početnoj fazi, može se sprečiti progresija oboljenja. Lajmska bolest leči se antibioticima, odluku o izboru antibiotika, kao i dužini terapije, donosi lekar. Ne treba propisivati pacijentu antibiotik preventivno bez postojanja bilo kakvog simptoma bolesti. Preventivno uzimanje antibiotika može imati i štetan efekat jer će odložiti i usporiti „serokonverziju", tj. pojavu specifičnih antitela u krvi na boreliju koje omogućavaju otkrivanje ili potvrdu bolesti.

Najbolja zaštita
Preporučuje se izbor adekvatne odeće u toku boravka u prirodi (duge nogavice najbolje uvučene u čarape, dugi rukavi) i korišćenje repelenata, odnosno nanošenje na kožu supstanci koje odbijaju insekte.
- Bitan je i samopregled kože posle svakog boravka u prirodi, kao i stručno vađenje krpelja (lekar treba da izvadi krpelja kad god je to moguće) isključivo pincetom i to u vremenu kraćem od 24 sata od ujeda. Ako je osoba daleko od lekara ili zdravstvene ustanove, treba da izvadi krpelja pincetom hvatajući ga što bliže glavi, u blizini kože, ne hvatajući kožu. Mesto uboda obavezno treba dezinfikovati. Pre vađenja nije potrebno stavljati hemijska sredstva kao što su alkohol, etar ili petrolej. Krpelj se ne sme čupati, gnječiti ili kidati, jer se tako može prepoloviti na dva dela - jedan deo se izvadi dok glavica i rilica mogu ostati u telu, a u tom slučaju veoma teško se odstranjuju - objašnjava dr Gordana Bratić.

Da li je krpelj zaražen?
Ukoliko je krpelj stručno izvađen i pri tome je još živ, moguće je odmah pod mikroskopom otkriti prisustvo borelije. To se može uraditi u referentnoj ustanovi u Gradskom zavodu za javno zdravlje ili na VMA. Šest do osam nedelja nakon uboda, krv se daje na analizu kojom se utvrđuje prisustvo antitela na Boreliu burgdoferi. Ako se to čini pre ovog vremena, test će biti negativan, uprkos tome što je pacijent zaražen. U naredna tri meseca, osoba koju je ubo krpelj jednom u trideset dana mora da obavi kontrolni pregled kod infektologa.

 

Žaklina Milenković
 
Poliklinika MEDIKOM, Braničevska 12a
011 3443781, www. medikompoliklinika. com