Broj 218
Početna > Intervju > Posao na kojem se najviše smeje

Kako postati vaspitačica

Posao na kojem se najviše smeje

Vaspitačica Slađana Perković, trenutno rukovodilac privatnog vrtića, s ljubavlju i žarom priča o svom zanimanju koje pruža mogućnost produženog detinjstva

Šta je potrebno da bi neko postao vaspitač?
Neophodno je pre svega voleti decu i sve ono što „dečja posla" nose sa sobom. Vaspitač se postaje po završetku Više pedagoške škole za obrazovanje vaspitača.

Koje mogućnosti još pruža to obrazovanje?
Može se raditi u svim dečjim ustanovama koje na neki način obuhvataju rad sa decom od tri do sedam godina, poludnevni  ili celodnevni boravak, dečje igraonice, na pojedinim odeljenjima dečjih klinika, zatim bebisitovanje...

Koji su najlepši momenti vašeg posla?
Stalno sam okružena najlepšim i najiskrenijim dečjim osmesima, doživljajima. Vaspitači se mnogo smeju! Poseban događaj u životu svake vaspitačice jeste završna priredba kada ispraća jednu generaciju budućih đaka prvaka, kada se mešaju osećanja sreće, tuge, ponosa... I kada vam roditelji zahvale što ste bili deo njihovog odrastanja. Vaspitači koji su talentovani za muziku, slikanje ili glumu mogu da se iskažu i razvijaju svoje sposobnosti i da ih prenose na decu. U prilici smo da se stalno igramo i produžimo svoje detinjstvo ili da ga svaki put iznova proživljavamo.

Ima li nekih loših strana?

Ovo je naporan i odgovoran posao, tako da stalno morate biti na oprezu da bi deca u svakom momentu bila maksimalno bezbedna, a oni umeju biti vrlo nestašni. Morate biti koncentrisani i pripremljeni, informisani, jer se bavite dečjim vaspitanjem. Ne prenosite im samo znanje nego i kulturno ponašanje i moralna načela.

Šta savetujete onima koji žele da postanu vaspitači?

Poručila bih da se naoružaju strpljenjem, da moraju biti sigurni u svoj izbor, da neprestano uče i nadograđuju svoje znanje iz oblasti dečje psihologije, pedagogije, kreativnosti i da idu u korak s vremenom jer i deca se menjaju kako se menja svet.

 

J. R.