Broj 216
Početna > Lepi i zdravi > Lekar, pekar, apotekar...

Kako izabrati zanimanje

Lekar, pekar, apotekar...

Profesionalna orijentacija olakšava donošenje životno važnih odluka, kao što je izbor škole ili fakulteta tako što pomaže da bolje sagledamo naše sposobnosti i interesovanja

Profesionalna orijentacija namenjena je onima koji imaju dilemu koju srednju školu ili fakultet da upišu, koji žele da se prekvalifikuju ili dokvalifikuju.
- Na profesionalnu orijentaciju dolaze osmaci, maturanti ali i odrasli. Svako od njih ima teškoće u pravljenju izbora i potrebna im je stručna pomoć - kaže Eleonora Vlahović, diplomirani psiholog sa dvadesetogodišnjim radnim iskustvom na ovakvim poslovima.

Šta je profesionalna orijentacija
Najpre se obavlja intervju koji ima za cilj upoznavanje s klijentom i prikupljanje podataka o školskom uspehu, hobijima, o profesiji roditelja... Zatim sledi testiranje koje uključuje nekoliko vrsta testova. Na osnovu tako dobijenih podataka psiholog obavlja profesionalno savetovanje i profesionalno informisanje. Time klijent dobija bolji uvid u sopstvene sposobnosti, interesovanja i neke osobine ličnosti koje su od značaja za profesionalni izbor, kao i podatke o odgovarajućim školama, fakultetima, specifičnostima upisa. Za svakog kandidata daje se preporuka koji izbori bi bili odgovarajući, kao i alternativa ukoliko je to iz nekog razloga teško ostvarljivo.

Ambiciozni roditelji

Roditeljima se savetuje da budu pomoć i podrška svojoj deci da samostalno donesu odluku. Ne bi trebalo da budu navalentni, ali ni nezainteresovani.
Kod dece koja nemaju razvijena profesionalna interesovanja, što je često kod učenika osmog razreda, razumno je odložiti donošenje tako važne odluke tako što će se upisati gimnazija, a pred upis na fakultet ili višu školu ponovo uraditi test za profesionalnu orijentaciju.

Junska groznica
U školama se nedovoljno radi na kontinuiranom profesionalnom razvoju dece, kao i sam postupak profesionalne orijentacije u završnim razredima. Na taj način se važna životna odluka prepušta sticaju okolnosti. Oni koji nisu na vreme krenuli da razmišljaju o profesionalnom izboru, koji nisu potražili stručnu pomoć, a bila im je potrebna, u junu bivaju uznemireni, nesigurni i ne znaju kako da se ponašaju.
Neki učenici ne žele da upišu gimnaziju, ali nisu sigurni za koju stručnu školu da se opredele. Kod drugih je problem širok spektar interesovanja i uspešnost u mnogim oblastima, govore više stranih jezika, dobri su u matematici ali im se sviđa i istorija, što ih takođe ometa da naprave izbor. Kod trećih postoji sukob želja između roditelja i dece, kod četvrtih postoje jasna profesionalna interesovanja ali zbog školskog uspeha ne mogu da upišu željenu školu - kaže Eleonora Vlahović, diplomirani psiholog.

Šta posle škole?
Zbog ekonomske krize sve se češće razmišlja i o tome šta posle škole, da li su zanimanja za koja se školujemo tražena.
- Profesionalna orijentacija bi trebalo da pomogne osobi da se školuje za profesiju u kojoj će biti uspešna i u kojoj će se osećati dobro. Interesovanja su u tome jako bitna, ali je potrebno biti realan i sagledati kakvo je stanje u svetu rada. Ukoliko osoba ima interesovanje za oblast za koju ne postoji potražnja na tržištu, kao što je etnologija, onda se osobi preporučuje da se time bavi kao hobijem, a traži se nešto srodno što će joj takođe odgovarati ali će pružiti više šanse da se sa tom kvalifikacijom obezbedi egzistencija - objašnjava Eleonora Vlahović.

Genetičar nesuđeni ekonomista

-Jednom je na testiranje došla gospođa koja je želela da upiše sina na
Ekonomski fakultet. Posle testiranja otkrili smo da sin ima izuzetan
talenat za naučni rad. Sada je u Engleskoj, gde vrlo uspešno studira
genetiku - kaže psiholog Eleonora Vlahović.

 

Žaklina Milenković