Broj 215
Početna > Zanimljivosti > Sve o Uskrsu

Sve o Uskrsu

- Hrišćani ga proslavljaju od drugog veka naše ere, pa ujedno spada i u najstarije praznike.
- Pokretni je praznik i uvek pada u nedelju, u prvu nedelju posle punog meseca - prolećne ravnodnevice. Ako se taj period poklapa sa jevrejskom Pashom, pomera se za narednu nedelju kada je pun mesec. Prema tome, datum praznovanja može se pomeriti u razdoblju od pet sedmica ili trideset pet dana.
- Najranije može biti 22. marta prema starom julijanskom kalendaru, odnosno 4. aprila prema novom, gregorijanskom, a najkasnije 25. aprila.
- U prvom slučaju Uskrs je pre Blagovesti, u drugom posle Đurđevdana (6. maja).
- Bojenje jaja u crveno datira od 12. veka, a šaranje jaja od 16. veka

Uskršnje poklade

Padaju u osmu, odnosno sedmu nedelju pre Uskrsa, pokretne su i izračunavaju se u zavisnosti od toga kada je Uskrs. Odnose se na vrstu hrane koja se jede pred post (mesne, bele, tj. beli mrs) ali i na ponašanja u odgovarajućim sredinama.
O uskršnjim pokladama u prošlosti su najčešća bila sledeća obredna događanja:
- odgovarajuća ishrana,
- ophod maskiranih prolećnih povorki,
- pokladni svatovi; komendijaši, fašange, mačkare, maškare, Arapi, prerušenci; lorfe; povorke sa životinjskim maskama; medvedi - čija je opšta karakteristika ophod naselja, veoma bučno ponašanje, razuzdanost i zbijanje šala; sahrana zla - spaljivanje zime.
- obredno igranje (kolo baba sa sveštenikom oko crkve),
- paljenje vatri, sedenje oko njih i preskakanje uz šale i lascivne priče; kokanje kokica,
- vršenje magijskih radnji za zaštitu domaćinstva, plodnost useva i životinja,
- ljuljanje mladeži,
- mirenje zavađenih,
- večernjem u crkvi oglašava se početak posta.

Bojeno jaje nagoveštava radost, život, trajanje, uskrsnuće iz mrtvih, večni život, ljubav i poštovanje.

Koliko mesta, toliko običaja, ali na kraju ne zaboravite i onaj najvažniji - ako ste se s nekim posvađali, obavezno se pomirite.

Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Isusovo uskrsnuće, ali i buđenje prirode.