Broj 215
Početna > Prica > Ani je moja učiteljica života

Ašhen Ataljanc

Ani je moja učiteljica života

Čuvena balerina Ašhen Ataljanc priča o svom porođaju u plavom apartmanu, uz prigušena svetla, omiljenu muziku i suprugovu podršku i otkriva kako se pripremala za najlepšu životnu ulogu

Otkako je saznala da je u blagoslovenom stanju, Ašhen se potpuno bila posvetila roditeljstvu. Još tokom trudnoće ona i njen suprug Danilo Nađ su uz pomoć prenatalne edukacije uspostavili komunikaciju sa svojom princezom pa su kada je devojčica ugledala svetlost dana, imali osećaj da se već dugo poznaju.

Sećate li se kako ste se osećali kada ste saznali da ste ostali u drugom stanju?

Bila sam na turneji kada sam posumnjala na trudnoću. Tada sam i odlučila da uradim test. Prvi test nije uspeo pa smo moj suprug Danilo i ja kroz nekoliko dana odlučili da uradimo drugi test. Bila sam presrećna kada sam videla te crtice jer sam dugo želela bebu.

Koliko vam se pogled na svet promenio tada?
Nisam odmah reagovala na taj način, tek posle dve-tri nedelje me je uhvatio neki strah, s obzirom na godine koje sam imala i život koji sam preživela. Čak sam pomislila kako Danilo i ja više nikada nećemo biti sami i kako sada više nema povratka. Dete je neraskidiva veza između dvoje ljudi, nijedan papir ne može da vas veže za nekoga kao dete. Međutim, taj strah me je prošao već posle nedelju dana.

Kako vam je protekla trudnoća?
Radila sam do šestog meseca, a vežbala sam jogu za trudnice do kraja osmog meseca. Divno sam se osećala, imala sam fantastičnu trudnoću. Sve je bilo onako kako sam želela.

Jeste li se mnogo ugojili?
Petnaest kilograma, ali se to nije mnogo primećivalo, osim ogromnog stomaka. Izgledalo je kao da ću dobiti dvojke!

Jeste li tada priželjkivali sina ili ćerku, da li vam je pol ikada bio bitan?
Već u trećem mesecu sam znala da je devojčica. Tada smo joj odabrali ime i obraćali smo joj se po imenu. Ani.

Neki ljudi veruju da nas ime donekle određuje, čime ste se vodili kada ste davali ime svojoj ćerki?
Verujem u tu tvrdnju. Želela sam da moje dete ima jermensko ime, a Danilo je želeo da bude kratko da dete ne bi moglo da dobije nadimak. Kada sam saznala da ćemo dobiti devojčicu, pregledala sam sva jermenska imena i odabrala ime Ani. Dopalo mi se kako zvuči, ali i značenje imena, po nekadašnjoj prestonici jermenskog carstva. Kada sam je videla prvi put, znala sam da nisam pogrešila jer joj ime Ani Nađ-Ataljanc sjajno pristaje.

Gde ste se porodili i jeste li bili zadovoljni tretmanom koji ste dobili u bolnici, s obzirom na to da se mlade mame sve više žale na neljubaznost osoblja?
Pošto smo tada živeli u Milanu, tamo sam se i porodila. Dugo sam birala bolnicu u kojoj ću se poroditi jer u Italiji postoji ta vrsta izbora. Želela sam da se porodim prirodno, bez bilo kakve anestezije za koju verujem da je štetna. Puno sam vežbala pa sam bila potpuno spremna za bol koji me je očekivao. Želela sam da bude prigušeno svetlo u sali da bi šok za bebu bio što manji. Takođe sam želela da mogu da pustim muziku koja me opušta. Imala sam priliku da izaberem čak i boju apartmana u kojoj sam se porodila. Našla sam takvu bolnicu, univerzitetsku kliniku koja porađa žene po toj metodi. Mnogo ljudi me je kasnije pitalo koliko sam sve to platila i samo su me gledali s nevericom kada bih im otkrila da je to besplatno.

Sećate li se porođaja?
Za porođaj sam se spremala kao za neki ispit. Čitala sam literaturu, išla sam na kurs prenatalne edukacije. Bila sam toliko upućena da sam znala šta može da se desi u svakoj fazi porođaja. Danilo i ja smo na dan porođaja došli u pet ujutro u bolnicu, kada su mi kontrakcije bile na dva minuta. Još 15 sati posle toga je trajao moj porođaj.
 
Suprug je sve vreme bio sa vama?
I Danilo je bio potpuno pripremljen za porođaj, čak mi je pomagao da se porodim. Davao mi je vodu, a imali smo i neke energetske kuglice za snagu jer nas je sve prilično iscrpelo. U jednom trenutku je bilo malo problema zbog mojih trbušnih mišića pa se ceo porođaj zbog toga malo odužio. Lekari su, naravno, dolazili da proveravaju da li je sve u redu, jer su babice te koje porađaju. U mom slučaju su upravo babice najzaslužnije što sam uspela prirodno da se porodim.

Da li vam je bilo teško da se naviknete na novo biće u vašoj kući i da uskladite poslovne obaveze sa porodičnim?
Nisam radila prvih godinu dana njenog života, a tu odluku sam donela još za vreme trudnoće. Želela sam da je posvetim Ani.

Veruje se da je muškarcima potrebno malo više vremena da se povežu s detetom, je li tako bilo i s Danilom?
Mislim da to zavisi od toga koliko je muškarac učestvovao u trudnoći. Danilo je sve vreme bio uz mene. Kada sam mazila stomak, ljubila i kuckala po stomaku, Danilo je to radio sa mnom. Kada sam ga kasnije pitala kako je on doživeo to iskustvo, prisustvovanje porođaju, odgovorio mi je da se osećao kao da smo igrali neku veoma bitnu utakmicu i da smo pobedili. Mislim da nas je to još više zbližilo.

Na koji način vaspitavate Ani, šta vam je bitno da je naučite?
Čini mi se da mi više učimo od nje! Ona je bila moja velika učiteljica i dok je bila u stomaku, a i kasnije kada se rodila.

Šta vas je naučila?
Da se još više radujem životu. Gledajući nju kako se zaigra s nekim potpuno nebitnim predmetom i kako joj je to dovoljno da bude srećna u svom svetu, počela sam i sama više pažnje da obraćam na sitnice koje nekada nisam umela da vidim.

Od čega sada kao majka najviše strepite?
Pre nego što se Ani rodila nisam imala nikakve strahove. Kada je ona ušla u naše živote, po prvi put u životu sam počela da imam strah od starosti, od smrti... Dešava mi se čak da uđem u avion i pomislim: „Valjda će sve biti u redu", iako sam se pre toga hiljadama puta vozila i nikada mi ta misao nije padala na pamet. Volela bih da budem tu za nju, dokle god joj budem potrebna.

Poznato je da vi vodite računa o ishrani, učite li i ćerku tim zdravim navikama?
Ona jede ono što jedem i ja. Trudim se da je naučim da voli zdravu hranu. Ona, na primer, ne jede slatkiše. Još uvek nije probala čokoladu.

Zar ne mislite da će vam jednog dana zameriti što ste je u detinjstvu lišili čokolade?
Naprotiv, mislim da će mi biti zahvalna. Ona ima skoro dve godine i još se nijednom nije razbolela. Čak sam je i dojila do pre dva meseca, punih 19 meseci.

Od svih uloga koje ste u životu igrali, da li je uloga majke najteža?
Mislim da je najlepša!

Iz svog iskustva, dajte savet budućim mamama.
Trebalo bi da se pripreme za trudnoću, da čitaju, informišu se... Ipak, sve znanje koje sam stekla u periodu pre porođaja stavila sam sa strane od trenutka kada se ona rodila i odlučila da slušam intuiciju. Neka osluškuju svoje dete i intuiciju.

Suzana Obradović