Broj 212
Početna > Prica > Deca su najveće bogatstvo

Edin Škorić

Deca su najveće bogatstvo

Odbojkaš i bivši učesnik Survajvera Edin Škorić objašnjava zašto je važno da se deca od malih nogu usmere na sport, tvrdi da je imati dete i biti odgovoran roditelj najteži, ali i najlepši posao na svetu i priznaje da ne bi ponovo ulazio u brak

Tata šestogodišnje Andree i trogodišnjeg Alekse Edin Škorić objašnjava šta ga najviše brine kada razmišlja o budućnosti dece, a svim roditeljima savetuje da svoje mališane vole bezuslovno i uživaju u svakom trenutku.

Kako si reagovao kada si saznao da ćeš postati otac?
Svi ljudi imaju strah od nepoznatog, ali to je dobar strah, onaj koji nas čuva. Momenat kad smo Ivana i ja saznali da je trudna nikad neću zaboraviti. Oboje smo bili presrećni. Mislim da mi se očinstvo desilo u pravom trenutku, mada niko nije spreman na to. Niko se nije rodio kao roditelj. Imati dete, živo i zdravo, najvrednije je na svetu.

U kakvom sećanju ti je dan kada si dobio ćerku, a kasnije i sina?
Oba momenta su neopisiva. Sećam se dana kad je Ivana došla sa pregleda i saopštila mi da ćemo imati curicu - malu slatku princezu. Taj osmeh na svom licu i danas pamtim. Onda, kad smo saznali da Ivana nosi sina, osećaj je bio potpuno isti kao sa Anjom. Drago mi je da imaju jedno drugo, to je ljubav u koju verujem, ljubav u pravom smislu.

Koliko se tvoj život promenio od trenutka kada si postao otac, gledaš li na svet drugačijim očima?
Život se menja apsolutno. Prioriteti se sami poređaju. Imati dete i biti odgovoran roditelj najteži je posao na svetu, ali i najlepši. Svaki momenat ima smisla, svaki problem rešenje. To je osećaj potpunog zadovoljstva.

Koliko si učestvovao u obavezama oko dece dok su bili mali, jesi li ih kupao, presvlačio, hranio i ravnopravno delio obaveze sa suprugom?
Učestvovao sam u svim obavezama, mada to za mene nisu bile obaveze, već zadovoljstvo. Kupanje, presvlačenje, pelene, hranjenje - sve su to predivne stvari koje svaki roditelj treba da radi umesto bebisiterke. Deca od prvog dana stvaraju odnos s roditeljem. Osećaju ko ih nosi celu noć, ko ih hrani i ko im se obraća po ceo dan.

Zbog prirode posla često si daleko od dece. Pomisliš li ponekad da je trebalo više da budeš uz njih?
Provodim pored dece onoliko vremena koliko mogu. Razlog što sam ostavio odbojku na godinu dana jeste da bih bio što više pored njih, u periodu kada smo Ivana i ja počeli da živimo odvojeno. Nažalost, niko od nas ne može sve vreme biti pored svoje dece jer moramo da radimo. Današnji način života je takav da nemamo baš sve vreme ovog sveta za svoju decu. Ali, to vreme koje imamo moramo iskoristiti da im se posvetimo.

Krajem prošle godine preselio si se u Portugal gde igraš odbojku. Koliko ti teško pada razdvojenost od njih, posebno ako se uzme u obzir da su sada u životnom dobu kada si im kao otac najpotrebniji?
Razdvojenost mi veoma teško pada. Ali, to su oni prioriteti o kojima sam pričao. Razlog naše razdvojenosti je njihova budućnost. Moj posao je takav da je bolje plaćen u inostranstvu nego kod nas. Ipak, trudim se da budem što više u kontaktu s njima. Ivana, naravno, omogućava da se često vidimo preko Skajpa, a moji roditelji, kod kojih deca često provode vreme, pomažu mi da oni što manje osete moje odsustvo.

Sa aspekta vrhunskog sportiste, koliko je važno da se deca od malih nogu usmere na neki sport?
Veoma je bitno da se deca bave sportom. Sport razvija osećaj odgovornosti, jača telo i duh i uči decu odmalena na obaveze. Anja se bavi plivanjem i srećna je zbog toga, a Aleksa još ne trenira ništa, ali kad bude izrazio želju za nekim sportom, mi ćemo uraditi sve da mu to omogućimo.

Čemu ih učiš, da li istim stvarima kojima su tebe učili roditelji ili nova vremena imaju i nove kriterijume?
Svakako da svako vreme nosi nešto svoje. Ali, mislim da su u suštini ljudske norme i standardi isti. Učimo ih da budu dobri ljudi, da znaju da razlikuju loše od dobrog, da poštuju druge ljude i različitosti. Trudimo se i dajemo najbolje od sebe.

Kažu da su ćerke tatine mezimice, da li je i u tvojoj porodici tako, jesi li blaži i popustljiviji prema Andrei nego prema Aleksi?
Mislim da sam isti prema oboma, ali naravno da je odnos drugačiji jer nije isto vaspitavanje devojčice i dečaka. Ali, oboje imaju istu pažnju i nežnost oba roditelja.

Andrea ima šest, a Aleksa tri godine, koliko se oni brzo menjaju?
Deca se menjaju svakodnevno. Njihova interesovanja se menjaju iz dana u dan. Anja voli knjige, voli da uči, voli plivanje i igru, a Aleksa voli Betmena, Supermena i ostale heroje. Pravi je dečak.

Kada gledaš decu kako rastu, o čemu najčešće razmišljaš?
Kad gledam kako se razvija današnji svet, brinem za svoju decu. Svet počinje da gubi onu lepotu koju je nekad imao. Sve se menja, nažalost, stvari koje za mene nemaju neku vrednost danas postaju predmeti i razlog življenja. Brinem da im se nešto ne desi, da ih neko ne povredi. Brinem u svakom smislu te reči i mislim da svaki roditelj brine za svoje dete, bez obzira na to koliko ono veliko bilo.

Pribojavaš li se njihovog odrastanja, noćnih izlazaka i prvih ljubavi?
Svaki detetov uzrast nosi nove brige. Naravno da brinem oko noćnih izlazaka, ali mislim da sve polazi iz kuće. Znam da će biti i povređeni u ljubavi, ali to je sve proces kroz koji moraju da prođu. U tome i jeste lepota života. Kao što jedna poslovica kaže - život je divno putovanje.

Ivana i ti ste se razveli na miran način, bez ikakvih skandala, što je u današnje vreme retkost. Tada si rekao: „Razlozi za razvod su isključivo naša stvar. Objašnjenje dugujemo samo svojoj deci". Na koji način ste uspeli da Aleksi i Andrei objasnite da mama i tata više nisu zajedno?
Ne postoje reči kojima možete detetu objasniti da se njihovi roditelji više ne vole i da ne žive zajedno. Ali, možete delima. Oni znaju i osećaju da su voljeni jer provodimo kvalitetno vreme s njima, ulažemo u njih i u ljubav.

Jesi li izgubio veru u brak, da li bi se ponovo oženio?
Mislim da ne bih ponovo ulazio u brak. Ne razmišljam puno o tome. Trudim se da budem dobar roditelj svojoj deci i ne ulažem baš mnogo u svoje emocije prema nekom drugom. Zasad je tako, a šta nosi buduće vreme to niko ne zna.

Da li bi voleo da imaš još dece?
Potreban sam Anji i Aleksi, kojima posvećujem sve svoje slobodno vreme. Trenutno ne bih voleo da imam još dece, ali znate kako kaže ona poslovica - nikad ne reci nikad.

Uputi savet budućim očevima.
Volite bezuslovno svoju decu. Budite dete zajedno sa njima! Nemojte ih kažnjavati, život će ih kazniti i kad ne budu krivi. Uživajte u svakom trenutku. Slikajte se i pamtite svaki momenat.

Milica Prelević
Foto: Privatna arhiva