Broj 21
Početna > Prica > KAO TATA SAM ODGOVORNIJI

Srđan Đurić

KAO TATA SAM ODGOVORNIJI

U protekla četiri meseca Srđan Đurić je osetio nemerljivu sreću jer je, postavši otac, otkrio emocije kojih nije ni bio svestan. Rođenje ćerkice Anđele je dočekao teoretski „dobro potkovan", ali ga je svaki novi dan uverio koliko je odrastanje deteta najlepši i najteži zadatak na svetu

Kako vam je prošlo ovih četiri meseca od kako ste postali otac?
Ovo je za Mariju i mene novi početak. Novo poglavlje koje iz dana u dan, iz korena menja naš odnos prema životnim načelima i prioritetima. Ovo je period u kome ponovo upoznajemo sebe i uvodimo u svet jedno novo biće za koje smo odgovorni.

Šta biste rekli, kakav ste tata?
Prvih dana sam bio suviše zabrinut, a zašto ne reći i pomalo konfuzan. Ali, sada sam sve više siguran i potpuno posvećen supruzi i našoj ćerki.

Jeste li sada drugačiji nego pre?
Svakako sam postao odgovorniji, oprezniji u svakom smislu, ispunjeniji i srećniji nego ikada ranije.

Kako ste sa suprugom podelili obaveze oko bebe?
Anđela je naša ćerka i sve što joj je potrebno doživljavamo ne kao obavezu već kao deo naših života. Trudimo se da ih ispunimo na najkvalitetniji mogući način.

Da li vam neko pomaže?
Sami smo sebi najveća pomoć, ali podrška Marijine sestre i majke, kao i moje majke je od neprocenjive vrednosti.

Kakva je vaša Anđela? Je l' mirna ili je živahna devojčica, kakva joj je narav, na koga liči?
Uvek kada me pitaju na koga Anđela liči, odgovorim isto - liči na bebu. Još je mala da bi se videle bilo kakve karakteristike, kako u fizičkom tako i u bilo kom drugom smislu. Ali, ono što je vidljivo od prvog dana, jeste da je veoma aktivna i živahna devojčica.

Jeste li znali da ćete dobiti ćerkicu i kako ste reagovali na tu vest?
Znao sam to od kada je Marija bila u četvrtom mesecu trudnoće. Bio sam uzbuđen i presrećan.

Kako su protekle pripreme za dolazak bebe?
Staloženo i mirno. Marija i ja smo kupili sve moguće knjige koje smo pronašli o trudnoći i odgoju bebe u prvim nedeljama i mesecima. To je sada zavidni deo naše biblioteke. „Potkovani" smo teoretskim znanjem koje nam ponekad pomaže, ali ponekad, bogami, i ne.

Na šta se onda oslanjate - na savete roditelja i prijatelja, intuiciju ili i dalje konsultujete najnoviju literaturu iz oblasti pedijatrije?
Pre svega se oslanjamo na osećaj i intuiciju. Kada provodite toliko vremena uz tako malu osobu, onda počinjete da prepoznajete detalje koji ne postoje ni u jednom udžbeniku ili knjizi. Onda ste prepušteni sebi i osećaju koji vas vodi. Naravno, saveti najbližih su dobrodošli, kao i prijatelja koji imaju malu decu. Neizostavna karika u tom lancu je i dobar pedijatar koji može da vas sasluša i koji trpi pozive roditelja-početnika i van radnog vremena.

Sa dosadašnjim iskustvom, šta mislite da je najvažnije za Anđelino odrastanje?
Pre svega emocije. Osećaj sigurnosti i emotivna podrška koju svakodnevno dobija od roditelja. Odrastanje je najteži zadatak na svetu i svaki dan je bitan.

Je l' Anđela spava ili se događalo da vas po celu noć drži budne?
Mislim da je sada prošlo vreme besanih noći. U jednom kraćem periodu se dešavalo da zbog grčeva ne može da zaspi. Sada Anđela ima svoj ritam koji se neće mnogo poremetiti ni nicanjem prvih zubića. Ali, to je samo nada.

Šta ste tada radili?
Držao sam je, pevao joj, plesao sa njom, grejao joj stomačić i, zašto ne priznati, molio se da joj bude dobro i da joj problemi što pre prođu.
Kako sada usklađujete poslovne i privatne obaveze?
Za sada to ide veoma dobro. Iako svi spavamo u istoj sobi, uglavnom ne čujem kada je Marija noću doji. Jutro zato pripada Anđeli i meni. Imamo neki svoj ritual koji se sastoji u presvlačenju, dugotrajnoj „priči" i raznim laganim vežbicama. Zatim sledi minimum sat vremena šetnje dok ne krenem na posao.

Je l' verujete u onu staru izreku - malo dete mala briga, veliko dete velika briga?
Svaki period u odrastanju deteta je tajna koju samo sa puno strpljenja, upornosti i mudrosti svako od nas prepoznaje i otkriva. Nadam se da ćemo Marija i ja biti dostojni tog zadatka koji je pred nama i da će Anđela biti ponosna na svoje roditelje kada se jednog dana bude osvrnula na svoje detinjstvo.