Broj 209
Početna > Prica > Želim da budem najbolja mama

Ana Mitić

Želim da budem najbolja mama

Otkako se ostvarila u ulozi majke lepa voditeljka Prve televizije Ana Mitić postala je srećnija, ispunjenija i zadovoljnija

Ana kaže da uživa u odrastanju prvenca Strahinje koji ju je potpuno promenio i uneo u njen dom beskrajnu sreću i radost, otkriva da, iako bi volela da ima još dece u budućnosti, želi još neko vreme da uživa samo sa sinom, a svim budućim mamama savetuju da budu vesele i zadovoljne, kao i da obavezno doje svoje bebe.

U avgustu prošle godine postali ste mama. Koliko se vaš život promenio od tog trenutka?
Do trenutka dok nisam stigla kući iz porodilišta, nisam bila svesna kolika je odgovornost preda mnom. Tek kada sam noć provela uz Strahinju, shvatila sam da ništa ne znam o bebama! Kad god bi zaplakao, pitala bih se da li ga nešto boli, kada ne plače, ustajala bih da se uverim da je sve u redu... Velika pomoć bile su mi Vladanova i moja mama, koje su bile sa nama prvih mesec dana. Sada već mogu da kažem da sam ekspert u menjanju pelena. Kao i svakoj ženi, od dolaska bebe život mi se promenio za 180 stepeni. Sada sam srećnija, ispunjenija, zadovoljnija, odgovornija i ozbiljnija.

Po čemu pamtite trudnoću?
Imala sam divnu trudnoću. Bez mučnina, promene raspoloženja, oticanja, komplikacija... Svih devet meseci sam se osećala odlično i do porođaja sam bila aktivna. Naravno, dosta su mi pomogli lekari koji su mi vodili trudnoću i u koje sam imala puno poverenja. To su dr Ljubiša Petrović iz Vojne bolnice u Nišu i prof. Nebojša Radunović iz GAK-a u Višegradskoj.

Kako ste se osećali poslednjih dana pred porođaj?
Sve vreme sam se osećala odlično, baš sam uživala! Nisam se bojala porođaja, a navijala sam da se Strahinja rodi malo pre termina da bi bio jedan mali Lav.

Kakvo vam je iskustvo doneo porođaj?
Svakoj ženi bih od srca poželela porođaj kao moj! Kada sam osetila da počinje, nisam paničila. Pratila sam uputstva iz knjiga, šetala, disala, tako da je, kada sam otišla u salu za porođaje, bilo kasno za epidural. Porodila sam se prirodno, a zahvaljujući babici Verici Dačić i dr Sanji Ljuštini iz GAK-a u Višegradskoj, porođaj uopšte nisam doživela kao neprijatno iskustvo. Što se tiče bolova, ne verujem da ih i jedna žena može zaboraviti, ali kada ugledate tog malog čoveka koga ste doneli na ovaj svet, shvatite da je vredelo i da nikakav bol ne može da se meri sa tim osećajem sreće!

Kako ste odabrali ime?
Verujem da dete ima ličnost već kada se rodi i pre nego što mu je ime dato. Ime za dečaka imali smo još pre šest godina. Mom mužu, tada momku, dopalo se ime Strahinja i dogovorili smo se da će nam se tako zvati sin ako ga budemo imali. Nisam tražila značenje Strahinjinog imena, ali kada se igramo kod kuće, govorim mu da je on jedan neustrašivi Strahinja!

Koliko vam je bilo teško da se naviknete na novo biće u kući?
To maleno biće preuzelo je vlast u kući čim je ušlo. Nije više bilo sna, filmova, serija, druženja sa prijateljima kao nekada. Najteže mi pada kada plače i muž me stalno kritikuje da ću ga razmaziti jer mu ne dozvoljavam ni da zaplače. Taman kada smo mislili da ćemo se malo naspavati jer su prošli grčevi, na red su stigli zubići. Ali, kada nam dođu bake u goste, uspevamo i da odspavamo koji sat duže.

Koje obaveze su vam najteže pale oko sinčića?
Najteže mi je kada ga nešto boli, a ja ne mogu da mu pomognem. Užasno bespomoćno sam se osećala kada sam se prvi put susrela sa grčevima i temperaturom. Ipak, posebno uživanje predstavlja nam ritual pred kupanje kada se mazimo, igramo i smejemo, kao i porodične šetnje vikendom.

Nadate li se da njegova prva reč biti „mama"?
Strahinja je pre neki dan, gunđajući, izgovorio nešto slično reči koju tako čekam da čujem - ma-ma-ma. Naravno, znam da su to bili slučajno izgovoreni slogovi, ali sam ugrabila čast da prvo pozove mene!

Je l' verujete u onu staru izreku - malo dete mala briga, veliko dete - velika briga?

Svi koji imaju stariju decu, ubeđuju me da je ta izreka 100 posto tačna, iako se meni čini da će mi biti lakše kada Strahinja odraste. To ću vam reći za koju godinu. Nadam se da ću uspeti da Strahinju naučim osnovnim vrednostima i da ću uspeti da ga izvedem na pravi put, bez obzira na to kakvo vreme dolazi.

Izgledate sjajno, na koji način ste uspeli da povratite izgled nakon trudnoće?
U trudnoći sam se ugojila nekih 11-12 kg, a dosta sam izgubila odmah na porođaju. A ostalo je „nestalo" zahvaljujući Strahinji, jer uglavnom sama brinem o bebi. Od kada sam počela da radim, pomaže mi i jedna teta Milica koja ga čuva dok sam na poslu. Inače, sve ostalo vreme nas dvoje provodimo u šetnji i igri pa mi se čini da nikada u životu nisam bila ovako aktivna.

Uputite savet budućim mamama.
Najvažnije je da uživaju u svakom minutu svoje trudnoće, da budu vesele, opuštene i zadovoljne jer se tako rađaju srećne bebe. Kada beba dođe, nemojte se bojati da nešto nećete umeti. Osluškujte je i ona će vam sama reći šta joj treba i kako da postupate sa njom, a sigurno nećete pogrešiti ako joj pokažete da je beskrajno volite! I ono što je najvažnije - mame, obavezno dojite svoje bebe! Ti trenuci koje budete doživele sa svojom bebom, pogledi i osmesi koje će vam uputiti dok je dojite, od neprocenjive su vrednosti! Osim toga, vaše mleko je najbolja hrana za vašu bebu!

Milica Prelević
Foto: Prva televizija