Broj 208
Početna > Putovanja > Od Fantasta do Kaštela

Dvorci Vojvodine

Od Fantasta do Kaštela

Stari zamkovi i danas kriju priče grofovskih porodica o usponima, padovima, intrigama i ljubavima

U Vojvodinu, situ i dremljivu, dolazi se i u ovim hladnim zimskim danima kako bi se bar na trenutak dotakli stari đermovi, videli salaši, čarde, ciganske „bande" i po koji fijaker stari. Romantične i pomalo zaljubljene duše najviše, ipak, uživaju u prizoru vojvođanskih dvoraca.

U duhu Dunđerskih
Kada putnik namernik u nepreglednoj vojvođanskoj ravnici, nedaleko od Bečeja ugleda dvorac Fantast, kao da je zalutao u jednu od starih grofovija koje kriju sudbine mnogih porodica, uspone, padove, mržnje i ljubavi. Najpoznatiji su Dunđerski, koji su početkom 19. veka iz Hercegovine došli u Vojvodinu. Bogdan Dunđerski bio je vlasnik dvorca Fantast koji je u tom vremenu odslikavao svu njegovu moć i bogatstvo. Nikada se nije ženio i imao je tri velike ljubavi - žene, konje i vino.

Ljubav kao inspiracija
Dvorac Fantast podignut je na imanju koje se prostiralo na 2.600 jutara zemlje. Građen je po njegovoj zamisli i inspirisan ljubavlju prema lepoj, tuđoj ženi Mari Dinjački, supruzi njegovog kovača. Danas je dvorac pretvoren u luksuzni hotel. U prostranom parku francusko-engleskog tipa nalaze se brojne staze za šetnju, teniski tereni a radi se i na uređenju obližnjeg jezera.

Sertifikat za veštice
Grofovi Dunđerski, najbogatija porodica u Vojvodini s kraja 19. i početka 20. veka, imali su u svom vlasništvu i mnoge druge dvorce koje su uglavnom otkupljivali od osiromašenih plemića. Pripadao im je i dvorac u Kulpinu, nedaleko od Bačkog Petrovca, pored koga se danas nalazi i prvi Poljoprivredni muzej sa najstarijim alatkama. Posebna atrakcija je zbirka metli gde žene, ukoliko ispune određene uslove, zvanično mogu dobiti sertifikat za veštice.

U slavu lepe Lenke
Dvorac u Čelarevu takođe je delio zlu sudbinu napuštenih luksuznih vojvođanskih zdanja. Nekoliko objekata smeštenih u prostranom parku odavno je prepušteno zubu vremena. Manji dvorac sagradio je Marfi Lipot polovinom 18. veka, i on i danas postoji u neposrednoj blizini novijeg, velikog dvorca. Sledeći vlasnik imanja bio je Nikola Bezeredi, koji je sagradio veliki dvorac između 1834. i 1837. godine. Od kraja 19. veka do Prvog svetskog rata čelarevski dvorac Bezeredi bio je omiljeno okupljalište uglednih i značajnih političkih i kulturnih ličnosti toga doba. Posećivali su ga, između ostalih, Nikola Tesla, Paja Jovanović i Stevan Todorović, a Laza Kostić je, u čast Lenki Dunđerskoj, koju je upoznao baš u ovom dvorcu, napisao svoju najlepšu ljubavnu pesmu Santa Maria della Salute.

Zabranjene ljubavi
Za Kaštel se vezuje legenda koja svedoči o snazi i večnoj ljubavi. Putujuća družina Jove Čizmića stigla je do zamka u Ečkoj. Pored malog vodoskoka, počela je da se gradi bina. Tri spahijine kćerke su sa zanimanjem pratile pripreme, a najviše pažnje su posvetile jednom mladiću. Kada se spustila noć, predstava je počela. Nakon završetka glumci su izašli da se poklone, a pred ćerkama spahije je ponovo stajao lepi mladić. Najmlađa kćerka ciknula je od uzbuđenja.

Tužan kraj
Primetivši opasnost, spahija je glumcima platio mnogo više od obećanog i otpustio ih. No, mladić nije otišao sa trupom. Sakrivao se u senci hrastova ogromnog parka u Ečkoj. Spahiju je jedne večeri probudio lavež pasa. Izašao je na terasu i ugledao ljubavnike u dubini parka. Odvezao je pse, napujdao ih na mladića i oni su ga rastrgli. Devojka se nikada nije udala i živela je u zamku Ečka sve do smrti.

Žaklina Milenković