Broj 208
Početna > Intervju > Mudriji sam s godinama

Željko Samardžić

Mudriji sam s godinama

Miljenik žena, pevač Željko Samardžić otkriva šta je sve u životu radio u ime ljubavi, šta je za njega najveći poslovni uspeh i zašto je Oskar za najboljeg tatu ipak najbolja nagrada

Posle prošlogodišnje pauze Željko će obradovati dame osmomartovskim koncertom, kojim će ujedno proslaviti petnaest godina od svog prvog nastupa u našoj prestonici. Iako je za sve ove godine osvojio veliki broj prestižnih nagrada, Željko kaže da mu je ipak najdraži jedan Oskar za najboljeg tatu koji je dobio kao poklon od ćerke Danijele i otkriva da mu je supruga Maja i danas najveća podrška.

Vaši osmomartovski koncerti postali su tradicionalni, a predstojeći nastup je poseban jer ćete proslaviti i 15 godina od vašeg prvog koncerta u srpskoj prestonici. Da li još uvek osećate uzbuđenje ili tremu pred izlazak na binu?
Nije to više ona količina treme kao pre, ali izvesno uzbuđenje je prisutno. Bez toga bi sve prešlo u rutinu, a to ne želim. Iako mi je ovo četvrti koncert u Areni, podjednako mi je važan kao prvi.

Kojom pesmom ćete otvoriti koncert?
Još je rano za to, odluku ću doneti sa bendom na nekoj od narednih proba. Moguće je da to bude upravo naslovna U ime ljubavi.

Kao pevač sa višegodišnjim iskustvom, možete li da procenite šta je to što, osim pesama, publika želi da vidi na sceni?
Mislim da od mene publika ne očekuje neki scenski spektakl. Pesme su najvažnije i ljudi dolaze na koncerte najviše zbog njih pa mi je stalo da zvuk bude na nivou, a svetlo i ostali scenski efekti u duhu pesama i prostora u kome pevam.

Kako se osećate kad po stoti put izvodite istu pesmu?
To kako se osećam kad izvodim pesme koje traju i publika i dalje želi da ih čuje zavisi od više faktora. Nije isti osećaj kad pevate u kupatilu, za kafanskim stolom ili pred hiljadama ljudi koji vam daju horsku podršku i pritom vam uzvraćaju energijom koja je ponekad neopisiva.
 
Koja vaša pesma ili stih su vam najdraži?
Zaista ne postoji jedna kao takva. Mogao bih da se odlučim za Ne spominji ljubav, Sipajte mi još jedan viski, Ljubavnik...

Šta najviše volite u svom poslu, a šta smatrate najvećim profesionalnim uspehom?
Ovo što me očekuje 8. marta, tu magiju koja se desi na bini kada sa vama peva i uživa tolika masa ljudi. To je osećaj koji je teško merljiv sa bilo čim u ovom poslu.

Koliko je danas u Srbiji teško ostati na estradnom vrhu?
Morate da cenite tu pažnju i podršku koja vam daruje publika. Moj recept su dobre pesme. Naravno da nije jednostavno proceniti šta će ljudi zavoleti i šta će postati hit. Imam sreću da se do sada često moj ukus i ukus moje publike poklapao.

Jeste li ikada imali rezervni plan ako ne uspete kao pevač?
U svojim tridesetim sam imao plan kako da osiguram egzistenciju. Dok sam živeo u Mostaru, imao sam lokal kod Starog mosta koji je jako lepo radio. Međutim, desile su se neke stvari koje su mnogima poremetile životne planove pa i meni. Morao sam da krenem iz početka. Uspeo sam zahvaljujući pesmama i nekim dobrim ljudima, danas mojim prijateljima, koji su mi pružili nesebičnu materijalnu podršku i omogućili mi da snimim taj prvi album sa mojom „ličnom kartom" - Sipajte mi još jedan viski. Posle toga više nisam razmišljao da se bavim nečim drugim u životu. Često razmišljam kako je veliko bogatstvo baviti se onim što te ispunjava i od toga biti u stanju lepo da živiš.

Pamtite li najteže i najlepše trenutke u svom životu?
Neke bih rado zaboravio, ali to ne ide lako. Život je takav, što bi rekao Balašević u jednoj pesmi, obojen raznim bojama - bez crne ni bela ne bi vredela. Na svu sreću, u mom mom životu preovladavaju lepi trenuci.
 
Koje osobine ste stekli s godinama?
Normalno je da s godinama drugačije gledate na mnoge stvari i da vam one, uz mnogo toga što vam uzimaju, donesu i ponešto dobro. Moglo bi se reći da sam za nijansu mudriji, ne reagujem kao nekad na prvu loptu.

Mnogi muškarci plaše se bora i starenja. Da li je tako i sa vama?
Najviše volim leto i sve ono što se vezuje uz to godišnje doba, ali i jesen ima svojih čari, zar ne? Tako nekako gledam i na životne dobi. U principu, bitno je da ste zdravi i da se dobro nosite sa godinama.

Za vas kažu da ste pravi hedonista. U čemu sve uživate?
U dobroj hrani, što je valjda i vidljivo, u nekoj čašici domaće loze pre i buteljki crnog ili belog vina (zavisno od hrane) posle toga. Uživam u moru, pecanju i tako nekim sitnicama koje sve to prate.

Vaša ćerka Minja krenula je vašim stopama. Sećate li se koji savet ste joj uputili kada vam je saopštila da želi da se bavi pevanjem?
Minja trenutno radi na svom albumu i nadam se da će ga završiti za par meseci. Muziku još doživljava kao hobi i, koliko vidim, u njemu uživa. Ponekim savetom pokušavam da je uputim u nešto što bi je moglo čekati u doglednoj budućnosti. Ne želim da joj naturam svoj pogled na muziku i estradu. Ona ima svoj stil, ukus i svoje želje. Moja podrška joj je uvek na raspolaganju i ona to zna. Zaista mi se sviđaju mnoge pesme na kojima radi i nadam se da će na kraju dobiti i podršku publike, što je i najvažnije.

A koji roditeljski savet najčešće dajete ćerkama?
Sanja i Danijela su već udate žene i imaju svoju decu i svoje porodice. Drago mi je da vidim da su se lepo snašle u tim ulogama. Ponosan sam kao roditelj na njih. Minja je odgovorna devojka i u nju imam veliko poverenje. Najviše zasluga za takav odgoj je pre svega na Maji, mada i ja imam jednog „Oskara" za najboljeg tatu kao poklon od Danijele. Čuvam ga među svim mojim nagradama.

Vašu publiku uglavnom čine pripadnice lepšeg pola. Da li vam obožavateljke šalju pisma i poklone i kako vaša supruga Maja reaguje na to što ste ljubimac žena?
Ona je bila moja najveća podrška kada sam pravio karijeru i to je ostala do danas. Verujem da je, između ostalog, ponosna kako na moju karijeru tako i na moju publiku.

Vaš koncert nosi naziv „U ime ljubavi". Šta ste vi sve spremni da uradite u ime ljubavi?
Evo, ovih dana obijam pragove mnogih radio i TV stanica, novinskih redakcija i svugde pevam U ime ljubavi. (smeh) U životu sam do sada mnogo toga učinio u ime njenog veličanstva ljubavi i verujem da se to vidi svuda oko mene. Moja porodica, deca, unuci, sve je to plod naše, Majine i moje, ljubavi. Moje pesme su sve ljubavne, a verujem da su tako voljene najviše zbog onog što sam im svojom interpretacijom dao, a to je opet ljubav.

Duže od trideset godina ste u braku sa suprugom Majom. Šta je, po vama, recept za dug i uspešan brak?
Nema tu neke velike mudrosti. U braku imate dobre i loše trenutke. E, da biste prebrodili te bure, neophodno je razumevanje i poverenje. Naravno, da bi sve imalo smisla, podrazumeva se da tu postoji ljubav, a nama svih ovih godina toga nije nedostajalo.

Imate li neostvarenih želja?
Skoro svaki dan kad se probudim imam po neku želju, manje ili više zahtevnu. Mislim da je to pokretački motiv za čoveka. Sumnjam da bih bio spreman ulagati energiju u nešto da nemam neku vrstu motiva. Na svu sreću, većina onoga što sam nekada mogao samo da sanjam mi se ostvarilo, ali to me ne čini manje ambicioznim u poslu i životu.

Kako bi izgledao vaš dan iz snova?
Savim obično - ispunjen ljubavlju i srećom u porodičnom domu. Ponekad smo skloni da sanjamo o svemu i svačemu, a onda se u jednom trenutku može desiti da shvatite kako je suština u malim stvarima, naizgled sitnicama. Sumnjam da je merljivo sve blago ovog sveta sa zdravljem vaših najdražih. Od tih lepih parčića sreće voleo bih da skrojim jedan dan.

Možete li se zamisliti u penziji, ne radeći ništa?
Teško mi je zamisliti sebe bez ikakvih obaveza kako na nekoj klupi na Kalemegdanu igram šah sa vršnjacima. Pevaću dokle god budem uživao u tome i, naravno, dok me glasne žice i zdravlje u tome posluže.

Milica Prelević