Broj 207
Početna > Lepi i zdravi > Šta nam radi stres?

Smanjena otpornost organizma

Šta nam radi stres?

Fizički i psihički stres može dovesti do razvoja ozbiljnih bolesti, a štetne posledice odražavaju se na ceo organizam

Mozak
Osobe pod dugotrajnim stresom izložene su i do šest šuta većem riziku od razvoja depresije. Stres može da bude uzrok niza psihičkih i emocionalnih poremećaja, od nesanice, razdražljivosti, poremećaja ličnosti, anksioznosti.

Kosa
Visok nivo stresa može da izazove prekomerno opadanje kose i pojavu nekih oblika ćelavosti.

Mišići
Iznenadni bolovi u vratu i ramenima, kao i grčevi u mišićima i pojava nervoznih tikova česti su simptomi stresa.

Srce
Dugotrajna izloženost stresu povezuje se sa razvojem hipertenzije, bolesti srca i krvnih sudova. Iznenadni stres ubrzava pumpanje srca, istovremeno izaziva stezanje sudova, a time smanjuje dotok krvi u srce, što povećava rizik od ozbiljnih poremećaja u radu srca, poput aritmije i srčanog udara.

Koža
Stres ima važnu ulogu i u razvoju mnogih bolesti kože poput psorijaze, akni ili ekcema. Povezuje se i s povećanom sklonošću kožnim alergijama.

Pluća
Izloženost stresu može da bude uzrok otežanog disanja i pogoršanog stanja osoba koje boluju od astme.

Sistem za varenje
Mozak i creva su usko povezani s nervnim sistemom i brojnim hormonima pa ne čudi što dugotrajni stres može da promeni rad sistema za varenje, nadraži debelo crevo i prouzrokuje zatvor, grčeve, nadimanja ili gastritis.

Reproduktivni organi
Stres može da bude uzrok gubitka seksualne želje, nesposobnosti postizanja orgazma kod žena ili da uzrokuje privremenu impotenciju kod muškaraca, pogoršanje simptoma PMS-a, ali i direktno da utiče na plodnost budući da hormoni stresa deluju na hipotalamus koji luči reproduktivne hormone. Jako povišen nivo hormona stresa kortizola može da bude uzrok izostanka menstruacije.

Pomozite sebi
- Osobe koje su izložene dugotrajnom stresu podložnije su infekcijama i trebalo bi da uzimaju dodatke ishrani: cink i vitamin C.
- Čaj od kamilice i nane deluju umirujuće.
- Suviše kofeina pojačava simptome uznemirenosti i remeti san.
- U borbi protiv stresa odlični su integralni hleb, povrće, mahunarke, heljda, ovsene pahuljice.
- Orašasti polodovi, naročito bademi i brazilski orah, bogati su
vitaminom B (B3, B5 i B6), selenom, omega-3 masnim kiselinama i
taurinom.

  Faze reakcije na stres
1. Alarm - telo se fizički priprema za akciju.
2. Otpor - stres traje duže i dolazi do prilagođavanja.
3. Kolaps - nepodnošljiv produženi i često ponavljani stres rezultira iscrpljenošću.

Ž. M.