Broj 207
Početna > Intervju > Ni za čim ne žalim

Ana Bekuta

Ni za čim ne žalim

Pevačica Ana Bekuta, koja nikad bolje nije izgledala, otkriva šta joj je zrelost donela kao ženi, šta je čini srećnom i zašto se plaši braka

Posle dvadeset i pet godina uspešne karijere, pevačica Ana Bekuta zakazala je prvo druženje sa beogradskom publikom. Na pitanje zašto je toliko dugo čekala da održi prvi solistički koncert u prestonici Ana objašnjava da je osetila da je tek sada pravo vreme za to, priznaje da je njen put do uspeha bio trnovit i otkriva da je u životu najvažnije biti svoj.

Vaš prvi koncert u Beogradu zakazan je za 22. februar. Zašto ste toliko dugo čekali?
Nemam precizan odgovor. Biće da je posredi sticaj okolnosti. Možda je sada pravo vreme, baš zato što smo i publika i ja tako dugo čekali na taj susret. S druge strane, verovatno sam bila pomalo inertna na organizacionom planu. Naime, nikad nisam forsirala beogradski koncert, opuštena zbog činjenice da se moja muzika lako probijala do ušiju slušalaca drugim kanalima.

Ovim poslom bavite se 25 godina, na šta ste posebno ponosni kada se osvrnete, a postoji li nešto što biste voleli da zaboravite ili pak da ponovite?
Život je neponovljiv, nema popravnih ispita i valja stati iza svoje biografije. Ni za čim ne žalim, ni zbog čega se ne kajem i ništa ne moram da ponovim, jer sam disala punim plućima. Ponosna sam na svoju porodicu, na svoj rad i na renome koji uživam.

Kako vam iz ove perspektive izgledaju vaši počeci, koliko je bio trnovit put do zvezda?
Trnja je, dabome, bilo, ali sam prošla bez dubljih posekotina i neizbrisivih ožiljaka. Pored nadarenosti, upornosti, ambicije i, kako kažu, harizme, ispostavilo se da sam imala i nešto sreće.

Koji je vaš recept za uspeh?
Najvažniji su talenat, posvećenost, vera u sebe i originalnost. Treba biti svoj!

Pamtite li najteže i najlepše trenutke u svom životu?
Najteže je, naravno, pomiriti se sa smrću bližnjih. Najlepše sam se osećala prateći odrastanje svoga sina i njegove dece, i slušajući ovacije publike koja me je često dizala u zvezdane visine.

Rekli ste nedavno da vaše devojaštvo nije ni postojalo, zamenile su ga briga o detetu i pelene. Sa ove distance, mislite li da ste prerano odrasli i sazreli?
Da, prerano. Ipak, to je deo mog života kojeg se ne odričem i ne stidim.

Kažu da se ljudi s godinama menjaju. Da li postoji kod vas nešto što odoleva vremenu, a šta su vam godine i zrelost doneli u životu?
Ostali su optimizam, otvorenost i poštovanje prema ljudima, čvrstina karaktera i principijelnost. Zrelost mi je donela sigurnost ostvarene žene.

Da li godine i iskustvo pomažu da bolje upoznate sebe i unapredite svoje karakterne osobine?
Karakter se teško menja, a zrelost pomaže da, bez griže savesti, odluke donosite u skladu s njim.

Kažete da prkosite godinama i da ih se ne plašite, a da li vas plaše bore i starenje?
Ne, zaista ne. Dok je zdravlja i glasa, biće i lepote, koju emitujete jedino kad ste zadovoljni sobom. Zračite iznutra.

Jedna ste od retkih dama sa javne scene koja ne krije godine. Imate li neki recept za lepotu?
Voleti život, sebe i druge ljude, poštovati svaki dan koji nam je Bog dao i raditi ne štedeći se, ako je moguće, ono za šta ste predodređeni i što vas ispunjava.

Koliko vremena i novca ulažete u negu lepote?
Koliko i svaka žena koja drži do sebe, dakle, nikako opsesivno. Mera je ono čime se u svemu rukovodim.

Kako održavate liniju?
Hranim se zdravo i uravnoteženo, što ne znači da se povremeno ne prepuštam gurmanskim užicima. Pored toga, nastojim da budem dovoljno fizički aktivna i vežbam kad imam vremena.

Pesma koja je obeležila vašu karijeru je „Ja nisam rođena da živim sama”. Koliko se vi lično pronalazite u ovim stihovima?
Ta pesma je postala moj zaštitni znak i sve više je volim. Na mojim nastupima najčešće moram da je otpevam bar dva puta.

Rekli ste da niste imali mnogo sreće kada su u pitanju partnerski odnosi, a nedavno ste i izjavili: „U mom životu ipak nedostaje ona konačna i najdragocenija fotografija na kojoj sam ja sa divnim mužem”. Znači li to da biste se ponovo udali?
Idealizovanu sliku braka u mojoj glavi, nažalost ili na sreću, prati veliki strah od te institucije. Kad malo bolje razmislite, videćete da to nije sasvim kontradiktorno.

Kakav muškarac bi trebalo sada da se pojavi da bi vas osvojio?
Pa, trebalo bi da bude neodoljiv, valjda.

Kažu da u zrelijim godinama nije najbitnija strast, već osećaj da se možete osloniti na nekoga. Da li je to tačno?
Da, i ja mislim da je poverenje najvažnije, ali ni strasti se ne odričem. Što se podrške tiče, uvek sam sebi najsigurniji oslonac.

Verujete li u tezu da je žena lepša kada je zaljubljena i kakvi ste vi kada volite?
U potpunosti verujem. I žene i muškarci lete i blistaju kada vole. Ni ja nisam izuzetak.

Kakav je vaš odnos prema sreći i smatrate li da ste srećna žena?
Zdravlje, ljubav bližnjih, duševni mir, uživanje u radu i lepoti ovog sveta preduslovi su za ono što zovemo srećom. Nije malo, kao što vidite...

Milica Prelević